Ko je bugarski vladar iz senke? Pevski je prava meta protesta koji su srušili vladu

Desetine hiljada građana okupile su se u sredu širom zemlje, a najviše u Sofiji, zahtevajući ostavku vlade zbog, kako tvrde, sistemske korupcije i zarobljene države. Već narednog dana, Željazkov je na vanrednoj sednici parlamenta objavio da njegov kabinet podnosi ostavku.

„Čujemo glas građana i moramo da odgovorimo na njihove zahteve. I mladi i stari su digli glas u korist ostavke. Ovaj građanski stav mora biti ohrabren“, rekao je Željazkov.

„Ovo je građanski poziv na promenu“

Premijer je dodao da „predstoji izazov - protesti moraju da artikulišu kakav profil vlade žele od ovog trenutka nadalje“, naglašavajući da građani treba da traže „vladu koja se nadovezuje na dostignuća prethodnih, ali kroz dobru tranziciju“.

U Sofiji su demonstranti ispunili centralni trg u blizini parlamenta, vlade i predsedništva. Laserskim projekcijama na zgradi skupštine ispisivane su poruke „Ostavka“, „Mafija napolje“ i „Za poštene izbore“.

Više od 100.000 ljudi u Sofiji

Procene medija, zasnovane na snimcima iz dronova, govore o više od 100.000 okupljenih u glavnom gradu, dok neki izvori navode i do 150.000 demonstranata. Protestima su se masovno pridružili studenti, a skupovi su održani u više od 25 gradova, uključujući Plovdiv, Varnu, Veliko Trnovo, Razgrad i Burgas.

Demonstracije su organizovane i u inostranstvu – u Briselu, Berlinu, Londonu, Beču, Cirihu i Njujorku.

Formalni povod za proteste bili su sporni predlozi budžeta za 2026. godinu, koji su predviđali povećanje poreza, više doprinose i rast javne potrošnje. Vlada je taj plan kasnije povukla, ali je nezadovoljstvo preraslo u širu pobunu protiv političkog sistema.

U centru besa demonstranata našao se Deljan Pevski, lider Pokreta za prava i slobode (DPS), čija stranka podržava manjinsku vladu u parlamentu.

Oligarh pod sankcijama SAD i Velike Britanije

Pevski je 2021. godine sankcionisan od strane Sjedinjenih Država prema Globalnom Magnicki zakonu zbog korupcije. Američko Ministarstvo finansija tada je navelo da je „redovno učestvovao u koruptivnim radnjama, koristeći trgovinu uticajem i mito kako bi se zaštitio od javne kontrole i ostvario kontrolu nad ključnim institucijama i sektorima bugarskog društva“.

Slične sankcije uvela mu je i Velika Britanija u februaru 2023. godine.

Organizacija Reporteri bez granica još je 2018. upozorila da Pevski personifikuje „korupciju i spregu medija, politike i oligarha“.

„On kontroliše sve odluke“

Protivnici vlasti tvrde da, iako DPS formalno nije deo vladajuće koalicije, njegovi glasovi omogućavaju Pevskom da ima presudan uticaj na donošenje svih ključnih odluka u zemlji. Često se navodi da stvarnu moć deli sa bivšim premijerom Bojkom Borisovim, čije su prethodne vlade više puta padale nakon velikih protesta zbog korupcije.

Tokom demonstracija organizatori su koristili i simbolične rekvizite, uključujući veliki žuti kauč sa natpisom „Divan, Divan“, aludirajući na Pevskog i njegovog stranačkog kolegu Bajrama Bajrama.

Privođenja i optužbe za provokacije

Iako su protesti uglavnom protekli mirno, policija je u Sofiji privela 57 osoba. Prema navodima policije, reč je o provokatorima, a ne o stvarnim demonstrantima. Kod nekih od privedenih pronađene su veće sume novca.

Opoziciona koalicija „Nastavljamo promenu – Demokratska Bugarska“ najavila je novo glasanje o nepoverenju vladi, šesto po redu. Međutim, Željazkov je ostavkom preduhitrio sednicu, navodeći da veruje da bi njegov kabinet preživeo glasanje.

Predsednik Bugarske Rumen Radev ocenio je da su masovni protesti već predstavljali „glasanje o nepoverenju vladi“, pozivajući poslanike da „biraju između dostojanstva slobodnog glasanja i sramote zavisnosti“.

Sve se dešava u trenutku kada Bugarska treba da postane 21. članica evrozone i da 1. januara pređe sa leva na evro. Ipak, društvo je duboko podeljeno – prema istraživanju iz juna, 46,8 odsto građana protivi se uvođenju evra, dok ga 46,5 odsto podržava.