FOTO VIDEO Izrael uvodi smrtnu kaznu za Palestince, zakon proslavljen u parlamentu

Prema novim pravilima, podrazumevana kazna biće vešanje, koje mora da bude izvršeno u roku od 90 dana od presude, uz mogućnost da premijer odloži izvršenje do 180 dana. Sudovi mogu izreći i doživotni zatvor, ali samo u „posebnim okolnostima“, koje zakon ne precizira.

Izraelski kontroverzni ministar nacionalne bezbednosti Itamar Ben-Gvir, koji je predvodio inicijativu za donošenje ovog zakona, podigao je flašu u znak slavlja.

„Od danas će svaki terorista znati, i ceo svet će znati, da ko oduzme život, Država Izrael će oduzeti njegov život“, rekao je Ben-Gvir.

Krajnje desničarska poslanica Limor Son Har-Meleh, jedna od prvobitnih predlagača zakona, čiji je prvi suprug ubijen u napadu palestinskih militanata na Zapadnoj obali, kroz suze se osmehivala.

Zakon, koji je inicirala Ben-Gvirova krajnje desničarska stranka Jevrejska snaga, trebalo bi da stupi na snagu za 30 dana, ukoliko preživi pravne izazove. Međutim, primenjivaće se različito – izraelski građani biće suđeni pred civilnim sudovima, dok će Palestinci sa Zapadne obale biti procesuirani pred vojnim sudovima.

Kritičari, uključujući opozicione političare, organizacije za ljudska prava i pojedine strane vlade, ocenjuju zakon kao diskriminatorski. Palestinski predsednik Mahmud Abas poručio je: „Takvi zakoni i mere neće slomiti volju palestinskog naroda niti umanjiti njegovu postojanost“, dodajući da ih neće odvratiti od „legitimne borbe za slobodu i nezavisnu državu sa istočnim Jerusalimom kao prestonicom“.

Evropska unija osudila je zakon, ističući da se protivi smrtnoj kazni „u svim slučajevima i pod svim okolnostima“, uz ocenu da ona krši pravo na život i nema dokazani efekat odvraćanja.

Slične zabrinutosti izrazile su i Velika Britanija, Francuska, Nemačka i Italija, koje su upozorile na „de fakto diskriminatorni karakter“ zakona.

U samom Izraelu protivnici najavljuju borbu za njegovo ukidanje. Poslanik opozicije Gilad Kariv ocenio je da zakon „nije ni jevrejski, ni demokratski, niti bezbednosno efikasan“, tvrdeći da je formulisan tako da u praksi ne bi bio primenjen na jevrejske počinioce terorizma.

Organizacija za građanska prava već je podnela žalbu Vrhovnom sudu tražeći njegovo poništavanje.

Pravni stručnjaci upozoravaju da će zakon u praksi važiti gotovo isključivo za Palestince. Advokat Majkl Sfar ističe da se time institucionalizuje diskriminacija, dok Amihaj Koen iz Izraelskog instituta za demokratiju kaže da je „potpuno jasno da se zakon neće odnositi na Jevreje, već verovatno samo na Arape“.

Izmenama zakona ublažen je prvobitni predlog, pa vojni sudovi ipak mogu izreći doživotnu kaznu u „posebnim okolnostima“. Ipak, za razliku od dosadašnje prakse gde je za smrtnu kaznu bila potrebna jednoglasna odluka sudija, sada će biti dovoljna prosta većina.

Bezbednosni i pravni eksperti, uključujući bivše šefove izraelske službe Šin Bet, upozorili su da smrtna kazna ne odvraća napadače, koji često ionako računaju da neće preživeti napad. Upozorili su da bi zakon mogao „ozbiljno da naškodi bezbednosti Izraela“ i predstavlja „ozbiljno odstupanje od demokratskih standarda“.

„Država koja podiže vešala na trgovima narušava kolektivnu dušu i gubi moralnu prednost“, naveli su.

Ovo je tek drugi put u istoriji Izraela da se smrtna kazna aktivno primenjuje – poslednji put izvršena je 1962. nad nacističkim zločincem Adolfom Ajhmanom. Zbog ranijih kontroverzi, uključujući slučaj pogubljenog oficira koji je kasnije proglašen nevinim, u Izraelu dugo postoji snažan otpor prema ovoj kazni.

Nije jasno kada će Vrhovni sud razmatrati zakon, ali stručnjaci ocenjuju da se nalazi pred teškom dilemom – između zaštite pravnog poretka i političkog pritiska u trenutku rata i bezbednosne krize.