Crna Gora uvodi vize Rusima i Belorusima, crnogorski pasoš postaje sve traženiji

Državljanima Rusije i Belorusije za boravak u Crnoj Gori od 1. novembra ove godine biće neophodne vize. Vlada je bezvizni režim za Ruse i Beloruse produžila do 31. oktobra, kao i za državljane Kine, Turske i Saudijske Arabije, piše DW.

Ova promena deo je obaveza koje Podgorica mora da ispuni u okviru pregovora o članstvu u EU, odnosno završnih merila iz Poglavlja 24 koje se odnosi na pravdu, slobodu i bezbednost.

Prema važećoj uredbi, građani pomenutih država do kraja oktobra mogu da ulaze u Crnu Goru kao deo turističkih grupa na period do 30 dana ili sa službenim pasošem i obezbeđenim povratkom.

Za državljane Turske pravila su već pooštrena krajem prošle godine, nakon više incidenata i protesta dela građana u Podgorici. Tada je ukinut bezvizni režim, a dozvoljeni boravak bez vize skraćen sa 90 na 30 dana.

Prema Reformskoj agendi, Crna Gora bi do kraja 2027. godine trebalo u potpunosti da uskladi viznu politiku sa Evropskom unijom, dok je za deo zemalja prvi rok već kraj trećeg kvartala ove godine.

Izazov za turizam i privredu

Stručnjak za pitanja stranaca i migracija Bojan Bugarin ocenjuje za Dojče vele da je usklađivanje sa evropskim pravilima strateški cilj Crne Gore, ali upozorava da pritom treba voditi računa o interesima domaće privrede.

On podseća da su ruski turisti prošle godine ostvarili 16,4 odsto svih noćenja stranih gostiju, dok su posetioci iz Turske učestvovali sa 4,3 odsto, zbog čega bi uvođenje viza moglo da utiče na turistički promet.

Bugarin smatra da bi država, ukoliko uvodi vizni režim, istovremeno trebalo da pojednostavi procedure za boravak, osnivanje kompanija i poslovanje, kako investitori i preduzetnici ne bi birali druge destinacije.

Prema njegovim rečima, najveći problem za strance nisu sama pravila, već njihovo često menjanje, jer oni koji su već kupili nekretnine ili pokrenuli posao stiču utisak da se uslovi naknadno pooštravaju.

Hrvatski model kao primer

Kao mogući uzor navodi se Hrvatska, koja je pred ulazak u EU 2013. godine takođe uvela vize za državljane Rusije, Turske i drugih zemalja, ali je istovremeno pojednostavila postupak njihovog izdavanja. Zahtevi su mogli da se podnose preko turističkih agencija i viznih centara, obrada je trajala svega nekoliko dana, a izdavale su se i višekratne vize.

Sagovornik DW smatra da bi Crna Gora mogla da primeni sličan model, posebno imajući u vidu da je njena ekonomija znatno više oslonjena na turizam nego hrvatska.

Veće interesovanje za crnogorski pasoš

Bugarin očekuje da bi ulazak Crne Gore u Evropsku uniju mogao da poveća interesovanje za crnogorsko državljanstvo, naročito među građanima Srbije, Bosne i Hercegovine i Turske koji imaju porodične ili druge veze sa Crnom Gorom.

On ipak naglašava da će vrednost crnogorskog pasoša zavisiti od toga kako država bude uređivala postupak sticanja državljanstva i odnose prema dijaspori.

Prema globalnoj rang-listi mobilnosti pasoša, crnogorski pasoš trenutno zauzima 35. mesto. U regionu su bolje plasirani pasoši Hrvatske (5. mesto), Srbije (33. mesto) i Severne Makedonije (34. mesto), dok su pasoši Albanije i Bosne i Hercegovine na 40. mestu, a kosovski na 53. poziciji.