Male hidroelektrane još prete Goliji i Goču: Zabranu izgradnje niko ne ferma

Direktor MHE "Brevina" Boban Petrović kaže za list "Nova" da su radovi na izgradnji MHE "Brevina" kompletno završeni pre više od godinu dana i primljeni od strane inspekcije, ali da se u međuvremenu čekala nabavka određene opreme koju je zahtevao EPS. Ugradnja opreme privodi se kraju, i kako navodi, postrojenje bi u narednih 15 do 20 dana trebalo da bude pušteno u probni rad, nakon čega sledi dobijanje upotrebne dozvole.

Advokat Luka Đorđević ističe za naš list da ova MHE nikako ne može da dobije upotrebnu dozvolu jer se nalazi u Parku prirode "Golija", tj. na zaštićenom području, kao i da bi svi postupci trebalo da budu obustavljeni, a narušeno prirodno okruženje na kraju vraćeno u prvobitno stanje. Zbog toga je Udruženje "Polekol", koje Đorđević pravno zastupa, Ministarstvu građevinarstva poslalo zahtev za obustavljanje svih postupaka vezanih za "Brevinu".Žaklina Živković iz Inicijative "Pravo na vodu", dela Udruženja "Polekol", objašnjava za "Novu" da je ovo prirodno područje sa prvoklasnom planinskom rekom zaštićeno s razlogom i da je tokom izgradnje ove MHE već napravljena šteta – tok reke pomeren je na jednom mestu, a količina vode u reci smanjena. Petrović ove navode negira, tvrdeći da nikava šteta prirodi i živom svetu u reci nije napravljena niti će biti, jer se sve radi po strogim pravilima zaštite životne sredine. Izmena Zakono o zaštiti prirode, kako kaže, takođe ne predstavlja problem za otvaranje „Brevine“ jer zabrana izgradnje u zaštićenim područjima ne važi retroaktivno, za postrojenja koja su pre izmene zakona završena.Postupak za MHE "Karaula" još trajeSavet Šumarskog fakulteta odbio je pre pet godina da investitoru MHE "Karaula" da u zakup parcelu kojom upravlja unutar Specijalnog rezervata prirode "Goč-Gvozdac" i time sprečio postavljanje cevovoda. Nakon toga je i Savet Univerziteta u Beogradu podržao Šumarski fakultet u nastojanju da zaustavi izgradnju MHE "Karaula" na Brezanskoj reci, zahvaljući čemu radovi nisu ni počeli. Grad Kraljevo je, međutim, 2018. godine investitoru izdao građevinsku dozvolu, a Ministarstvo zaštite životne sredine krajem iste godine dalo saglasnost na Studiju uticaja.Advokat Đorđević objašnjava da je Udruženje „Polekol“ gradskoj upravi Kraljeva podnelo zahtev da aktivnosti oko izgradnje "Karaule" i formalno okonča obustavom postupka, s obzirom da je po izmenjenom Zakonu o zaštiti prirode nadležni organ dužan da obustavi postupke za izgradnju svih MHE u zaštićenim područjima.Žaklina Živković navodi da do realizacije ovog projekta ne bi smelo da dođe jer bi devastacija životne sredine bila ogromna, pogotovo zato što na istoj reci već postoji jedna MHE."U Srbiji ne postoji praksa izrade procene kumulativnog uticaja ovakvih projekata na životnu sredinu, iako za to postoji obaveza, što bi u slučaju izgradnje dve ili više MHE na jednoj reci bio jedini način da se prikaže prava slika potencijalnih negativnih posledica. Reka je jedinstven ekosistem i sve što se gradi na njoj ima međuzavistan uticaj", objašnjava ona.MHE "Kunara" uništila rečni svet

Šta bi moglo da se dogodio ukoliko bi došlo do izgradnje "Karaule" vidimo na primeru MHE "Kunara", koja na uštrb Brezanske reke proizvodi struju već pet godina. Profesor Šumarskog fakulteta dr Ratko Ristić, jedan od autora naučnog rada koji se bavi uticajem derivacionih hidroelektrana na riblje zajednice u planinskim rekama, između ostalog i u Brezanskoj, objašnjava za list "Nova" da je "Kunara" zbog potpuno nefunkcionalne riblje staze i stavljanja prevelike količine vode u cevi život u tom delu reke učinila nemogućim."Pre uvođenja u derivacioni cevovod izmerena količina vode u Brezanskoj reci je 12 puta veća od količine koja ostaje u rečnom koritu. Vodozahvat do mašinske zgrade MHE 'Kunara', u dužini od preko 3,5 kilometara, ima protok vode od samo 17 litara u sekundi, dok je biološki minimum 100 litra. To je dovelo do potpunog pomora zaštićene potočne pastrmke i ostalog živog sveta", objašnjava Ristić.Iz preduzeća "Kunara", međutim, navode za naš list da MHE "Kunara" ima sve potrebne građevinske i upotrebne dozvole, pa je "apsurdno govoriti o nefunkcionalnoj ribljoj stazi, dok se protok biološkog minimuma permanentno kontroliše". Tvrde i da MHE "Kunara" u potpunosti posluje u skladu sa zakonom, kao i da se svi objekti koji čine ovu malu hidroelektranu nalaze van granica Specijalnog rezervata prirode Goč-Gvozdac.

Predstavnici advokatske kancelarije Đorđevića, sa druge strane, upozoravaju da u svim ovim primerima ima elemenata protivzakonitog ponašanja, odnosno da se investitor ne pridržava uslova i dozvola koje su mu izdali nadležni državni organi, što bi moglo predstavljati i izvršenje krivičnih dela protiv životne sredine, kao i razlog za postupanje nadležnih inspekcija. Ponavljaju i da aktuelni Zakon o zaštiti prirode zabranjuje otvaranje bilo koje nove MHE u zaštićenim području i da postupak za sve koje pre izmene zakona nisu dobile dozvolu za rad treba da bude obustavljen.BONUS VIDEO Zavarene i popravljene cevi u Rakiti

video-cdn src="https://best-vod.umn.cdn.united.cloud/stream?asset=zavareneceviurakitigp-novas-worldwide&stream=hp3500&t=0&player=m3u8v&sp=novas&u=novas&p=n0v43!23t001" video-id="3202201"]***Pratite nas i na društvenim mrežama:FacebookTwitterInstagram