Izveštaji o granatiranju nuklearne elektrane Zaporožje u Ukrajini ponovo su probudili strah od nuklearne katastrofe. Sve se češće mogu čuti poređenja sa Černobiljskom katastrofom koja se dogodila u drugom delu Ukrajine 1986. godine, ali stručnjaci kažu da su male šanse za to. Ipak, upozorenja ne nedostaju, kao ni međusobne optužbe Rusije i Ukrajine ko je zapravo gađao Zaporošku elektranu.
Nedelja za nama počela je udarima u oblasti elektrane, koji su prema tvrdnjama ukrajinske strane, doveli do oštećenja tri detektora radijacije i hospitalizacije jednog zaposlenog kog su ranili geleri.
Vest o napadima izazvala je međunarodnu osudu, a generalni sekreter UN Antonio Gutereš rekao je da je „svaki napad na nuklearna postrojenja samoubilački“.
Kraj nedelje bio je sličan početku – oblast elektrane ponovo je bila meta. Prema navodima Energoatoma, ukrajinske državne kompanije koja upravlja elektranom Zaporožje, samo u četvrtak oblast je pogođena pet puta, uključujući i blizinu lokacije na kojoj se čuvaju radioaktivni materijali.
„Pet pogodaka je zabeleženo u blizini kancelarije rukovodstva fabrike – odmah pored mesta zavarivanja i skladišta za izvore zračenja“, navedeno je u objavi Energoatoma na zvaničnom Telegram kanalu. „Trava se zapalila na maloj površini, ali na sreću niko nije povređen“, dodaje se.
PROČITAJTE JOŠ:
Rusija odbacuje optužbe da je ona ta koja gađa kompleks, jer kako navode „Zaporožje kontrolišu Rusi, a nema logike da napadaju sami sebe“ i krivicu prebacuju na Kijev. Pozive da se napravi demilitarizovana zona oko nuklearne elektrane Zaporožje odbio je Volodimir Rogov, član glavnog saveta administracije Zaporoške oblasti, nazvavši je provokacijom.
Nakon što što su granate pale u blizini nuklearne elektrane, ukrajinski predsednik Vladimir Zelenski odmah je pozvao zapadne zemlje da udare na Rusiju novim sankcijama koji bi gađale njenu nuklearnu industriju, ponavljajući prethodna upozorenja o katastrofi razmera one koja se dogodila u Černobilju.
„Svet ne treba da zaboravi na Černobilj i treba da zapamti da je Zaporožje najveća nuklearna elektrana u Evropi. Katastrofa u Černobilju je eksplozija u jednom reaktoru, a Zaporožje ima šest blokova“, rekao je Zelenski.
Ali stručnjaci kažu da situacija u Zaporožju, gde je stacionirano 500 ruskih vojnika i 50 komada teške mehanizacije uključujući tenkove, ne opravdava upozorenja o katastrofi širom Evrope.
„Rizici od granatiranja su ograničeni, obzirom da su reaktori zaštićeni sa do deset metara betona“, kaže Leon Cizelj, predsednik Evropskog nuklearnog društva.
Cizelj procenjuje da bi samo niz ciljanih gađanja iz vazduha mogao da probije zidove reaktora. Napad na skladišta istrošenog goriva, dodao je on, imao bi ograničeni efikat, jer bi svaki oslobođeni radioaktivni materijal putovao samo oko 10 do 20 kilometara.
Džejms Ekton, kodirektor programa nuklearne politike u Karnegi zadužbini za međunarodni mir, složio se da granatiranje nije pravi rizik, ukazujući umesto toga na ranjivost sistema za hlađenje elektrane.
„Prava analogije ovde je Fukušima, a ne Černobilj“, rekao je on, govoreće o seriji nuklearnih nesreća i otkazivanju uređaja u nuklearnoj elektrani Fukušima 1 u Japanu, koje su nastale kao posledica katastrofalnog zemljotresa 11. marta 2011. godine.
Nuklearne elektrane su projektovane sa više nezavisnih bezbedonosnih sistema, uključujući brojne priključke na mrežu i rezervne dizel generatore. Zaporožje koristi i jezero za hlađenje, što znači da se topla voda iz unutrašnjosti elektrane raspršuje napolju, u vazduh, kako bi se snizila njena temperatura.
„Oni će zapravo biti relativno ranjivi jer moraju biti u kontaktu sa spoljnim svetom, što ih čini potencijalnim metama za napad“, rekao je Ekton.
Obojica su naglasili da bi čak i u najgorem slučaju, ako se sistemi za hlađenje pokvare što bi dovelo do kvara reaktora, ozbiljna šteta bila samo na lokalnom nivou. Cizelj je procenio radijus od 30 kilometara.
„To bi bila tragedija za lokalno stanovništvo. Za nas u ostaku Evrope, to bi bio veoma nevažan događaj, u smislu posledica po zdravlje ili bilo šta drugo vezano za životnu sredinu“, rekao je rekao je on, a prenosi Politiko.
„Uskoro Kijev neće dobijati ništa iz Zaporožja“
Portparol proruske regionalne vojno-civilne administracije Vladimir Rogov rekao je da će „Kijev ostati bez mogućnosti da se iz elektrane Zaporožje snabdeva električnom energijom“.
„Nema sumnje da će biti problema sa snabdevanjem teritorije koju kontroliše Kijev, već sad je proizvodnja struje svedena na minimum, taman toliko da se sa elektranom ništa ne dogodi. Uskoro Kijev neće dobijati ništa, a mi ćemo biti prinuđeni da konzerviramo nuklearku, dok ćemo svu tu proizvodnju koja postoji preusmeriti na oslobođenu teritoriju“, rekao je Rogov.
BONUS VIDEO: Nuklearna elektrana Zaporožje nakon granatiranja
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Pratite nas na Google News
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare