2
Kada želi da oblikuje spoljnu politiku, nemački kancelar Olaf Šolc samo ode u kancelariju "preko puta". Tamo sedi njegova desna ruka i čovek koji iz senke oblikuje nemačku, ali i spoljnu politiku - Volfgang Šmit. U pitanju je njegov šef kabineta, koji je odgovaran za imidž kancelara, ali i spoljnopolitički kurs Nemačke. Ukratko, ovo je priča o čoveku koji je svetskoj javnosti prilično nepoznat, dok istovremeno ima velikog uticaja na međunarodnu scenu.
Preko puta prostranog hodnika Šolcove kancelarije na sedmom spratu sedišta vlade sedi Volfgang Šmit, šef njegovog kabineta, savezni ministar za posebne zadatke i Šolcov najbliži pomoćnik već 20 godina.
Uprkos tome što je u velikoj meri nepoznat široj javnosti, Šmit je najuticajniji zvaničnik u Berlinu. On je čovek kod koga nemački i međunarodni političari odlaze ako zaista žele da oblikuju politiku koju vodi kancelar. On je takođe onaj koji vuče konce svih velikih vladinih odluka, uključujući i takozvanu Zeitenvende – epohalnu, vrtoglavu promenu nemačke spoljne i bezbednosne politike koju je doneo ruski rat protiv Ukrajine.
Šmit je „najvažnija ličnost posle Šolca, jer mu kancelar tako blisko veruje, sluša njegovo mišljenje i poverava mu toliko zadataka“, rekao je Markus Tons, viši poslanik iz kancelarove Socijaldemokratske partije (SPD).
Kada je američki ministar odbrane Lojd Ostin posetio Berlin prošlog meseca da razgovara o nevoljnosti Nemačke da snabdeva Ukrajinu tenkovima, otišao je pravo kod Šmita. Najviši Šolcov pomoćnik takođe upravlja francusko-nemačkim odnosima tako što direktno razgovara sa glavnim savetnikom francuskog predsednika Emanuela Makrona – Aleksisom Kolerom. A ponekad Šmit čak prima lidere ili potpredsednike iz manjih savezničkih država poput Moldavije ili Kolumbije, ako Šolc nije dostupan.
Ali, ono oko čega je Šmit (52) zaista ostavio utisak, jeste da je on ključni arhitekta Zeitenvendea (epohalna promena u politici Nemačke).
Šmitova posvećenost toj politici — koja je Nemačku, iako nevoljno, pretvorila u jednog od najvažnijih vojnih pristalica Ukrajine — izložena je u tekstu koji je napisao uoči Minhenske bezbednosne konferencije, u kojem govori o Nemačkoj kao o „pouzdanom partneru“ koji „preuzima odgovornost.“
„Duh poverenja“
Šef kabineta se inače ne bavi spoljnom politikom, ograničavajući svoj rad na unutrašnju politiku i administrativne zadatke. Činjenica da Šmit igra tako ključnu ulogu u spoljnoj politici je izvor kontroverzi usred žestoke svađe između Šolca i njegove aktuelne ministarke spoljnih poslova — Analene Berbok iz redova Zelenih.
„Šmit želi da koncentriše važne spoljnopolitičke dosijee u kancelariji“, rekao je Anton Hofrajter, viši poslanik Zelenih, koji vlada u koaliciji sa Šolcovim SPD-om i Slobodnim demokratama (FDP). Jirgen Tritin, portparol Zelenih za spoljnu politiku, nedavno je optužio Šolcovog šefa kabineta da pokušava da uspostavi „ministarstvo spoljnih poslova u senci“.
Šmit odbacuje kritike kao „prilično besmislene“.
U razgovoru za Politiko uz kafu i dijetalnu kolu u svom kabinetu, Šmit je branio svoj uticaj na spoljnopolitičke odluke, rekavši da je njegova dužnost kao šefa kabineta da, bez mešanja, okupi prioritete različitih ministarstava i koalicionih partnera.
„Moj posao je, na kraju krajeva, i da pomognem da vlada kao celina funkcioniše nesmetano i da je u dobroj poziciji. To uključuje kancelariju koja radi veoma blisko i u duhu poverenja sa svim odeljenjima“, rekao je Šmit.
On je istakao da želi blisku saradnju sa Ministarstvom spoljnih poslova jer je „naš zajednički interes da nemačka vlada na međunarodnom planu govori jednim glasom. Posebno u ovim vremenima, to je posebno važno.“
Šmit, koji nadgleda osoblje od 870 u sedam odeljenja u kancelariji, takođe je rekao da on nije mikro-menadžer, zbog čega većinu formalnih spoljnopolitičkih kontakata — kao što je savetnik za nacionalnu bezbednost SAD Džejk Salivan — vodi Jens Plotner, kancelarov savetnik za spoljnu politiku, koga je Šmit lično angažovao za taj posao.
„Plotner je neverovatno iskusan diplomata koga poznajem dugo i veoma cenim“, rekao je Šmit.
Ipak, čak se i političari iz njegovog sopstvenog SPD-a slažu da je Šmit, koji takođe nadgleda nemačke domaće i strane obaveštajne službe, čovek koji odlučuje o velikim odlukama, u bliskoj saradnji sa kancelarom.
„Kada pomislite na sve ključne odluke prošle godine — Zeitenvende, specijalni fond od 100 milijardi evra (za nemačko vojno naoružanje), isporuke oružja Ukrajini — Šmit je tu igrao centralnu ulogu“, rekao je Nils Šmid, spoljni SPD portparol.
