1
Povratak Donalda Trampa u Belu kuću ponovo je stavio carine – ili "recipročne tarife", kako ih naziva – u centar američke trgovinske politike. Već u prva dva meseca svog novog mandata, Tramp je nametnuo tarife na robu iz Kanade, Meksika, Kine, Evropske unije i drugih zemalja, pokrećući ono što je sam opisao kao "najveću ekonomsku reformu u ovom veku".
Na dan 2. aprila, koji je prozvan „Dan oslobođenja“, očekuje se kulminacija ove politike: najava „recipročnih tarifa“ koje će se odnositi na sve zemlje koje, prema Trampovom tumačenju, nepravedno tretiraju američki izvoz. „To će biti, u mnogim slučajevima, niže tarife nego što su one koje oni već decenijama naplaćuju nama“, rekao je Tramp u Ovalnom kabinetu 28. marta.
Tarife, koje funkcionišu kao dodatni porezi na uvoz, gotovo uvek znače više cene za krajnje korisnike. Bilbord u Floridi već upozorava građane: „Tarife su porez na vaš račun za namirnice“). U vremenu kada inflacija u SAD iznosi 2,5% godišnje (a osnovna inflacija još viša – 2,8%), novi porezi na uvoz mogli bi dodatno podići troškove života, naročito za nižu i srednju klasu.
Pročitajte još:
Ekonomisti kao što je Mark Zandi iz Moody’s Analytics upozoravaju da bi široko primenjivane recipročne tarife mogle da izazovu recesiju. „To će biti vatra koja vodi ka recesiji“, rekao je Zandi. On ukazuje na moguće posledice: viši troškovi za potrošače i preduzeća, odmazde drugih zemalja i pad vrednosti akcija koji bi mogao da „zbriše bogatstvo ključne potrošačke baze – imućnijih Amerikanaca“.
Zandi čak spekuliše da bi Tramp, po uobičajenom obrascu, mogao brzo da promeni kurs: „Kada to postane očigledno, verovatno ćemo videti zaokret, proglašenje pobede i povlačenje tarifa.“
Ova politika već je izazvala reakcije širom sveta. Kanada i Kina uvele su kontramere, dok su EU lideri pozvali na uvođenje sopstvenih tarifa. Premijer Kanade Mark Karni izjavio je da SAD više nisu pouzdan trgovinski partner i dodao: „Ništa nije isključeno kada je reč o odbrani naših radnika i ekonomije.”
Trampov pristup sve više pokazuje i političku dimenziju – tarife se ne koriste samo u ekonomskom, već i u diplomatskom smislu. Tako je najavio 25% carina na zemlje koje kupuju naftu iz Venecuele ili Rusije, želeći da ih pritisne u vezi sa migracijama i ratom u Ukrajini.
Na berzama je već došlo do drastičnih oscilacija. Dow Jones pao je za više od 700 poena, dok je S&P 500 izgubio više od 100 poena u jednom danu, brišući dobitke ostvarene nakon Trampove izborne pobede u novembru. „[Tržište] je pod stresom, i to ne bez razloga“, piše USA Today.
Nove tarife najavljene su i za farmaceutske proizvode, čipove i automobile – sektore koji su od ključne važnosti za američko društvo i ekonomiju. Tramp je, u vezi s lekovima, kratko rekao: „Moramo da vratimo farmaciju, lekove i farmaceutske proizvode u našu zemlju.“ Ali bez detalja o mogućim izuzecima za životno važne lekove, strah raste da bi tarife mogle izazvati nestašice.
Industrija automobila već je pogođena – 25% tarifa uvedeno je na automobile i auto-delove, što je uzdrmalo i strane proizvođače i domaće firme koje zavise od globalnog lanca snabdevanja.
Trampov „spisak prljavih 15“ zemalja sa najvećim trgovinskim suficitom uključuje tradicionalne saveznike poput Japana, Nemačke, Kanade i Južne Koreje. Takav potez potkopava saradnju unutar saveza poput G7 i NATO. Iako Tramp tvrdi da mu mnogi lideri u privatnim razgovorima priznaju da su „koristili Ameriku“, nijedan nije javno to potvrdio.
Možda najopasniji efekat Trampovih tarifa nije trenutna šteta, već stvaranje atmosfere neizvesnosti. Sam Trampov savetnik Kevin Haset priznao je: „Ne mogu da dam nikakvu prognozu šta će se desiti ove nedelje. Predsednik će doneti pravu odluku, siguran sam.”
To znači da čak ni najbliži saradnici nemaju jasan uvid u planove – što dodatno obeshrabruje investitore, kompanije i međunarodne partnere da planiraju dugoročno poslovanje sa SAD.
Trampove tarife predstavljaju politički i ekonomski eksperiment bez jasnih pravila i sa velikim neizvesnostima. Iako se predstavljaju kao alat za zaštitu američkih radnika i preduzeća, potencijalne posledice – više cene, trgovinski rat, pad berzi i rizik od recesije – mogu ozbiljno narušiti ekonomsku stabilnost.
Bez transparentne strategije, koordinacije sa saveznicima i uvažavanja kompleksnosti globalne ekonomije, ovakva politika više liči na „ekonomski nacionalizam“ nego na održivo rešenje. „Dan oslobođenja“, kako ga Tramp naziva, mogao bi se lako pretvoriti u dan kada je američka ekonomija zakoračila u nepoznato – i potencijalno opasno – poglavlje.
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
