0
Na izborima za Bundestag krajem septembra mogu da učestvuju 53 stranke - jer formalno ispunjavaju kriterijume. Među njima su i dve stranke ekstremne desnice, dok komunisti i baštenska stranka nisu prošli.
PROČITAJTE JOŠ:
Ove godine je u Nemačkoj zanimanje za izbore veliko. Do roka, 21. juna, Odboru za savezne izbore pristigli su zahtevi 87 manjih stranaka i političkih udruženja – da budu priznate za učešće na izborima.
Nadležni organ je odlučio da na izborima za Bundestag u septembru mogu da učestvuju 53 stranke. Tu spadaju takozvane etablirane stranke zastupljene u Bundestagu i Slobodni birači, kao i 44 male stranke koje trenutno nisu ni u jednom parlamentu u Nemačkoj, prenosi Dojče vele.
Dve stranke ekstremna desnice dobile dozvolu
Na nerazumevanje i ogorčenje je naišla odluka da se dopusti da na izborima učestvuje i desno-radikalna stranka „Treći put“ (Der III. Weg).
„Treći put“ je stranka koja je „organizovana paravojno i čak je još više desno od NPD“, rekao je Karsten Šnajder funkciner SPD u Bundestagu. Ta stranka ima „neonacističku i fašističku ideologiju“. Verovatno ima nameru da se ubaci u sistem finansiranja partija i tako učini prepoznatljivim u političkom spektru. Političar SPD-a veoma je zabrinut što će stranka biti na glasačkim listićima 26. septembra.
„Ovo je alarmantno jer ona traži put u parlamente i zajedno sa huliganima i put ulice“, rekao je Schneider. „Svaki glas za ovu stranku znači glas protiv naše Savezne Republike.“
Georg Til, Predsednik Savezne izborne komisije istakao je da mu nije dozvoljeno da preispituje stavove stranke niti da ocenjuje ustavnost partija ili drugih političkih udruženja. Na Tviteru je još napisao da se neustavnost može utvrditi samo presudom Saveznog ustavnog suda.
Pored „Trećeg puta“, i već poznatoj ekstremno desničarskoj stranci NPD dozvoljeno je da učestvuje na izborima u septembru.
Baštenska partija i partija ljubavi
Takođe je odobreno učešće Piratske partije, EDP-a, Sivih ili Marksističko-lenjinističke stranke Nemačke (MLPD).
Na lsitićima će biti „Stranka za promene, vegetarijanci i vegani“, „Tim Todenhefer – Partija pravde“, „Savez C – Hrišćani za Nemačku“, „Evropska ljubavna partija“ kao i „Baštenska partija“ i „Ostali“ .
Komunisti, Republikanci i Ajkule – nisu prošli
Nemačka komunistička stranka (DKP) nije dobila dozvolu. Razlog: ova stranka je poslednja četiri finansijska izvštaja predala prekasno i time nije ispunila uslove za pravni status jedne političke stranke.
„Rokovi su rokovi“, objašnjava Odbor za savezne izbore koji odlučuje o tome koja politička stranka sme izići na izbore a koja ne.
„Žele da nas unište“, kaže predsednik DKP-a Patrik Kebele.
To će biti prvi put da ova stranka, osnovana 1968. I koja se zbog levog ekstremizma nalazi pod prismotrom Ureda za zaštitu ustavnog poretka, neće smeti izići na izbore. Kebel je najavio da će se žaliti Ustavnom sudu.
Odobrenje nije dobila ni stranka desnog spektra poznata od ranije, Republikanci. A od manjih pomenimo organizaciju „Ajkule – partija koja grize“.
Kako se donosi odluka?
Odluku o dopuštenju za izlazak na izbore, na temelju Zakona o političkim strankama, donosi Odbor za savezne izbore na čem čelu je predsednik savezne izborne komisije Georg Tiel.
Od procedura provere izuzete takozvane etablirane stranke, odnosno one koje su s najmanje pet poslanika izabrane u savezni ili jedan od pokrajinskih parlamenata. To su na ovim izborima CDU, CSU, SPD, FDP, Levica, Zeleni, AfD i Slobodni birači.
Zakon definiše stranke kao udruženja građana koja trajno ili na duži vremenski period žele da na području cele zemlje ili jedne savezne pokrajine učestvuju u donošenju političkih odluka i sarađuju u nemačkom Bundestagu ili parlamentu savezne pokrajine.
Stranke takođe moraju svojim ukupnim delovanjem, posebno što se tiče stabilnosti organizacije, broju članova i istupima u javnosti, garantovati da su njihove namere ozbiljne. Pored toga da bi bile priznate kao stranke, moraju da dokažu dovoljan boj pristalica.
Neetabliranim strankama je ove godine zbog pandemije ipak malo olakšano kandidovanje za izbore. Tako je broj potpisa potrebnih za podnošenje prijave u junu smanjen na četvrtinu do sada potrebnih – na 500 potpisa na listama saveznih pokrajina, a za okruge – 50.
Odbijene stranke mogu da se žale na odluku Saveznom ustavnom sudu i imaju četiri dana da to učine. A do izbora je ostalo još 11 sedmica.
Bonus video: Delta soj se širi Grčkom
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
