Kineski zvaničnici nalažu fabrikama uglja da dramatično povećaju proizvodnju. Evropska unije suočena je sa pobunom zbog svog ambicioznog Zelenog dogovora o klimi. Američki predsednik Džo Bajden traži od zemalja OPEC-a da povećaju proizvodnju nafte. Toliko o borbi protiv klimatske krize, kada energetska kriza ima prednost. A to nije moglo doći u krucijalnije vreme, prenosi CNN.
PROČITAJTE JOŠ:
Za samo tri nedelje, lideri i pregovarači sastaće se na međunarodnim razgovorima o klimi COP26 u škotskom gradu Glazgovu. Momentum se gradio za stavljanje krajnjeg datuma na korišćenje uglja i ubrzavanje globalnog prelaska sa fosilnih goriva koja menjaju klimu na obnoljive izvore energije pre nego što je kriza nastupila.
Međutim, žurba nazad ka fosilnim gorivima zabrinjava neke stručnjake da bi ovaj trenutak mogao usporiti tu tranziciju, posebno na postepenom ukidanju uglja, koji je sada bliži nego u bilo kom drugom trenutku u istoriji, prenosi CNN.
„Zabrinutost zbog kineskog nedostatka struje je u tome što se čini da jača argument interesa pro-uglja da se prelazak na obnovljive izvore energije dešava prebrzo“, rekla je Kristin Šearer, direktorka programa Globar enerdži monitor za ugalj koja prati upotrebu fosilnih goriva širom sveta.
Kako se zima pribliđava i globalna ekonomija se oporavlja od koronavirusa brže nego što se svet pripremio, vlade su prisiljene da posegnu za izvorima energije koji su lako dostupni. Infrastruktura koja postoji za iskorišćavanje energije iz obnovljivih izvora energije, poput vetra i sunca, jednostavno nije dovoljna za podmirivanje potražnje.
„Mnogi donosioci odluka su na neki način u panici zbog društvenog odgovora“, rekla je Lisa Fišer, vođa programa u evropskom istraživačkom centru za klimu E3G.
Bacanje više novaca na fosilna goriva nije rešenje, rekla je ona, a neka kratkoročna rešenja su u suprotnosti sa dugoročnim održivim ciljevima.
Bolji odgovor bi bio „finansiranje sa turbopunjenjem“ za implementaciju programa obnovniljivih izvora energije i energetske efikasnosti, uključujući ukljanjanje infrastrukturnih projekata koje je kočila pandemija.
Geopolički nered
Postoji nekoliko razloga za energetski pad, osim oporavka od pandemije. Snaga iz obnovljivih izvora energija bila je ispod očekivanja u Velikoj Britaniji i kontitnentalnijoj Evropi, leto je bilo manje vetrovito nego obično, pa je vetrova nedovoljno. U Kini je manje padavina značilo i manje energije iz hidroelektrana u zemlji.
Povrh toga, Rusija je optužena da usporava isporuke gasa Evropi kako bi podstakla brži proces odobravanja njenog gasovoda Severni tok 2 koji prolazi ispod Baltičkog mora do Nemačke. Gazprom je prošlog meseca porekao CNN-ove optužbe ali je u četvrtak potpredsednik ruske vlade Aleksandar Novak izričito rekao da će se cene gasa ohladiti ako Berlin odobri projekat.
Kineske vlasti su mesecima držale planine uglja uvezene iz Australije na dokovima, odbijajući da pokažu Australiji da je spremna da preuzme njen izvoz jer dve zemlje nisu u dobrim odnosima zbog poziva Kanbere na istragu o poreklu koronavirusa.
To je samo dodatno povećalo nestašicu električne energije u zemlji. Kineski zvaničnici su rekli prošlog meseca kompanijama u industrijskim središtima zemlje da ograniče potrošnju energije kako bi smanjile potražnju za električnom energijom, izvestili su državni mediji.
