Zbog čega se u UN nije raspravljalo o NATO agresiji na Srbiju: Vučića koštao prljav rečnik i uvrede

Od samog početka bilo je neizvesno da li će se održati sednica Saveta bezbednosti UN povodom 25 godina od NATO bombardovanja na SR Jugoslaviju. Prvo je bilo upitno da li će ona biti otvorena ili zatvorena za javnost, potom da li će do nje uopšte i doći.

Na kraju je odlučeno da do rasprave ipak neće doći, jer je 12 od 15 država, koje čine Savet Bezbednosti UN, bilo uzdržano, dok su Rusija (koja je bila inicijator) Kina i Alžir jedine bile za.

Delegacija Srbije predvođena ministrom spoljnih poslova u tehničkom mandatu Ivicom Dačić bila je juče u Njujorku, a konačan ishod razočarao je našeg predstavnika u UN.

"Za nas je frapantno to što neko ne želi da čuje istinu o događajima od pre 25 godina. Tada je vladalo jedno mišljenje da se može izbeći Savet bezbednosti, zato što se ne može doneti odluka o bombardovanju u Srbiji. Sada, može da se izbegne rasprava, kada se nije donela odluka o bombardovanju pre 25 godina, što da se raspravlja i posle 25 godina. Znači, to je neki nastavak, inercija nečega što se tada desilo", poručio je Dačić.

Međutim, da nije stvar inercije nego drugih faktora koji su uticali da do sednice ne dođe objašnjava za Novu bivša ambasadorka Branka Latinović.

“Razloga je više, ja bih rekla da na neki način ta sednica nije bila dobro pripremljena. Nije se išlo na pridobijanje ostalih članova, ne samo stalnih članica Saveta bezbednosti Ujedinjenih Nacija veći i ostalih nestalnih, da se vidi kako će se reagovati na ruski predlog. Zadovoljili su se tim što Rusija izlazi sa tim predlogom, mislilo se da će to biti dovoljno. Pokazalo se da nije” kaže Latinović.

Ona dodaje da su i dešavanja na istoku Evrope odnosno rat u Ukrajini uticale na odluku članica SB UN, ali da postoji jedana razlog koji je u velikoj meri uticao na odluku članica Saveta bezbednosti.

“Izjave naših političara i neodgovarajući komentari koji su usledili nakon što je objavljeno pismo Kontakt grupe ambasadora plus Norveška, dodatno su doprinele da se pribegne opstrukciji ruskog zahteva. To se videlo iz polemike Francuskog i Ruskog predstavnika”, kazala je Latinović.

Upitana na koje izjave konkretno misli, kazala je na govor predsednika Srbije Aleksandra Vučića koji je održao u nedelju u Prokuplju prilikom obeležavanja Dana sećanja na stradale tokom NATO agresije.

“Ne bih ponavljala taj izraz, ali mislim na jedan neadekvatan izraz, koji je predsednik upotrebio. Bez obzira što je to protumačeno kao nešto što je za domaću upotrebu ne može da nema eha, na one na koje se odnosi. Mislim da je to većim delom uticalo, na ono što smo sinoć videli” objašnjava Latinović.

Najave sednica - predstava za domaću javnost

Još pre nedelju dana u domaćoj javnosti najavljeno je da će biti održana sednica Saveta bezbednosti UN o bombardovanju SR Jugoslavije.

Međutim, Latinović napominje da to nije dobra diplomatska praksa, ali i da je poslužila za predstavu u domaćoj javnosti, što se ne dešava prvi put.

"To se dešava u kontinuitetu kada su odgovarajuće sednice, sve se iznosi u javnost bez pripreme. Diplomatska praksa je da se u javnost izađe sa činjenicima i najavama tek kad imate veliku verovatnoću da će do toga doći. Kada ste utvrdili da će postojati većina za to da tačka bude na dnevnom redu, naravno uvek postoji odstupanje, ali mora da postoji veliki stepen verovatnoće da biste izašli u javnost sa tom informacijom" zaključuje Latinović.

BONUS VIDEO: