Foto: Shutterstock

Pandemija koronavirusa ogolila je veliku krizu sa kojom se Evropa suočava, a koja je dodatno ostavljena po stani zbog rata u Ukrajini. Nedostatak lekara i medicinskog osoblja ogoljen je u malom francuskom gradu Le Viganu, ali se problem prostire daleko van granica Francuske. Manjak studenata medicine i veliki broj lekara u poznim godinama i u pripremama za penziju, doveli su do velike noćne more koju Francuska pokušava da reši nudeći bonuse od čak 50.000 evra lekarima, ali - bezuspešno. Da nije samo Emanuel Makron u nezavidnoj situaciji, pokazuje i presek iz mnogih drugih evropskih zemalja.

„Nisam mislio da će doći do takvog odricanja od medicine u ruralnim krajevima“, rekao je Antoan Brun D’Are (59), jedan od lokalnih lekara opšte prakse koji je osnovao centar. Ali uprkos svim njegovim naporima da to spreči, grad u južnoj Francuskoj će verovatno postati još jedna od takozvanih „medicinskih pustinja“ u zemlji.

Le Vigan koji ima oko 4.000 stanovnika i koji se nalazi na južnom kraju Centralnog masiva, nije jedini francuski grad koji se bori da privuče lekare. Razmere izazova sa kojima se suočava su simbolične za krizu širom Evrope u kojoj leari mahom prelaze starosne granice za rad, žive predaleko ili ih je jednostavno malo, piše Politiko.

Skoro sedam miliona ljudi u Francuskoj nema lekara opšte prakse. Geografski gledano, 30 odsto stanovnika zemlje živi u regionu sa lošim pristupom lekarima opšte prakse, rekao je Gijom Ševiljar, zdravstveni geograf i naučni saradnik na Institutu za istraživanje i informacije u ekonimii zdravlja.

U Francuskoj sada više lekara opšte prakse odlazi u penziju nego što ima novih koji otvaraju ordinaciju. Broj lekara opšte prakse je već opao za 5,6 odsto između 2012. i 2021. godine. A sledeća decenija će biti posebno izazovna: iako se broj obučenih lekara povećao u poslednjih nekoliko godina, ti brojevi neće dovoljno brzo obnoviti radnu snagu.

Ta realnost već pogađa Fransisa i Mirej Delabare stare 85 i 79 godina, čiji se lekar opšte prakse koji ih je lečio deset godina, uskoro povlači.

Mirej koja je ljuta što još ne zna ko će biti njihov sledeći lekar, jasno zna šta je pogrešno: decenijama stara politika koja je ograničavala broj studenata medicine.

Nemirna prošlost

Ograničavanje broja studenata medicine u Francuskoj počelo je 1971. godine. Ovaj broj je određivao ko će proći prvu godinu medicine. Smanjenje broja lekara je u to vreme viđeno kao pobeda: za državno i zdravstveno osiguranje ovo bi ukrotilo zdravstvenu potrošnju, a za lekare bi značilo manju konkurenciju i veću zaradu.

Ova mera je ukinuta 2020. godine. Francuska je imala manje lekara po glavi stanovnika 2021. nego 2012. godine, pa je pala na 318 sa 325 lekara na 100.000 ljudi. Nedostatak lekara je toliki da je francuski predsednik Emanuel Makron prošlog meseca predložio šemu kako bi ohrabrio lekare u penziji da ostanu u praksi. Oko 10 odsto lekara u Francuskoj radi iako su u penziji.

Kontitent u krizi

Nedostatak zdravstvenog osoblja nije ograničen samo na lekare i nije ograničen samo na Francusku.

Više od dve godine nakon pandemije koja je desetkovala osoblje, menadžeri zdravstvene zaštite i vlade podjednako pokušavaju da sastave privid radne snage.

Doktor, doktorka, lekar, stetoskop
Foto: Shutterstock

Nedostatak zdravstvenih radnika u Evropi akutno se oseća širom kontinenta.

U Grčkoj, hitne službe alarmiraju vlasti zbog sporijeg vremena reagovanja na hitne slučajeve zbog nedostatka osoblja. Engleskoj nedostaje desetine hiljada medicinskih sestara, što je dovelo do rekordnog broja slobodnih radnih mesta. Medicinske sestre su na vrhu liste svih zanimanja u kojima postoji nedostatak i u Finskoj, dok se prodilišta u Portugalu bore da ostanu otvorena zbog nedostatka lekara.

„Nedostatak lekara je zaista problem koji pogađa se više naše članove“, rekla je Sarada Das, generalni sekreter Stalnog komiteta evroskih lekara, organizacija koja predstavlja lekare širom Evrope.

„U suštini zaista postoji percepcija da potencijalno medicina više nije privlačan izbog karijere, izbor za ljude da ostanu u njoj čitav život. Ovo će zaista ugroziti održivost zdravstvenih sistema u budućnosti“, rekla je ona.

Das ukazuje na brojna pitanja, uključujući nasilje na radnom mestu i sagorevanje, kao faktore koji otežavaju zapošljavanje i zadržavanje osoblja. Ta realnost već ugrožava dugovečnost karijera mladih lekara u Evropi.

Mnogi mlađi lekari su već otišli ili razmišljaju o napuštanju profesije.

„Ako se ne radi kako treba, to će stvoriti još veći nedostatak lekara“, rekao je Alvaro Cerame, psihijatar i predsednik komiteta medicinske radne snage u Evropskom udruženju mladih lekara.

„Trudimo se da obezbedimo negu našim pacijentima“, naveo je on.

Situacija je kritična, a upozorava se i na predstojeći kolaps zdravstvene zaštite. Tragedija Evrope je u tome što je kriza mogla da se spreči. Ova nestašica je bila očekivana, a pogoršana je pandemijom, rekao je Martin Meki, profesor javnog zdravlja na Londonskoj školi za higijenu i tropsku medicinu.

Foto: Shutterstock

Francuska ponuda

Dok sve veći broj gradova, uključujući i region Pariza pati zbog nedostatka lekara, problem je posebno prisutan u ruralnim delovima Francuske.

Da bi pokušao da nadmaši izglede, grad Le Vigan je dao sve od sebe. Lekari su osnovali interdisciplinarni medicinski centar u kome radi šest lekara opšteprakse, uz ostale članove tima, ukljčujući i psihijatra, psihologa, tim medicinskih sestara, logopeda i sekretarice.

Pregledi se mmogu rezervisati onlajn, a posete pacijenata se beleže u elektronskom medicinskom kartonu. Tim pomaže u obuci stažišta i studenata medicine, čak im nudi i smeštaj.

Na stolu je i više novca: novi laker u gradu bi imao koristi od 50.000 evra bonusa za potpisivanje ugovora i značajnih poreskih olakšica u narednih osam godina. Oglasi se stavljaju na Fejsbuk i na onlajn forume za lekare. Ipak, niko se prijavljuje za posao.

PROČITAJTE JOŠ:

Ako se nastavi ovako, medicinski centar će biti primoran da zatvori svoja vrata. Troškove njegovog vođenja, oko 220.000 godišnje bilo bi nemoguće da snose preostala tri lekara.

„Nikada ne bih pomislila da ćemo se suočiti sa potencijalnim bankrotom“, rekla je Benedikt Gal (33), jedna od lekarki opšte prakse u centru. Da je znala da će doći do ovoga, nikada se ne bi preselila u Le Vigan. Ona i njen suprug dele ordinaciju u medicinskom centru i smenjuju se između svojih pacijenata i njihovo troje dece.

Foto: Shutterstock

Teška pitanja

Kadrovska kriza u Francuskoj je pokrenula pitanje podela oko toga da li lekare treba uputiti da rade u medicinskim pustinjama ograničavanjem njihovog postavljanja u oblastima sa dobrim uslugama, takve mere su već uvedene za druge zdravstvne radnike kao što su medicinske sestre, babice i fizoterapeuti.

Francuska sada nastoji da maksimalno iskoristi vreme sadašnjih lekara, prebacujući određene zadatke sa spiskova obaveza lekara na one drugih zdravstvenih radnika. Od 2019. godine uvedena je nova uloga administrativnog asistenta sa ciljem da se olakša administrativni postao i da se lekari oslobode da brinu o pacijentima.

Suočavanje sa medicinskim pustinjama i osnovnim nedostatkom zdravstvenih radnika nikada neće biti lako, ali nikada nije bilo hitnije, jer pacijenti i zdravstveni radnici podjednako trpe posledice kratkoročnog planiranja zdravstvene radne snage.

BONUS VIDEO: Kada Srbija dobija porodičnog lekara?

Komentari

Svi komentari (3)