Na početku rata u Ukrajini, sankcionirani ruski oligarsi pretrpeli su poniženje - oduzeti su im brojni privatni avioni. Sve se događalo pod kišobranom operacije Kleptokepčur, prilikom koje je radna grupa pod vođstvom američkog Ministarstva pravosuđa, s namerom da pritisne najuži krug ruskog predsednika Vladimira Putina, obećala da će "zapleniti imovinu" sankcioniranih ruskih oligarha.
Ipak, mnogi avioni su preko noći nestali, bilo zato što su bili u zemljama koje nisu uvele sankcije – ili zato što su preseljeni na vreme.
Tada se dogodila bizarna stvar, piše britanski Telegraf. Mnogi avioni naprosto su počeli da nestaju iz evidencija, na primer neke od njih je nemoguće pronaći putem usluge praćenja kao što je FlajtRadar. Jasno, mnogi od aviona su preregistrovani pod novim brojem.
Zvanični podaci ruske Savezne agencije za vazduhoplovni saobraćaj pokazuju da je prošle godine zabeležen nalet novih registracija privatnih aviona, prenosi Jutarnji list.
Avioni moraju biti registrovani kod nacionalnog tela i njihova ponovna registracija u različitim zemljama potpuno je legalna. Proces je donekle sličan registraciji automobila, kaže Džonatan Rasel, partner u firmi Jaffa & Co advokati za superjahte i vazduhoplovstvo.
Jedna od posledica takve akcije je da vlasnici luksuznih aviona, tj. ruski oligarsi, sada uživaju novi stepen anonimnosti kada lete oko sveta. Avioni moraju biti registrovani kod nacionalnog tela i njihova ponovna registracija u različitim zemljama potpuno je legalna.
Nadalje, većina oligarha poseduje svoje privatne avione kroz komplikvane strukture koje uključuju ofšor firme što otežava utvrđivanje vlasništva. Samo je Forbs identifikovao čak 26 aviona povezanih s ruskom finansijskom elitom. Kretanje ovih mlaznjaka moglo se pratiti korišćenjem njihovih repnih brojeva na servisima otvorenog koda kao što je FlajtRadar.
Analiza pokazuje da mnogi i dalje slobodno lete po svetu u zemlje koje nisu uvele sankcije.
Na primer, avion za koji se smatra da pripada Dmitriju Mazepinu, vlasniku proizvođača đubriva Uralčem, leteo je između Sočija, gde se priča da je Putin stacioniran, Dubaija, Mauricijusa, Maldiva i Kazahstana.
Drugi povezan s Vladimirom Potanjinom, vlasnikom Norilsk Nickel-a i jednim od Putinovih saradnika, redovno putuje između Istanbula, Moskve i Sočija, ponekad s vremenom povratka unutar nekoliko sati.
Gulfstrim 650 povezan s Hermanom Grefom, zvaničnikom najveće ruske državne banke, putovao je između Namibije, Zimbabvea, Uzbekistana i Dubaija.
Mazepin, Potanjin i Gref podležu sankcijama u Velikoj Britaniji. EU je takođe sankcionisala Grefa i Mazepina. SAD su sankcionisale Potanjina i Grefa.
Ostala odredišta na kojima su leteli avioni povezani sa sankcionisanim oligarsima uključuju Delhi, Puket, Teheran, Kairo i Azerbajdžan, kao i Peking i Žengžou u Kini.
Međutim, letovi u Iran, Kinu i Indiju pre će biti poslovnog karaktera. Kina i Indija postale su važni trgovinski partneri za Rusiju od izbijanja rata u Ukrajini i sada su najveća ruska tržišta za izvoz nafte.
Na početku invazije postojala je nada da bi sankcije oligarsima mogle izazvati pobunu u Putinovom unutrašnjem krugu i promeniti tok rata.
Sandip Baliga, cenjeni profesor ekonomije na uglednom Univerzitetu Nortvestern u SAD-u za Telegraf tvrdi: „Ideja sankcija je da direktno ciljate na elitu i nanosite im bol tako da direktno promene politiku kako bi bili prihvaćeni natrag u međunarodnu zajednicu. No, to je sada daleka nada…“
Najbolji pokušaj Zapada nije upalio i prilika da se zaustavi rat kroz sankcionisanje oligarha je prošla, kaže Baliga.
Sankcionisani oligarsi definitivno još uvek slobodno lete po svetu, ali međunarodna ograničenja funkcionišu poput vode u mašini – a vreme u kojem će se mašine i delovi neupitno istrošiti postupno će im zagorčati živote, zaključe britanski Telegraf.
BONUS VIDEO: Velikom vojnom paradom obeležen Dan pobede u Moskvi
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar