0
Evropske zemlje intenzivno rade na razvoju novih strategija za borbu protiv ruske "flote iz senke" nakon niza incidenata u Baltičkom moru. Ova flota starih i sumnjivo osiguranih tankera omogućava Moskvi da zaobiđe sankcije i nastavi sa izvozom nafte, čime osigurava ključne prihode za svoje vojne napore u Ukrajini.
U jednom tihom zalivu Finske, koji je poprilično skriven, nalazi se već neko vreme tanker “Eagle S”, dugačak koliko i dva fudbalska terena. Iza ove naizgled obične scene krije se brod koji je izazvao politički i bezbednosni potres širom Evrope.
Finske vlasti zaplenile su ovaj tanker u decembru 2023. godine tokom jedne akcije. Sumnjalo se da je tanker sabotirao podvodni energetski kabl koji povezuje Estoniju i Finsku. U trenutku zaplene, “Eagle S” je prenosio 100.000 barela nafte iz Sankt Peterburga, a ovaj događaj označio je novu etapu u prikrivenom sukobu između Rusije i Zapada.
Nakon ovog incidenta, evropske zemlje su započele tajne pregovore o širem planu zaplene tankera koji transportuju rusku naftu iz Baltičkog mora, otkrili su diplomate i zvaničnici Evropske unije. Trenutno se rade nacrti zakona koji bi omogućili pravne osnove za ovakve operacije. Među predloženim merama su primena međunarodnog prava za zaplenu brodova zbog ekoloških pretnji ili optužbi za pirateriju. Ako te opcije ne budu izvodljive, pojedine zemlje razmatraju uvođenje sopstvenih nacionalnih zakona kako bi omogućile zaplenu brodova u međunarodnim vodama.
„Blizu 50% sankcionisane trgovine ruskom naftom prolazi kroz Finski zaliv“, izjavio je estonski ministar spoljnih poslova Margus Cahkna. „To je ozbiljna pretnja – kako po životnu sredinu, tako i po našu podvodnu infrastrukturu“.
Cahkna je naglasio da zemlje možda ne mogu blokirati ceo zaliv, ali postoji niz opcija za veću kontrolu i odlučnije delovanje.
Godine 2022. Evropska unija je zabranila uvoz ruske nafte i u saradnji sa G7 uvela cenovni limit za izvoz ruske nafte na svetska tržišta. Ove mere imale su za cilj da smanje ruske prihode posle invazije na Ukrajinu. Ipak, Rusija je pronašla načine da zaobiđe sankcije.
Njena takozvana „flota iz senke“ – zastareli tankeri s nejasnim vlasništvom i osigurani kod sumnjivih osiguravača – omogućila je Moskvi da nastavi sa izvozom. Ova flota sada čini oko 17% svetske flote tankera i prevozi čak 80% ruske nafte.
Baltičko more postalo je ključna arterija ovog ilegalnog prometa. Tankeri se pune ruskom naftom u lukama poput Ust Luge kod Sankt Peterburga, a zatim plove kroz Finski zaliv i Baltičko more prema svetskim okeanima. Prema podacima istraživačkih centara, tokom 2022. godine, čak 348 tankera iz ove flote isplovilo je iz baltičkih luka, prevozeći naftu u vrednosti koja pokriva trećinu ruskog godišnjeg vojnog budžeta.
„Bez suočavanja sa flotom iz senke, Zapad u suštini omogućava Rusiji da zadrži glavni izvor prihoda“, upozorio je Isak Levi iz Centra za istraživanje energije i čistog vazduha. Dodao je da ovaj prihod direktno finansira vojne operacije Moskve, omogućavajući Kremlju da dodatno eskalira rat u Ukrajini.
Pored izbegavanja sankcija, “flota iz senke” se povezuje sa nizom sabotaža i napada na kritičnu infrastrukturu. Profesor pomorske bezbednosti Kristijan Biger sa Univerziteta u Kopenhagenu istakao je da brodovi poput “Eagle S” predstavljaju potencijalnu pretnju, podsećajući na niz incidenata u Baltičkom moru od 2022. godine. „Ono što sada vidimo jeste eskalacija“, rekao je. „Možemo očekivati još više napada, kako na morsku, tako i na kopnenu infrastrukturu“.
Evropske zemlje razmatraju kako da reaguju na brodove ove flote koji slobodno plove njihovim vodama i izbegavaju sankcije. Predlozi uključuju tri glavne strategije:
Zaplena zbog ekoloških pretnji – Većina ovih tankera je starija od 15 godina, sklona kvarovima i predstavlja ozbiljan rizik od izliva nafte.
Primena zakona o pirateriji – Zaplena brodova koji ugrožavaju podvodnu infrastrukturu, poput oštećenja energetskih i komunikacionih kablova.
Nacionalni zakoni – Uvođenje propisa koji bi omogućili zaplenu brodova. Na primer, tankerima bi moglo biti naloženo da koriste osiguranje kod proverenih osiguravača, što bi omogućilo zaplenu brodova osiguranih kod sumnjivih kompanija.
Sve ove mere bi se sprovodile u saradnji sa Evropskom unijom. Zvaničnici priznaju da nije moguće zaustaviti svaki brod “flote iz senke”, ali tvrde da je čak i usporavanje njihovog rada značajan korak. „Svaki dan kašnjenja predstavlja trošak za Rusiju“, rekao je jedan zvaničnik.
Incident sa “Eagle S” taknerom osvetljava pravne i logističke izazove ovih operacija. Iako je brod prvobitno zaplenjen zbog sumnje na sabotažu podvodnog kabla, kasnije je utvrđeno da posada nije namerno ušla u finske vode. Sada vlasnik broda tuži Finsku, tvrdeći da je incident bio izvan teritorijalnih voda zemlje.
Prema međunarodnom pravu, zemlje imaju pravo da deluju unutar svojih teritorijalnih voda. Međutim, izvan te granice pravo slobodne plovidbe postaje dominantno, što čini zaplenu pravno i logistički složenom.
Uprkos izazovima, baltičke zemlje – Estonija, Letonija i Litvanija – sarađuju na donošenju zajedničkih zakona i mera na nivou EU. Litvanija već razvija zakon koji bi omogućio zaplenu brodova čak i u ekonomskoj zoni van teritorijalnih voda zemlje.
„Brodovi pod sankcijama ne bi smeli slobodno da plove bez posledica“, izjavila je litvanska ministarka odbrane Dovil Šakalien. Zvaničnici EU takođe razmatraju mogućnosti za unapređenje legitimiteta ovih akcija kroz transparentne standarde i koordinaciju na nivou EU.
Evropski lideri poručuju da, iako su pred njima veliki izazovi, ove mere su ključne za smanjenje ruskih prihoda i zaštitu evropske bezbednosti.
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
