Baltičke zemlje se sutra isključuju sa elektroenergetskog sistema Rusije i Belorusije

Prekidanje elektroenergetskih veza sa naftom i gasom bogatom Rusijom ima i geopolitički i simbolički značaj. Rad na tome je ubrzan pošto je ruski predsednik Vladimir Putin pre tri godine naredio napad na Ukrajinu, čime je narušio odnose Moskve sa EU.

Predsednik Litvanije Gitanas Nauseda rekao je nedavno za Asošiejted pres da je reč o "fizičkom odvajanju od poslednjeg preostalog elementa oslanjanja na ruski i beloruski energetski sistem".

Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen i druge zvanice očekuju se na ceremoniji u centru Vilnjusa u nedelju, 9. februara, kada će specijalno napravljen sat visok devet metara odbrojati poslednje sekunde elektroenergetske povezanosti baltičkih država sa Rusijom.

Tri baltičke zemlje, sve članice NATO-a, uglavnom su imale hladan odnos sa Rusijom otkako su 1990. proglasile nezavisnost od Sovjetskog Saveza. Odnosi su dodatno pogoršani zbog ruske invazije na Ukrajinu 2022. godine.

Prethodnih godina je demontirano 16 dalekovoda koji su povezivali baltičke države sa Rusijom i Belorusijom pošto je stvorena nova mreža koja te tri zemlje povezuje sa ostatkom EU, uključujući podvodne kablove u Baltičkom moru.

Sutra će biti isključeni svi preostali dalekovodi koji baltičke zemlje povezuju sa Rusijom, Belorusijom i Kalinjingradom, ruskom eksklavom okruženom Poljskom, Litvanijom i Baltičkim morem.

Zatim će 24 sata Baltički elektroenergetski sistem raditi samostalno u "ostrvskom režimu rada" da bi u nedelju bio spojen sa kontinentalnom evropskom i nordijskom mrežom preko Finske, Švedske i Poljske.

Kalinjingradska oblast, koja nema kopnenu vezu sa Rusijom, oslanja se na sopstvenu proizvodnju električne energije, navodi Litgrid, litvanski operater sistema za prenos električne energije.

Portparol Kremlja Dmitrij Peskov rekao je da su baltičke zemlje unapred najavile šta planiraju i da je ruski energetski sektor načinio korake kako bi obezbedio nesmetan rad.

"Ti planovi su odavno objavljeni i zahtevali su određene akcije naših i njihovih elektroprivreda. Preduzeli smo sve neophodne mere kako bismo obezbedili pouzdan i nesmetan rad našeg jedinstvenog energetskog sistema", rekao je Peskov novinarima.

Tri baltičke zemlje, koje zajedno dele 1.633 kilometra dugu granicu sa Rusijom i Belorusijom, u julu su zvanično obavestile Moskvu i Minsk o planu da se isključe sa njihovih električnih mreža. Nacionalni operateri baltičkih zemalja dobili su 1,2 milijarde evra podrške od EU i drugih za sinhronizaciju sa mrežom kontinentalne Evrope.

Nauseda je kazao da je Litvanija "uradila mnogo u poslednjih 30 godina da se isključi (sa ruskog i beloruskog sistema) i da postane nezavisna".

"Pre tri godine prestali smo da kupujemo bilo kakve energente od Rusije. To je bio naš odgovor na rat u Ukrajini", naveo je Nauseda.

Iako su o planovima unapred obavestile nekadašnje sovjetske partnere, tri baltičke zemlje su i dalje oprezne zbog mogućeg odgovora Moskve i Minska.

Litvanski operater Litgrid saopštio je prošle nedelje da je "rizik od sajber napada i dalje značajan", navodeći da su potrebni kontinuiran oprez, saradnja, odbrambeni koraci i "robusne" mere sajber bezbednosti kako bi potencijalne pretnje bile efikasno ublažene.

Premijerka Letonije Evika Silinja upozorila je u sredu na moguće provokacije, ali je rekla da je njena zemlja dobro pripremljena i da službe, uključujući vojsku i nacionalnu gardu, pojačavaju mere bezbednosti.

"Očigledno je da postoje rizici, mi to veoma dobro razumemo. Ali rizici su identifikovani i postoji plan za vanredne situacije u slučaju da oni budu materijalizovani", kazala je Silinja.

Pošto su vlasti baltičkih zemalja objavile šta planiraju, na društvenim mrežama i na ulicama njihovih gradova pokrenuta je propagandna kampanja sa lažnim upozorenjima da će biti nestanaka struje i teške nestašice energije i da će iznosi računa za struju naglo skočiti.

BONUS VIDEO: Problemi nakon ruske obustave transporta