Niels Anen, državni sekretar za razvojnu politiku SPD-a koji poznaje Šmita još od školskih dana u Hamburgu, rekao je da se šef kabineta kancelara „intenzivno bavi spoljnom politikom već dugi niz godina“, uključujući i potpredsednika Međunarodne unije Socijalistička omladina početkom 2000-ih.
„Od tada je ostvario mnogo međunarodnih kontakata i razvio mnogo mreža, i naravno, rad savezne vlade ima koristi od toga“, rekao je Anen.
Šmit se, međutim, suočio sa kritikama zbog rigorozne odbrane i sprovođenja kontroverznijih odluka kancelara, kao što je njegovo dugogodišnje odbijanje da pošalje nemačke tenkove u Ukrajinu. Ovo ga je suprotstavilo ne samo Zelenima, već je narušilo i imidž Nemačke među saveznicima, posebno u istočnoj Evropi i na Baltiku. U jednom kontroverznom slučaju, Šmit je pokušao da odbaci česte pozive za isporuku nemačkih tenkova Leopard upoređujući ih sa naglaskom na nacističko „čudesno oružje“ tokom Drugog svetskog rata, prenosi Politiko.
Dok je Berlin na kraju promenio kurs i odobrio slanje tenkova Leopard, insistiranje Šolca i Šmita da svoj potez vežu za odluku Vašingtona da pošalje sopstvene tenkove dovelo je do kritika da se Nemačka potčinila SAD i da je izgubljeno dragoceno vreme za Ukrajinu, jer je Nemačka mogla da isporuči tenkove mnogo ranije, kao što je zahtevala ministarka spoljnih poslova Berbok.
Kontroverzno, ministarstvo koje vodi Berbok nije samo bilo potpuno po strani u vezi sa odlukom o tenkovima, već je takođe bilo obavešteno o promeni politike u veoma kasnoj fazi, nakon drugih ministarstava.
„Šolcovi momci“
Šmit je šef uglavnom muške grupe vrhunskih savetnika oko kancelara, nazvane „Šolcovi momci“, koja uključuje savetnika za EU i finansijsku politiku Jerga Kukiesa, savetnika za spoljnu politiku Plotnera i glavnog portparola vlade Štefena Hebestrejta (šefica Šolcovog biroa Žanet Švamberger je jedina žena u kancelarovom najužem krugu).
Svi oni rade sa Šolcom od pre nego što je postao nemački kancelar, ali najčvršća veza je sa Šmitom.
Njih dvojica su se upoznali u Hamburgu početkom 1990-ih, gde je Šolc predsedavao ogrankom SPD-a u kvartu Altona, dok je Šmit radio na svojoj disertaciji iz prava u nadi da će postati sudija. Šolcu je brzo počeo da se dopada Šmit, čiju je dugu kosu u to vreme smatrao prilično zabavnom jer ga je deceniju ranije podsećala na njega samog.
Kada je Šolc 2002. imenovan za generalnog sekretara SPD-a, ubedio je Šmita da postane njegov lični savetnik. Od tada je Šmitova karijera napredovala uz Šolca, koji je postao ministar za socijalna pitanja, zatim gradonačelnik Hamburga, a 2018. vicekancelar i ministar finansija, pre nego što je preuzeo dužnost kancelara 2021. godine.
Uprkos godinama prijateljstva, Šolc i Šmit su potpuno različiti.
Dok je kancelar često uzdržan, ćutljiv i bori se da saopšti svoje odluke, Šmit je prijateljski nastrojen, brbljiv i šarmantan i nema problema da objasni zašto je sve što njegov šef radi ispravno. Na događajima umrežavanja u berlinskom političkom balonu, Šmit se često može naći do kasno u noć kako se druži i diskutuje, sa pivom u ruci ili igrajući stoni fudbal.
„On je tip sa kojim biste voleli da idete na roštilj ili da se družite u baru“, rekao je jedan nemački zvaničnik koji redovno radi sa Šmitom.
Tokom godina, Šmitove veštine umrežavanja i spin doktora postale su sve vitalnije za Šolca. Pošto se socijaldemokrata upleo u skandale kao što je masovna šema za utaju poreza „CumEk“ ili samit G20 u Hamburgu 2017. – koji je trebalo da prikaže Šolcov rodni grad kao globalni grad, ali se pretvorio u fijasko usred nasilnih demonstracija – Šmit je došao da spasi situaciju.
Nadovezujući se na svoju široku mrežu kontakata, uključujući mnoge novinare, Šmit je danonoćno radio na tome da Šolca izvuče sa vatrene linije.
PROČITAJTE JOŠ:
2
0
0
Prijatelj i neprijatelj
Sa svojim prijateljskim, drugarskim manirom, često se čini kao da Šmit jednostavno pokušava da pridobije svoje (ili Šolcove) kritičare tako što ih, bukvalno, prihvata. Međutim, ako ta strategija ne uspe, on može biti čvrst kada je u pitanju odbrana interesa kancelara, kažu ljudi koji su se sukobili s njim.
„Šolc ne mora da bude fin – zato ima Šmita. Šolc ne mora da bude gadan – on ima Šmita i za to“, tako je nemački nedeljnik Cajt opisao njegov stil 2021. godine.
BONUS VIDEO: Bajden stigao u Kijev na iznenadni sastanak sa Zelenskim