Dan D za Ukrajinu i članstvo u EU: Kijev i Moskva drže dah, ključnu odluku može da stopira Orban

Ovo je sigurno jedan od najneizvesnijih samita Evropske unije u poslednjih nekoliko godina. Na dnevnom redu je proširenje i revizija sedmogodišnjeg proračuna, dve teme oko kojih se zasad ne nazire konsenzus. U središtu će biti mađarski premijer Viktor Orban, koji preti vetom na ključne odluke.

Orbanov veto

Čelnici bi trebalo da odluče o preporuci Evropske komisije da se otvore pristupni pregovori s Ukrajinom i Moldavijom. Iako tu preporuku podržava 26 država članica, nije sigurno da će biti i usvojena jer Mađarska preti vetom. Međutim, iz Budimpešte dolaze signali da bi mogli skinuti blokadu na pomoć Ukrajini ako EU odmrzne sredstva koja su joj zamrznuta zbog problema s vladavinom prava i demokratskim standardima.

Balaz Orban, politički direktor u kabinetu premijera Viktora Orbana, izjavio je u intervjuu za "Blumberg" da je Mađarska spremna da ukloni veto na pitanja o Ukrajini, ali pod uslovom da se odmrznu sva zamrznuta sredstva Mađarskoj, što je oko 30 milijardi evra.Komisija bi trebalo da objavi odluku o odmrzavanju 10 milijardi evra kao nagradu za sprovedene reforme u području pravosuđa. Odluka je već pripremljena i samo se čeka da novi zakoni budu objavljeni u službenom listu u Mađarskoj, a u Komisiji kažu da to nema veze s predstojećim samitom, nego da samo slede propise.Pitanje je hoće li to biti dovoljno Viktoru Orbanu jer i dalje ostaje zamrznuto nešto manje od 12 milijardi zbog problema vezanih uz zaštitu ljudskih prava, javnu nabavu, te akademske slobode. Takođe ostaje još 10.4 milijarde evra bespovratnih sredstava i povoljnih zajmova iz fonda za oporavak od pandemije, koja se isplaćuju nakon što se sprovedu određene reforme.

Pitanje Ukrajine

Evropska komisija je u svom paketu o proširenju objavljenom 8. novembra preporučila Evropskom veću, odnosno šefovima država ili vlada da odobre početak pregovora s Ukrajinom i Moldavijom, a za Bosnu i Hercegovinu je dala uslovnu preporuku, odnosno najavila da će preporučiti otvaranje pregovora „onda kada zemlja postigne dovoljan stupanj usklađenosti s kriterijima za članstvo“.Ukrajina ima podršku 26 država članica, ali nedostaje konsenzus koji je potreban za odluku jer se tome protivi Mađarska. Što se tiče Bosne i Hercegovine, ona ima snažnu podršku grupe zemalja u kojoj su Hrvatska, Slovenija, Austrija i još nekoliko njih, ali ni o tome nema saglasnosti.

Kuleba: Očekujemo dobre vesti

Ministar spoljnih poslova Ukrajine Dmitro Kuleba ocenio je da je raniji sastanak Saveta ministara spoljnih poslova EU bio istorijski i naveo da su pripreme za samit Evropskog saveta u punom jeku."Bio je to istorijski, da ne kažem epski sastanak Saveta ministara spoljnih poslova EU. Poslednji put se sećam tako iskrenog razgovora u ovom formatu u prvim danima potpune invazije, kada se razgovaralo o isključenju ruskih banaka iz SWIFT-a. Krajem nedelje očekuju nas važne odluke na samitu . Pripreme su u punom jeku, dodaju se novi elementi“, naveo je Kuleba.On je dodao da je nakon sastanka Saveta ministara

spoljnih poslova EU razgovarao sa sa šefom diplomatije EU Žozepom Boreljom, koji je obavestio da će Evropska komisija predstaviti nacrt odluke o korišćenju prihoda od zamrznute ruske imovine za potrebe Ukrajine."Već duže vreme insistiramo na potrebi za takvim mehanizmom. Detaljno ćemo proučiti ponudu naših evropskih partnera", rekao je ukrajinski ministar.Kijev je, stoga, nedvosmisleno poručio da očekuje otvaranje pristupnih pregovora. Španski premijer Pedro Sančez rekao je da se nada da će se to dogoditi i pre 31. decembra ove godine.

Evropljani podržavaju Ukrajince

Evropljani su uglavnom otvoreni za ideju o pridruživanju Ukrajine EU, uprkos troškovima i rizicima, pokazalo je istraživanje koje je objavio "Gardijan". Sa druge strane, to nije slučaj kada je su u pitanju Gruzija i zemlje Zapadnog Balkana, među kojima je i Srbija.Anketa šest zemalja članica EU za Evropski savet za spoljne odnose (ECFR) pokazala je značajnu podršku kandidaturama Ukrajine i, u manjoj meri, Moldavije i Crne Gore, ali i duboku ekonomsku i bezbednosnu zabrinutost.Međutim, kako piše "Gardijan", veliki broj ispitanika se protivio eventualnom pristupanju Turske, a hladan tuš dobile su i Albanija, Bosna, Gruzija, Kosovo, Severna Makedonija i Srbija.Anketa je pokazala najveću podršku za ulazak Ukrajine - u Danskoj 50 odsto i Poljskoj 47 odsto, a mišljenje je otprilike podeljeno u Rumuniji je 32 odsto za, 29 odsto protiv, u Nemačkoj 37 odsto je za, 39 protiv i Francuskoj 29 odsto za, 35 odsto protiv. U Austriji je većina bila protiv – 52 odsto.ECFR je identifikovao jasnu podelu između „starih“ i „novih“ država članica EU na širem principu proširenja.Podrška pristupanju bila je najmanja za Kosovo, 20 odsto je reklo da bi trebalo da se pridruži, a 37 odsto da ne bi trebalo, Albanija (24 odsto za, 35 odsto protiv), Srbija (25 odsto za, 35 odsto protiv) i Gruzija ( 25 odsto za, 31 odsto protiv).