U nekim pokrajinama došlo je do nestanka struje u kućama zbog smanjenih zaliha. Međutim, kako kriza raste i globalna potražnja za kineskom robom raste, Peking je prešao na drugu stranu, rekavši rudarima da dodaju ogromnih 100 miliona tona u proizvodnju, izvestili su državni mediji u četvrtak. Kina je već pojačala svoj ekonomski povratak na desetinama novih elektrana na ugalj, ali novije povećanje proizvodnje predstavlja problem za COP26 – Kina je tek počela da pokazuje znakove da je spreman da odigra ulogu u vezi datuma kojim bi trebalo da se okonča upotreba fosilnih goriva.
Kineski predsednik Si Đinping najavio je pre samo dve nedelje da će njegova zemlja prestati da finansira projekte na ugalj u inostranstvu, čime je uklonjen najveći svetski finansijski podržavalac fosilnih goriva na svetu. Od tada se, mešutim, našao pod pritiskom da učini više kako bi ugasio i upotrebu uglja kod kuće.
Kina je rekla da planira da poveća sveoje emisije nengde pre 2030. godine, a da neutralnost po pitanju uglja postigne do 2060. godine. no zbog bujice fabrika uglja i povećane proizvodnje to je teško zamisliti.
Evropski raskol
Kina nije sama. Uoči krize, evropski lideri signaliziraju da je teško odustati od fosilnih goriva. Prošlog meseca, Velika Britanija je pokrenula staru fabriku uglja kako bi zadovoljila potrebe za električnom energijom. A neke zemlje u Evropskoj uniji razmatraju mogućnost da zadrže pogone za sagorevanje uglja i nafte nakon datuma zatvaranja kako bi izbegli slične prekide napajanja.
To je udarac za dobitke koje je Evropa prijavila prošle godine, kada su obnovljivi izvori energije po prvi put proizveli više električne energije od fosilnih goriva. U 2020. godini 38 odsto električne energije isporučeno je iz obnovljivih izvora energije u poređenju sa 37 odsto iz fosilnih goriva.
Takođe je izazvalo raskol u parlamentu EU, gde je klimatsko raskršće jasno kao dan. Suočeni sa hitnom krizom neki lideri kažu da će zbog efikasnog kratkoročnog akcionog plana za suprotstavljanje ogromnim računima za potrošnju energije, Zeleni dogovor EU izgubiti podršku.
Mađarski premijer Viktor Orban vodi taj kamp, okrivljujući „birokrate u Briselu“ za stalno podizanje cena energije dobijene iz fosilnih goriva. Kadri Simson, evropski komesar za energetiku, sa druge strane ističe da će Zeleni dogovor pružiti „jedno trajno rešenje evropskog energetskog izazova“, i da je odgovor više obnovljivih izvora energije i poboljšana energetska efikasnost.
Efekat udara u SAD-u
U SAD-u se sprema kriza oko skoka cena benzina, problem koji je vezan za širi energetski problem. Neke zemlje koje se bore da dobiju dovoljno prirodnog gasa okreću se nafti kako bi popunile prazninu u snabdevanju električnom energijom. U avgustu je Bajden tražio od OPEC-a da poveća globalnu proizvodnju nafte nakon skoka cena benzina jer bi povećanje ponude ublažilo cene na pumpama.
Nije uspelo jer je u ponedeljak rekao da će samo postepeno povećavati ponudu na tržištu. U svakom slučaju, Bajdenovi pozivi za dodatnom količinom nafte nisu u skladu sa njegovom klimatskom agendom, koja uključuje jačanje tržišta električih vozila u zemlji.
Prema Međunarodnoj agenciji za energetiku, da bi se do 2050. godine dostigla nula – gde je količina emitivanih gasova sa efektom staklene bašte nije veća od one koja se uklanja iz atmosfere – svet mora da zaustavi povećavanje proizvodnje fosilnih goriva. ALi neki stručnjaci se nadaju da će lideri na COP26 izabrati teži ali koristniji put.
BONUS VIDEO: Vetropark
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar