Možda je najbolje da dijalog vlasti i opozicije uz podršku EU, umesto ovakvog epiloga, preraste u neku vrstu "stalne konferencije", sugeriše glavni urednik Demostata Zoran Panović, koji smatra da nije bilo realno da evroposlanici uređuju informativne emisije na javnim servisima i privatnim televizijama sa nacionalnom frekvencijom.
Naravno da „novi REM“ u kome će participirati onaj „stari“ neće doneti ništa kvalitativno bolje na srpskoj medijskoj sceni, ali epilog pregovora sa posrednicima EU bar je valjda otreznio lidere opozicije da shvate da moraju biti dostojni svojih predaka, ističe Panović.
Panović, pri tome, misli na Vuka Draškovića, Zorana Đinđića, Vesnu Pešić, Vojislava Koštunicu, Velimira Ilića, Zorana Živkovića i sve ostale političare i građane „koji su u nepovoljnijim uslovima izvojevali dve velike izborne pobede – 1996. i 2000“.
Uz sve recidive devedesetih, ovo je, prema njegovoj oceni, ipak bolje od ratne atmosfere, sankcija, bede i tadašnjeg državnog terorizma.
Ako žele da obnove opozicionu ozbiljnost, Stranka slobode i pravde i Narodna stranka, treba da krenu odlučnije ka modelu koalicije „Zajedno“, sa još jednim ili dva manja partnera, jednim građanskim, a drugim desnocentrističkim.
I da, po mogućstvu, izađu li na izbore u Beogradu i pobede li, preduprede mučnu postizbornu epizodu saradnje i raspada saveza SPO i DS nakon što je priznata izborna volja sa izbora 1996, navodi Panović.
On procenjuje i da bi Aleksandar Vučić, za razliku od Slobodana Miloševića devedesetih, sigurno teže podneo neki „savez slobodnih gradova“.
Ono što ohrabruje u opoziciji, to je da se konačno naziru dve strukture koje počinju da liče na ozbiljne stranke – SSP i NS, iako još sa prevelikim brojem satelita i partnera, zaključuje Panović.
Bonus video – Šta je vlast prihvatila, a opozicija odbacila
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar