Foto: EPA-EFE/STEPHANIE LECOCQ

NATO je zvanično pokrenuo proces pristupanja Švedske i Finske u vojni savez. Najveći protivnik prijema ove dve zemlje u Severnoatlantsku alijansu - turski predsednik Redžep Tajip Erdogan zatražio je izručenje 73 ljudi koje Turska optužuje za terorizam. Na Erdoganovom spisku nalaze se političari, novinari, ali i jedna učiteljica.

Prema memorandumu koji je potpisan na samitu NATO saveza prošle nedelje , Finska i Švedska su se složile da se ekspeditivno i temeljno pozabave zahtevima Turske za deportaciju ili ekstradiciju osumnjičenih za terorizam.

Erdogan ističe da je Švedska obećala da će izručiti 73 „terorista“, a njegova zemlja je posebo zainteresovana za izručenje pojedinaca koji su povezani sa Radničkom partijom Kurdistana (PKK).

Koga traži Turska

Na „crnoj listi“ turskog „sultana“ nalati se novinar Bulent Kenes. On je godinama bio glavni urednik glavnog dnevnog lista na engleskom jeziku u Turskoj, pre nego što je ugašen 2016. godine. Tada se preselio u Stokholm gde i danas živi.

    • Redžep Tajip Erdogan Foto: EPA-EFE/TURKISH PRESIDENT PRESS OFFICE

Turske vlasti ga optužuju da je deo Gulenovog pokreta koji je označen kao teroristička organizacija.

Kenes, sa druge strane, kaže da je postao meta Erdoganovog režima, kao i da se suočava sa optužbama za rušenje vlade.

„Sve optužbe su izmišljene. Ja sam nezavisni novinar koji nema veze ni sa jednom organizacijom“, ističe on.

Zbog vređanja predsednika Erdogana 2015. godine osuđen je na uslovnu kaznu zatvora, a krivično je gonjen zbog tvita u kom je naveo da će se Erdoganova majka stideti svog sina.

Kenes sada veruje da je postao „plen“ u sukobu Turske sa Alijansom. Izručenja se, kako ističe, plaši, jer smatra da bi Švedska time izdala sopstvene vrednosti.

Srbija zatvorila Erdoganovog protivnika u samicu

Turski aktivista i političar Ečevit Piroglu koji se duže od godinu dana nalazi u ekstradicionom zatvoru u Srbiji, mogao bi uskoro da bude izručen Turskoj. Protivnik vlasti Reždepa Tajipa Erdogana suočava se sa teškim zatvorskim uslovima, a njegove kolege upozoravaju da će, ukoliko dođe do izručenja, Pirogu biti životno ugrožen. Zbog toga je “Inicijativa za slobodu” uputila zvanična dopis Evropskom parlamentu, tražeći od zvaničnog Brisela da reaguje na kršenje njegovih ljudskih prava.

„Ovo nije test za Erdoganov režim, ovo je test za švedske vlasti“, rekao je on.

Još jedno ime na Erdoganovom spisku je Fatih, koji je bio deo grupe od pet mladića koji su zapalili vrata turske ambasade u Švedskoj 2008. godine.

Redžep Tajip Erdogan Foto: EPA-EFE/TURKISH PRESIDENT PRESS OFFICE

On je sad preduzetnik, koji ističe da se kaje zbog ranijih postupaka.

„U to vreme, moj život je bio zbrkan, imao sam mnogo problema“, ispričao je Fatih.

Kada je svoje ime pročitao na „crnoj listi“ bio je iznenađen jer je davno odslužio uslovnu kaznu od 14 meseci zatvora i platio odštetu.

Turska ga optužuje da je član militantne PKK, koja poziva na veću samoupravu Kurda i uključena je u oružanu borbu sa turskom državom.

Fatih je rekao da nema nikakve ideološke veze sa PKK i veruje da je bio meta isključivo zbog svog kurdskog porekla.

Pored Fatiha i Kenesa, Turska traži izručenje i Ajsen Furhof – učiteljice koja se doselila u Švedsku nakon što je u Turskoj odslužila pet godina zatvorske kazne zbog pokušaja „rušenja ustavnog poretka“. To se dogodilo kada je imala 17 godina i bila član Komunističke partije Turske.

Foto: Andrzej Rostek / Shutterstock,EPA-EFE/TURKISH PRESIDENT PRESS OFFICE, EFE/Fredrik Persson

Ona sada ima 45 godina, živi u Stokholmu sa mužem i ćerkom i radi kao učiteljica, insistira na tome da više nije uključena u tursku politiku.

„Napustila sam Tursku pre 20 godina. Ako me tamo pošalju, neće imati koristi od mene. Svi koje znam su ili mrtvi ili u zatvoru. Zato je to što sam na listi bilo iznenađujuće – ko sam ja za njih?“, upitala je on.

Kako sama priznaje, sa partijama u Turskoj je sarađivala tri meseca pre 25 godina i više nije deo političkog života ni u jednoj zemlji.

Gospođa Furhof kaže da je u Turskoj takođe krivično gonjena zbog toga što je članica PKK. Priznaje da je sa njima sarađivala tri meseca pre nekih 25 godina.

Izručivanja se, kako kaže, ne plaši jer ne veruje da je ona bitna stavka za turske vlasti.

POGLEDAJTE JOŠ:

Dogovor u Madridu

Podsetimo, Erdogan je uslovljavao ulazak Finske i Švedske u NATO prekidom podrške i finansiranja „terorističkih organizacija i pojedinaca“ bliskih Radničkoj partiji Kurdistana (PKK) koja se u Turskoj smatra terorističkom organizacijom. Takođe, za Erdogana je bila sporna zabrana izvoza oružja koju su dve skandinavske zemlje nametnule Ankari 2019. godine.

Nakon nekoliko nedelja pregovora, Turska, Finska i Švedska postigle su dogovor prema kojem će ove dve zemlje isporučiti Ankari 73 osobe koje Turska smatra teroristima. Ovaj dogovor, ovekovečen memorandumom potpisanim prvog dana NATO samita u Madridu, omogućio je najveći vojni savez na svetu i zvanično pokrene proces pristupanja Švedske i Finske.

Sledeći korak je ratifikacija u nacionalnim parlamentima svih 30 zemalja članica, što je proces koji bi mogao da traje nekoliko meseci. Nije poznato kada će biti glasanje u turskom parlamentu, ali Erdogan je već upozorio Švedsku i Finsku da treba da se pridržavaju dogovora iz Madrida, ostavljajući mogućnost da u suprotnom paralament u Ankari ne ratifikuje ulazak dve zemlje u NATO. Za ulazak u NATO potrebna je jednoglasna saglasnost svih članica saveza.

BONUS VIDEO Erdoganov megaprojekat – novi kanal pored Bosfora

***
Pratite nas i na društvenim mrežama:

Facebook

Twitter

Instagram

Tagovi