Da predsednik Sjedinjenih Država Džo Bajden nije odlučio da izvrši pritisak na turskog kolegu Redžepa Tajipa Erdogana, nordijske zemlje Švedska i Finska verovatno nikada ne bi ušle u NATO savez. Na sreću ove dve zemlje Bajden je to uspeo i to samo jednim telefonskim pozivom, noć uoči sastanka turskog "sultana" sa finskim kolegom Sauli Niinistom, premijerkom Švedske Magdalenom Anderson i generalnim sekretarom NATO-a Jens Stoltenbergom, nakon kog je skinuo veto sa njihov zahteva za članstvo.
Naime, švedski mediji pišu kako bi pristupanje dve nordijske zemlje NATO-u i dalje bilo blokirano da Bajden iz Nemačke, u kojoj je učestvovao na sastanku G7, nije pozvao Erdogana i podsetio ga na dogovor o prodaji 40 novih borbenih aviona F-16 i naglasio koliko je važno da Švedska i Finska pristupe vojnom savezu.
Pročitajte još:
Istovremeno, pozvao je finsku i švedsku delegaciju da budu otvorene prema turskim zahtevima. Sat vremena kasnije, potpisali su sporazum.
To pokazuje i vremenska razlika između obraćanja švedske premijerke i saopštenja da je do dogovora došlo.
Naime, u 18:43 časova u utorak saradnici švedske premijerke Magdalene Anderson javili su novinarima u Madridu da od dogovora očito neće biti ništa. A onda, otprilike sat vremena kasnije je ipak došlo do potpisivanja sporazuma.
„Završavamo 200 godina svoje vojne neutralnosti. Nije to bila jednostavna odluka, ali je bila ispravna i za nju postoji velika podrška u švedskom parlamentu“, rekla je Magdalena Anderson napomenuvši da bi do formalnog pristupanja NATO-u moglo da prođe još otprilike godinu dana, jer će ratifikacija u parlamentima svih 30 zemalja članica potrajati.
Švedska javnost i mediji uglavnom su pozdravili uklanjanje poslednje prepreke članstvu u NATO-u. Iako su svesni da je Erdogan dobija određene ustupke od dve nordijske države, većina smatra da je dogovor od najvišeg interesa za Švedsku i Finsku.
Između ostalog, Švedska i Finska morale su na pristanu na saradnju s Turskom po pitanju suzbijanja delovanja Kurdske radničke partije (PKK), koju većina zapadnih zemalja smatra terorističkom organizacijom, potom na prekid podrške kurdskim organizacijama i paravojnim formacijama na severu Sirije, izručenje osoba koje Turska optužuje za terorističko delovanje, razmenu obaveštajnih informacija koje se tiču turske sigurnosti i prekid neslužbenog embarga na prodaju oružja Turskoj koji je uveden 2019. godine.
Većina Šveđana smatra da je ovo mala cena za jačanje nacionalne sigurnosti koja je ugrožena ruskom invazijom na Ukrajinu. Švedska će ulaskom u NATO, na šta je praktično bila prisiljena nakon što se na to odlučila Finska, biti sigurnija u slučaju eventualne ruske agresije.
„Ceo ovaj proces je neugodan. Mislim da se mnogi osećaju nelagodno zbog toga što su morali da pregovaraju s Turskom o načelima vladavine prava u Švedskoj. Nismo očekivali da će se Erdogan poslužiti nordijskim zemljama kao alatom za ostvarivanje svojih političkih ciljeva“, rekla je Hjelm Vajlen.
Međutim, postoji razočarenje u kurdskoj zajednici u Švedskoj. Kurdi su uvereni da je Švedska zbog sopstvene nacionalne bezbednosti odustala od visokih demokratskih standarda i „prodala“ ih u pregovorima sa nedemokratskim turskim režimom. Posebno naglašavaju da su kurdske organizacije na severu Sirije bile glavne američke nade u borbi protiv Islamske države, a sada će biti prepuštene Erdoganovoj nemilosti.
Zbog toga je predstavnica kurdskog pokreta Amineh Kakabaveh otvoreno pozvala 100.000 švedskih Kurda da ne glasaju za socijaldemokrate na septembarskim parlamentarnim izborima.
„Kada bih mogla da dobijem 34 poslanika, svakako bih inicirala opoziv ministarke Linde. Reč je o budućnosti i bezbednosti Švedske, ali i o našem obrazu i savesti. Ankara i Erdogan danas odlučuju o švedskoj spoljnoj politici, a ne o švedski parlament“, rekla je Kakabaveh.
Sva dešavnja iz Ukrajine pratite na našem blogu uživo.
BONUS VIDEO: Trenutak raketnog napada na tržni centar u Kremenčuku
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar