Elizabetina prljava tajna: I monarhija je korumpirana

Gardijan je uvidom u niz dokumenata iz Nacionalne arhive otkrio da je privatni advokat Elizabete Vindzor vršio pritisak na ministre britanske vlade da unesu izmene u predloženi zakon kako javnost ne bi otkrila kolikim bogatstvom kraljica raspolaže.Posle kraljičine intervencije, vlada je u predlog zakona unela klauzulu kojom je omogućeno da kompanije koje koriste "šefovi država" budu izuzete iz mera transparentnosti.Taj dogovor je postignut još 1973. i iskorišćen je da se stvori državni kartel kompanija kojim su poslovanje, udeo i investicije kraljice do 2011. godine pokriveni velom tajne, mada ni tada nije u potpunosti otkriveno koliko je britanska kraljica bogata, iako se procenjuje da je reč o stotinama miliona funti.Dokumenti su otkriveni u sklopu istrage procesa poznatog kao "kraljičina saglasnost"; reč je o svojevrsnoj instituciji u parlamentu koja podrazumeva da kraljica praktično može da u tajnosti utiče na formiranje britanskog zakonodavstva jer parlament mora da zatraži od kraljice saglasnost pre nego što odobri predlog zakona.

Kraljičina saglasnost je, kako se navodi na sajtu kraljevske porodice, davno uspostavljena konvencija koju parlament traži kako bi raspravljao o zakonima koji bi uticali na prerogativ ili interese Krune, ali se ističe i da se generalno smatra bezazlenom institucijom.

Gardijan navodi da je rani uvid u nacrt zakona pod ovlašćenjima kraljičine saglasnosti, monarhu dao priliku da utiče na zakone u svoju korist."Sramno" bogatstvo matrijarhaDokumenti na koje se Gardijan poziva otkrivaju da je u novembru 1973. kraljica strahovala da bi zakon o transparentnosti vlasništva u kompanijama, ako se usvoji, omogućio javnosti uvid u njene finansije, te da je potom unajmila advokata koji je vršio pritisak na vladu da unese izmene u predlog zakona.Advokat Metju Farer iz prestižne advokatske firme tada je posetio službenike Ministarstva trgovine i industrije sa kojima je razgovarao o predloženim merama.Cilj tog zakona bio je da spreči investitore da u tajnosti poseduju značajn udeo u kompanijama, dok se kao zvanični vlasnici navode druga lica, i otuda je trebalo da garantuje pravo direktorima kompanija da zatraže otkrivanje identiteta pravih vlasnika deonica.

I kraljičin advokat je posle intervencije upozoren da će biti sumnjivo da se iz zakona izuzme samo kruna i da u to vreme već nije bila sramota, kako je kraljica mislila, posedovati udeo u kompanijama, ali kraljica nije odustala od svoje zamisli.Potom je pritisak izvršen na ministre.Klauzula koja štiti kraljicuTadašnji ministar trgovine, konzervativac Džefri Hau, ubrzo je pisao drugom ministru sa idejom da vlada unese klauzulu u predlog zakona koja će upravo samoj vladi garantovati pravo da izuzme određene kompanije od otkrivanja identiteta svojih deoničara.Zvanično bi ta izmena bila pogodna za čitav niz imućnih investitora - šefova država, drugih vlada, centralnih monetarnih instutucija, investicionih odbora - iako je u praksi izmena štitila kraljicu.

Vlada je odlučila da formira kartel kroz koji će čitav niz investitora raspolagati deonicama, što je značilo da nijedan radoznali građanin ne bi mogao da tačno odredi koje deonice pripadaju kruni.Kraljičin advokat je ovaj predlog dočekao spremno, uz objašnjenje da kraljica i njeni pravni savetnici smatraju ovo "savršeno razumnim rešenjem za problem sa kojim su suočeni".Prljava posla iza zidina palateZakon je usvojen tek tri godine kasnije, Laburistička vlada ga je usvojila 1976.Izuzeće od zakona odmah je garantovano novoosnovanoj kompaniji Bank of England Nominees Limited kojom su upravljali viši zvaničnici Banke Engleske; pretpostavljalo se i ranije da upravo kroz ovu kompaniju kraljica raspolaže deonicama.

Deonice za koje se verovalo da pripadaju kraljici prebačene su u ovu kompaniju 1977. godine, a ona je pre četiri godine zatvorena. Ne zna se šta se tačno dogodilo sa deonicama kojima je kompanija raspolagala u ime deoničara među kojima je bila i kraljica.Iako je Bakingemska palata negirala ove navode, mnogi ocenjuju da će skandal iz prošlosti svejedno zatresti reputaciju ne samo kraljice, već čitave kraljevske porodice.Ove optužbe su utoliko ozbiljnije jer se odnose na period od pre pet decenija, a naročito su važne zbog činjenice da je monarhu zabranjeno da se upliće u političke procese.Antimonarhističke grupe odmah su reagovale na ove navode, nazivajući ih "očiglednom zloupotrebom moći za ličnu dobit". Ako su navodi Gardijana definitivno tačni - a po svemu sudeći jesu, onda je kraljica zaista zloupotrebila svoju moć i potvrdila sumnje mnogih ne baš naklonjenih monarhiji da se iza zidina Bakingemske palate obavlja mnogo prljavih poslova.BONUS VIDEOhttps://youtu.be/FzL-XF0raAo***Pratite nas i na društvenim mrežama:FacebookTwitterInstagram