Novi zakon o zabrani izgradnje malih hidroelektrana pobeda je bosanskih aktivista za očuvanje prirode. Kažu da infrastruktura investitora oštećuje krhke rečne ekosisteme i planiraju da se bore za zaštitu ovih jedinstvenih vodotokova u Evropi.
Bosanska reka Neretva je slikovit raj i prekrasno mjesto za rafting, a sada su balkanski aktivisti konačno postigli važnu pobedu u očuvanju ove, sli i drugih reka u zemlji. Novi zakon o električnoj energiji, koji je usvojen u Bosni i Hercegovini 7. jula 2022., zabranjuje dalju izgradnju malih hidroelektrana u većem od dva bosanska entiteta. Bila je potrebna decenija sudskih bitaka i uličnih protesta da bi se došlo do ove tačke.
„Ceo ovaj posao sa malim hidroelektranama počeo je pre 15-ak godina kada su investitori počeli da posećuju sela i obećavaju prosperitet lokalnom stanovništvu. Trebalo je da se reke ulepšaju, da proizvedemo značajne količine čiste struje, a lokalnim zajednicama je obećano da će im ovi projekti doneti mnoge benefite“, kaže Lejla Kusturica, bosanska aktivistkinja za očuvanje reka.
Umesto toga, kaže Kusturica, investitori su počeli da „zauzdavaju“ reke i preusmeravaju ih cevima, oduzimajući vodu koju svakodnevno koriste lokalno stanovništvo i divlje životinje, erodirajući i degradirajući obližnje šume.
„Uticaj malih hidroelektrana bio je veoma štetan. Gubitak vode koju su ljudi koristili za poljoprivredu, životinje i piće, kao i erozija šuma ubrzo su postali vidljivi golim okom“, kaže ona.
Vlasti su bez straha ponudile investitorima javne subvencije i fiksne cene iznad tržišnih za dugoročne ugovore, tvrdeći da bi to pomoglo Bosni da smanji svoju zavisnost od uglja i ubrzalo prelazak na obnovljive izvore energije. Građevinski bum doveo je do izgradnje čak 110 malih hidroelektrana u Bosni i Hecegovini.
Prema zvaničnim podacima, koje su mukotrpno prikupljali aktivisti, vlasnici malih bosanskohercegovačkih hidroelektrana u protekloj deceniji su zarađivali milione evra od subvencija dok su plaćali minimalne koncesione naknade, obično između 1 do 3 procenta svog prihoda.
U međuvremenu, obećani prelazak na obnovljive izvore energije nikada se zaista nije ostvario. U 2021. godini, male hidroelektrane u Bosni davale su samo nešto više od 2,5 posto električne energije u zemlji.
Stanovnici priobalnih sela i gradova u Bosni spontano su počeli da se mobilišu protiv malih hidroelektrana, dokumentujući njihovo uništavanje prirode, analizirajući zvanične statistike o njihovom navodnom ekonomskom doprinosu i pokrećući sudske sporove protiv dozvola koje su vlasti nastavile da izdaju za nove projekte.
Otpor je uključivao mirne, povremeno višemesečne proteste na putevima i mostovima kako bi sprečili investitore i njihovu tešku mašineriju da pristupe rekama, a ponekad su lokalne vlasti koristile i silu da rasteraju aktiviste.
Ipak, pokret za zaštitu reka na lokalnom nivou postepeno je zadobio široku podršku u Bosni i inostranstvu, posebno nakon što je otkriveno da su brojni ugovori za komercijalnu eksploataciju reka dodijeljeni politički povezanim licima.
„Ljudi na Balkanu ustali su protiv investitora na svojim rekama“, kaže Ulrih Ajhelman, koordinator kampanje „Sačuvajmo plavo srce Evrope“ za zaštitu čitave mreže divljih balkanskih reka.
„Mnogi nisu bili upućeni, oni nisu ni ekološki stručnjaci ni naučnici, oni su obični ljudi koji žive pored reke i nisu dozvolili da im se otima voda, odlučili su se na pobunu, a na kraju su mnogi od njih silom prilika postali i eksperti po ovom pitanju“.
Ceo Balkan ima preko 28.000 kilometara vodotokova sa velikim šljunkovitim obalama, netaknutim aluvijalnim šumama, dubokim klisurama, spektakularnim vodopadima, pa čak i kraškim podzemnim rekama.
„Investitori dolaze da unište svu ovu lepotu, a naš pokret zajedno sa lokalnim aktivistima, sa nevladinim organizacijama, sa advokatima i naučnicima je tu da pomogne da se ovo plavo srce sačuva“, kaže Ajhelman.
Bitka je posebno bila žestoka duž reke Neretve, koja prolazi kroz oba entiteta Bosne i Hercegovine.
U početku se činilo nemogućim zaustavljanje komercijalne eksploatacije Neretve i njenih pritoka, gdje je prvobitno planirano 67 novih malih hidroelektrana, jer je zahtevalo dobro poznavanje različitih i ponekad sukobljenih zakona u dva administrativna dela Bosne.
Ali za razliku od bilo kog drugog pitanja u Bosni, od kraja brutalnog građanskog rata, protivljenje komercijalnoj eksploataciji reka spojilo je i Srbe i Bošnjake i Hrvate u zajedničkoj borbi.
Do sada su ekološki aktivisti u slivu Neretve zaustavili ili odložili izgradnju čak 56 hidroelektrana.
„Na ovakvim mestima jasno je da je veoma važno udružiti snage, ne samo na lokalnom, već i na međunarodnom nivou, jer je u saradnji sa drugim stručnjacima moguće detaljnije prikupiti i analizirati informacije i dobiti širu sliku“, kaže hidrobiolog Stefan Anđus.
On reke naziva „krvotokom“ i „žilom kucavicom“ planete Zemlje. Ipak, čak i ova poslednja pobeda u vidu izglasanog zakona ima svoja ograničenja.
Novi zakon o električnoj energiji daje postojećim koncesionarima tri godine za dobijanje potrebnih dozvola i odobrenja lokalnih zajednica za nastavak svojih projekata.
Ovo je izazvalo strah da će investitori i lokalne vlasti ponovo naći način da prekrše pravila.
PROČITAJTE JOŠ
Sve u svemu, predviđa se da će se na balkanskim rekama izgraditi više od 2.700 velikih i malih hidroelektrana, uključujući i neke unutar nacionalnih parkova.
Samo Bosna ima 244 reke i ima planove za izgradnju preko 350 hidroelektrana instalisanog kapaciteta do 10 Megavata – ili više od jedne na svakom vodotoku.
„Koristićemo zakon koliko god je to moguće, ali ako to ne uspe, spremni smo da branimo ovo područje, da sopstvenim telima blokiramo pristup investitorima i njihovoj teškoj mašineriji“, kaže Oliver Arapović, bosanski aktivista za zaštitu prirode.
Dok su seljani fizički blokirali pristup rekama za građevinske ekipe, timovi pravnih stručnjaka i naučnika su osporili dozvole na sudovima.
U desetak slučajeva, bosanski sudovi utvrdili su da vlasti nisu ispunile zahtev da se konsultuju sa lokalnim zajednicama i izrade studije uticaja na životnu sredinu pre nego što su se upustile u građevinske radove.
Sud je takođe istakao da vlasti nisu izvršile ni propisnu inspekciju izgradnje i rada samih postrojenja.
Poslanici u Republici Srpskoj, odgovorili su na pritisak javnosti ove godine obustavljanjem subvencija za nova postrojenja snage preko 150 kV, umesto potpunom zabranom. Istovremeno, neke opštine u Republici Srpskoj su se ogradile od malih hidroenergetskih projekata.
„Mi, aktivisti i lokalno stanovništvo, iskreno se nadamo da ćemo slediti primer Amerike, ali i Evrope, koja se obavezala da će do 2030. godine, uklanjanjem barijera, obnoviti 25.000 kilometara reka slobodnog toka. Da ćemo biti u situacija da legalno, uz pratnju inspektora, počnemo rušiti nelegalne male hidroelektrane, izgrađene sa neregularnim dozvolama koje su im izdate,“ kaže Kusturica.
Za ekološke aktiviste širom Balkana predstoji, čini se, dug put da se reke zaštite od degradacije, preusmeravanja i komercijalizacije od strane ljudi koji su povezani sa političkom elitom u regionu sklonom korupciji.
BONUS VIDEO: Protest i akcija vađenja cevi iz reke u Rakiti
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare