Svako ko je pratio unutrašnju politiku Evropske unije u proteklih nekoliko godina, znaće da se blok koji se oslanja na jedinstvo i uzajamno poštovanje pravila, borio da ostane na istoj strani po nekoliko važnih pitanja, prenosi CNN.
PROČTAJTE JOŠ:
Sitni sporovoi između zvaničnika političkih institucija EU doveli su do kritičara koji su rekli da oni na vrhu briselskog lanca ishrane daju prioritet svojoj karijeri i ličnj moći nad životima evropskih građana.
Dok se pandemija koronavirusa približava nečemu što liči na njen kraj, a geopolitički izazovi poput – posledica krize u Avganistanu uzimaju maha, ovo otvoreno nejedinstvo predstavlja bloku niz temeljnih problema za koje nema očiglednih rešenja.
Kao prvo: sama unija nije pred izuzmiranjem. EU ima izuzetnu trajnu moć, a lični interes njenih država članica znači da ne postoje realne šanse da se uskoro raspadne. U pitanju je međutim, dugoročna svrha i legitimitet Unije. Prošle nedelje je predsednica Evropske komisjie Ursula fon der Lajen pisala predsedniku Evropkog parlamenta Davidu Sasoliju, odbijajući da postupi po rezoluciji koja je usvojena velikom većinom u zakonodavnom i javno izabranom telu EU, prenosi CNN.
Parlament veruje da su dve članice Mađarska i Poljska prekršile vladavinu prava EU i da bi kao takve trebale da budu uskraćene za centralna sredstva. Prekršaji na kojima se ovo zasniva kreću se od kršenja nezavisnosti sudstva do diskriminacije LGBT zajednica – oba napada na temeljne vrednosti članstva u EU.
Parlament kaže da Komisija sada mora primeniti urebu koja je dogovorena prošle godine, jer je EU pregovarala o svom dugoročnom budžetu zajedno sa sredstvima za opravak od koronavirusa. U to vreme, uredba, koja povezuje novac EU sa poštovanjem vladavine prava – bila je prioritet. Alati kojima EU raspolaže za kažnjavanje država članica pokazali su se kao neadekvatni.
Međutim, kada je došlo do naprezanja, a dve nacije su zapretile da će iskoristiti prava veta, uredba je odložena do te mere da bi zahtevala gvozdene dokaze da se fondovi EU koriste za kršenje vladavinu prava, pre nego šire tumačenje kršanje koja se uopšte dešavaju.
„Pošteno je reći da su stranke nakon što je dogovorena uredba najviše želele da preduzmu mere protiv Mađarske i Poljske i nadale se da će Komisija doneti odluku o politikom tumačenju, kaže Ronan Mekri, profesor evropskog prava na Univerzitetu u Londonu.
„Ovo bi mogao biti prvi znak da će biti potrebno opreznije postupiti“, rekao je.
U pismu Fon der Lajen je rekla da Sasolijevo pismo nije „dovoljno jasno i precizno“ o tome koja su se kršenja tačno dogodila, počivajući na uskoj prirodi „složenih procena“ potrebnih za donošenje uredbe.
Evropski parlamentarci i drugi evropski zvaničnici veruju da Fon der Lajen umesto da deluje kao čuvar ugovora EU, deluju u interesu vlada zemalja EU koje čine 27-člano Veće EU. Što više podrške Fon der Lajen može da dobije od država članica, to ima više moći da ignoriše pozive parlmenta i radi isključivo na svom dnevnom redu, piše CNN.
Danijel Freund, nemački evropski poslanih Zelenih, kaže da je komisiji uvek „teško da ide protiv država članica jer će im uvek biti potrebna njihova podrška“. Dodaje da bi to moglo biti posebno teško za Fon der Lajen, jer je izabrana većinom koja je uključivala mađarsko i poljsko politiko rukovodstvo – glasove za koje je voljno lobirala.
Politiizovanje u Briselu nije ništa novo, a vatreni evrofili su bolesni uskim interesima u sedištu koji zasenjuju stvarna pitanja sa kojima se Unija suočava.
„Toliko ljudi koji rade na novou EU postaju opsednuti argumentima o tome kako EU funkcioniše i ko bi trebao imati kakvu moć, umesto da nastave sa prilagođavanjem Unije 21. veku“, kaže Nil Ričmong, irski poslanik nije je ranije imenovan da pradstavlja Irsku u Briselu.
„Već godinama raspravljamo o budućnosti Evrope i njeno položaju na svetskoj sceni. Svi želimo jaku, otvorenu Evropu koja je ujedinjena u promociji liberalnih vrednosti i svetskog lidera u stvarima poput klimatskih promena i geopolitike. Ali to se neće dogoditi ako ove sitne međuinstitucionalne svađe sve budu ometale“, dodaje on.
Da bi EU bila najbolja, njeni akteri u najmanju rukuk moraju verovati da sve strane deluju u dobroj veri. Ovo je postajalo sve teže kako je trajao sukob oko vladavine prava.
„U više navrata smo videli kako Mađarska blokira rezolucije saveta bezbednosti o stvarima poput ljudskih prava u Hongkongu ili kada su početkom godine izbile borbe u Izraelu, verovatno bi države članice gurnule u oči agitovanje protiv svojih kršenja“, rekao je Freund.
Nejedinstvo i nečinjenje po ovakvim pitanjima, naravno, donekle su u suprotnosti sa ciljem EU da bude globalni promoter demokratskih vrednosti. A kada su zainteresovane strane nepoverljive jedna prema drugoj, to može imati posledice u stvarnom svetu.
Nedostatak jedinstva i bolan proces donošenja svake odluke znači da se sa problemima EU često rešava problem od pitanja do pitanja, uprkos činjenici da njene krize imaju tendenciju da se uhvate u koštac. Uzmite pitanje avganistanskih izbeglica. EU je prošle nedelje saopštila da će pomoći onima koji beže od talibana podržavajući regionalne partnere da ugoste izbeglice. Ona naime želi da izbegne situaciju koja je usledila kod migrantske krize 2015. godine, kada su milioni izbeglica putovali u Evropu kako bi pobegli od građanskog rata u Siriji.
EU je 2016. godine Turskoj dala gotovinu za smeštaj sirijskih izbeglica. Turska je kasnije mogla da iskoristi te izbeglice kao oružje kada joj je to postalo politiki zgodno. Zašto? Zato što države članice nisu bile voljne da prihvate veliki broj migranata u svoje zemlje, a u nekim slučajevima su poreduzele i ekstremne mere kako ne bi ušle na njihove teritorije.
Ta migrantska kriza je odigrala ulogu u pokretanju evroskeptičnog, populističkog raspoloženja širom kontinenta, kao i u pobedi kampanje za Brezgit u Velikoj Britaniji. Očigledno, ništa od ovoga nije bilo dobro za EU, a daleko je od toga da je sadašnja kratkovidost oko Avganistana to mogla da ponovi.
Pitanje i delovanje oko Mađarske i Poljske su nešto što može dovesti u pitanje celu EU. Ova situacija dolazi u EU u vreme kada se blok suočava sa važnim izborima u Francuskoj 2022. i Nemačkoj u septembru 2021. godine, dok pokušava da funkcioniše kako treba nakon pandemije koronavirusa i dok pokušava da se kreće po geopolitičkom minskom polju.
Što duže postoje podele između njenih institucija, to su veće praznine u poverenju među zainteresovanim stranama. I u nekom trenutku ta udaljenost bi mogla postati prevelika da bi je iko premostio.
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare