0
Kombinacija pravnih bitaka, međunarodnog lobiranja i političkog prkosa pokazuje da Milorad Dodik ne namerava da se povuče iz političkog života, čak i ako mu domaće institucije oduzmu mandat. Naprotiv, čini se da se sprema za još intenzivniju borbu — i u Banjaluci i u Vašingtonu.
Predsednik Republike Srpske, osuđen na zatvorsku kaznu i zabranu bavljenja politikom, ulaže sve što ima kako bi se održao u političkom životu.
Tražeći snažniju diplomatsku podršku, Dodik je počeo da pojačava svoje udvaranje Trampovoj administraciji, tvrdeći da je, poput američkog predsednika, i on bio žrtva „pravnog progona“ od strane neizabranog birokrate.
Ponavljajući kritike koje je potpredsednik Džej Di Vens izneo u svom zloglasnom govoru u Minhenu ranije ove godine, Dodik je tvrdio da evropske vlasti, pokušavajući da ga uklone sa funkcije, ignorišu volju naroda.
Takođe je pokušao da se predstavi kao progonjeni hrišćanski lider u zemlji sa muslimanskom većinom.
Tako je rešio i da pojača lobističku kampanju u SAD.
Ministarstvo za evropske integracije i međunarodnu saradnju Republike Srpske potpisalo je 8. avgusta 2025. godine još jedan u nizu ugovora sa američkim lobistima, ovog puta sa advokatsko-lobističkom firmom GS2 Law PLLC iz Floride. Prema dokumentima iz registra stranih agenata pri Ministarstvu pravde SAD-a (FARA), ugovor je vredan 100.000 dolara (oko 167.000 KM) i biće isplaćen u roku od dva meseca iz budžeta RS-a.
Potpis na dokument stavili su ministar Zlatan Klokić i predsednik kompanije Robert Garson. Prema ugovoru, zadatak GS2 Law-a je pružanje pravne i lobističke podrške Republici Srpskoj i njenim zvaničnicima, posebno predsedniku Miloradu Dodiku, u osporavanju sankcija američkog Ministarstva finansija (OFAC). Sankcije su uvedene na osnovu izvršne uredbe 14033, koja se odnosi na destabilizujuće aktivnosti u regionu.
Dokumentacija iz FARA registra navodi da će GS2 Law zastupati RS pred federalnim sudom u Vašingtonu D.C. i pred OFAC-om, a deo posla podrazumeva i angažman kod američkog Stejt Departmenta kako bi se „ponovo procenila“ politika prema Dodiku.
Predviđeno je i moguće lobiranje u Kongresu, kao i promocija RS i njenog rukovodstva u SAD-u. Poseban akcenat stavljen je na predstavljanje navoda o „verskom progonu RS-a“ i „ugrožavanju judeo-hrišćanskih vrednosti“ od strane međunarodnih birokratskih struktura.
U jednom od pasusa ugovora navodi se da treba „podstaknuti Stejt Departmenta da proceni materijale koji pokazuju verski progon u RS-u, kroz dubok, sistemski napor da se potisnu nacionalni identiteti i naruše judeo-hrišćanske vrednosti, te da se prepoznaju pokušaji homogenizacije različitih naroda pod kontrolom neizabranih birokrata, što ugrožava temelje koji povezuju saveznike poput SAD-a, Izraela i RS-a“.
Dogovorena suma odnosi se na dvomesečni period rada, uz mogućnost dodatne naplate — 1.000 dolara po satu za Garsona i od 350 do 650 dolara za ostale advokate. RS se takođe obavezala da pokriva sve dodatne troškove, uključujući putne, marketinške i kurirske usluge.
Ovo je samo jedan u nizu lobističkih angažmana Vlade RS-a u SAD-u ove godine. U martu je potpisan ugovor sa firmom bivšeg američkog političara Roda Blagojevicha, osuđenog za korupciju, koji javno zagovara ukidanje sankcija Dodiku. U junu su angažovane firme Mo Strategies, Inc. i Becker & Poliakoff radi povezivanja sa Republikanskom strankom i administracijom Donalda Trampa, a u julu sa firmom Tactic COC za odnose sa federalnim vlastima SAD-a.
Samo četiri dana pre potpisivanja ugovora sa GS2 Law-om, američki Stejt Department objavio je izveštaj o ljudskim pravima u BiH, u kojem se Dodik direktno optužuje za potkopavanje ustavnog poretka zemlje.
„Eskalirajući verbalni i pravni napadi predsednika RS Milorada Dodika potkopali su ustavni poredak zemlje, a provokativna retorika podela zvaničnika RS doprinela je povećanju političkih i etničkih tenzija širom zemlje“, navodi se u dokumentu.
Izveštaj ukazuje i na ograničavanje slobode medija, prava dece i odsustvo kažnjavanja odgovornih za kršenje ljudskih prava. Poziv vlastima BiH na poštovanje vladavine prava došao je neposredno nakon što je Sud BiH pravosnažno osudio Dodika na godinu dana zatvora i zabranio mu obavljanje političkih funkcija zbog nepoštovanja odluka visokog predstavnika.
Uprkos presudi, Dodik je nastavio političku ofanzivu. Sreo se sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem, s kojim je razgovarao o „unutrašnjim i spoljnim napadima na Srbiju i Srpsku“ i zajedničkoj zaštiti nacionalnih interesa.
„Rehabilitacija ustaštva u regionu, pritisci stranaca u BiH i pokušaji da se destabilizuje Srbija deo su iste slike – slike u kojoj nas žele videti pognutih glava“, poručio je Dodik na Instagramu nakon susreta sa Vučićem.
Dodik je u objavama na društvenim mrežama tvrdio da su pritisci na Srbiju i RS deo iste strategije — „oduzimanja demokratije Srbima“ i „nametanja vlasti koju narod ne bi izabrao“.
Sastanak Dodika i Vučića desio se u trenutku kada se u Srbiji dešavaju masovni protesti protiv aktuelnog režima, tokom kojih je došlo i do sukoba demonstranata i pristalica SNS i policije.
Pročitajte još:
Dodik je, podsetimo, osuđen zbog nepoštovanja odluka visokog predstavnika na godinu dana zatvora i šest godina zabrane političkog delovanja.
Sud BiH je Dodiku omogućio da jednogodišnju zatvorsku kaznu otkupi novčano — 100 KM po danu, ukupno 36.500 KM (oko 18.600 evra). Presuda se odnosi na period jula 2023. kada je, uprkos odlukama visokog predstavnika, potpisao ukaze o proglašenju zakona koje je ovaj prethodno ukinuo.
Centralna izborna komisija BiH oduzela mu je mandat predsednika RS-a, ali Dodik odbija da primi tu odluku, najavljujući referendum o sopstvenom političkom položaju.
Analitičari ističu da Dodik trenutno „kupuje vreme“ za referendum, istovremeno vodeći kampanju protiv britanskih i drugih zapadnih diplomata. Njegova izjava o britanskom ministru spoljnih poslova Dejvidu Lamiju, koga je nazvao „crncem“ pa se branio da nije rasista, izazvala je oštre osude i dodatno narušila politički imidž RS-a u međunarodnim krugovima.
