0
Od početka rata u Ukrajini poginulo je 37 novinara, a 19 je povređeno, izjavio je danas u Beogradu ambasador Ukrajine u Srbiji Volodimir Tolkač. On je dodao da je zbog svog izveštavanja 14 ukrajinskih novinara privedeno na Krimu.
„Bezbednost novinara nam je jako bitna, kao i sloboda govora. Mnogo novinara pokušava da nam da izbalansirane i istinite informacije i poginuli su zbog toga. Tačna informacija se mora čuti u svetu. Borimo se za slobodu informacija, ljudska prava, bezbednost novinara i za mir, ne samo u mojoj državi već u celom svetu“, rekao je ambasador na okruglom stolu „Bezbednost novinara/ki tokom sukoba i rata“.
Šef Kancelarije Saveta Evrope u Beogradu Tobijas Flesenkemper je napomenuo da je to telo 2014. oformilo platformu kako bi svi incidenti ugrožavanja bezbednosti novinara bili zabeleženi i procesuirani.
„Šta se dogodilo sa osobom koja je nestala, šta se dogodilo sa onima u pritvorima, sa napadnutima. Ono sa čim smo se suočili u Evropi je da nije ugroženo samo novinarstvo već i fizička bezbednost novinara“, rekao je on i dodao da je da je 2022. godine fundamentalno pravo da se govori o tome šta se u Ukrajini dešava nasilno uskraćeno.
Frank Hofman, novinar Dojče velea opisao je kako njegova medijska kuća brine o svojim novinarima u Kijevu. Istakao je da su novinari konstantno u pokretu kako bi bili bezbedni, da insistiraju da ostanu u Ukrajini, ali da su njihove porodice zbrinute uglavnom u Nemačkoj. Istakao je da i pored ukrajinskih novinara pomažu i kolege iz drugih servisa Dojče velea.
„Mislim da medju novinarima u kriznim situacijama ima mnogo više solidarnosti“, rekao je Hofman i dodao da glavni pokretač novinarima treba da bude želja da pokažu istinu sa terena.
Istakao je da se iz Nemačke prati kretanje novinara Dojče velea u Ukrajini što njihovo kretanje i rad čini bezbednijim, ali je istakao hrabrost svih novinara iz lokalnih i malih ili nezavisnih medija koji se trude da prenesu kredibilnu informaciju iz ratnog područja uprkos opasnosti po njihovu bezbednost.
„Ljudi u Srbiji imaju različite poglede na to šta se dešava u ovom užasnom ratu. Ja sam radio u Ukrajini i kada su Panama papiri izašli na videlo zadavao sam (bivšem predsedniku Ukrajine Petru) Porošenku prilično problema. Novinari u Rusiji ne mogu da rade slobodno, a u Ukrajini mogu“, rekao je.
Bivša urednica u novinskoj agenciji Beta i članica NUNS-a Marina Rakić istakla je da su novinari njene generacije imali „iskustvo bez presedana“ u ovom delu sveta jer su izveštavali sa demonstracija protiv bivšeg predsednika SFRJ Slobodana Miloševića, sa ratnih područja u BiH, Hrvatskoj i na Kosovu.
„Srbija u oblasti bezbednosti novinara, kao i u mnogim drugim oblastima, treba da uči od zapadnih demokratija. Ja sam izveštavala sa Kosova tokom konflikta, bili smo u ratnoj zoni, tada smo imali jaku želju da izveštavamo i to smo dobro radili, ali naše strane kolege imale imale su pancire i šlemove“, rekla je ona i istakla da je najveću podršku imala od iskusnih urednika Bete koji su pomagali u koordinaciji i svaetovali.
Istakla je da su udruženja u Srbiji mnogo aktivnija kada je reč o treninzima za novinare na temu bezbednosti u kriznim situacijama, ali da sami novinari i urednici medija nisu previše zainteresovani za obuke na tu temu, uz ocenu da ne postoji svest o potrebi za takvim vrstama veština u mirnodopskim vremenima.
Okrugli sto „Bezbednost novinara/ki tokom sukoba i rata“ u Beogradu organizovala je Inicijativa mladih za ljudska prava.
***
BONUS VIDEO: Ruski kamioni u nuklearnoj elektrani u Zaporožju
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
