0
Nakon pregovora u Briselu, predsednik Srbije Aleksandar Vučić i kosovski premijer Aljbin Kurti ponovo će se sastati i to u Berlinu, gde će im domaćin biti nemački kancelar Olaf Šolc. Sastanak bi trebalo da bude održan najkasnije u novembru tokom Berlinskog procesa, a očekuje se da će tokom tog susreta Šolc ponoviti stav o neophodnosti postizanja konačnog sporazuma.
Aleksandar Vučić i Aljbin Kurti nedavno su postigli dogovor o ličnim kartama, a nakon toga otkriveno je da se radi i na konačnom sporazumu Beograda i Prištine. Pojedini kosovski političari otkrili su da je Kurti odustao od međusobnog priznanja Srbije i Kosova i da će rešenje kosovskog problema biti bazirano na modelu “dve Nemačke”.
Ni srpske ni kosovske vlasti to nisu potvrdile niti demantovale.
Da bi pregovori mogli da se intenziviraju pokazuje i to što su Olaf Šolc i francuski predsednik Emanuel Makron uključili svoje najbliže savetnike Jensa Pletnera i Emanuela Bona u dijalog Beograda i Prištine, a u toku su i pripreme za sastanak nemačkog kancelara sa Vučićem i Kurtijem.
Da li će konačni sporazum biti glavna tema i u Berlinu, nije precizirano. Dragan Đukanović iz Centra za spoljnu politiku smatra da će Šolc samo ponoviti sve ono što je ranije govorio kada je u pitanju postizanje sveobuhvatnog sporazuma o normalizaciji. On za “Novu” kaže da već dugi niz godina Nemačka ima stav da je neophodno međusobno priznanje Srbije i Kosova.
Na podsećanje da je Berlin predlagao i model “dve Nemačke”, Đukanović navodi da misli da smo daleko od bilo kakvog dogovora koji bi uključivao i jedno i drugo ponuđeno rešenje.
“Mislim da smo miljama udaljeni od bilo kakvog mogućeg rešenja. Ne verujem da je u ovom trenutku moguće ni prvo ni drugo. Ne verujem u neke značajnije domete sledećeg sastanka Berlinskog procesa koji na neki način pokušava ponovo da bude oživljen, niti verujem da će ovaj sad sastanak u novembru nešto značajnije unaprediti sam dijalog”, ističe Đukanović.
On kaže da se model “dve Nemačke” pominje još od 2012. i da nema nikavog napretka.
“Ne verujem da bilo kakav dogovor može da se postigne niti po modelu ‘dve Nemačke’ niti po onom koji uključuje međusobno priznanje. Mislim da smo u ovom trenutku veoma udaljeni. Posebno to nisu u stanju da urade EU, a ni Nemačka i Francuska. Bez uticaja SAD-a tu se neće ništa pomeriti ni u kom pravcu”, smatra Đukanović.
Nikola Burazer, programski direktor Centra savremene politike, navodi za “Novu” da u Berlinu, a ni u Parizu ne gleda dobro na situaciju u kojoj se dijalog sve na sprečavanje izbijanja nasilja.
“Nije tajna da nije bilo većih pomaka u dijalogu Beograda i Prištine otkako je proces nastavljen nakon višegodišnje pauze. Umesto da se prave određeni koraci unapred i stvaraju temelji za očekivani sporazum o sveobuhvatnoj normalizaciji, dijalog se u praksi sveo na ‘gašenje požara’ i sprečavanje izbijanja nasilja”, kaže Burazer.
On navodi da se može očekivati pojačavanje pritisaka na obe strane da se dijalogu pristupi ozbiljno.
“To u praksi verovatno znači da će se Kurti pritiskati da bude konstruktivniji i spremniji na kompromis, a Vučić da pokaže spremnost na korake koji vode ka konačnom sporazumu. Međutim, verujem da će Berlin i Pariz u ovom trenutku biti zadovoljni i smirivanjem situacije i ‘normalizacijom’ procesa normalizacije, budući da su pred Evropom trenutno znatno veće brige”, zaključuje sagovornik “Nove”.
Vuk Vuksanović, viši istraživač Beogradskog centra za bezbednosnu politiku, smatra da Olaf Šolc pokušava da i Evropi i Nemačkoj povrati kredibilitet i snagu u regionu kroz pokušaj da ulije novu energiju dijalogu Beogradu i Prištine.
“Problem je u tome što EU ima malo poluga uticaja u ovom stadijumu i sa ovakvim strateškim i političkim okolnostima u Evropi”, kaže Vuksanović.
Nemačka ambasada u Prištini: Obe strane da rade na izvodljivom saopštenju
O sastanku Šolca sa Vučićem i Kurtijem nedavno se oglasila i nemačka ambasada u Prištini.
“Važno je da se obe strane konstruktivno angažuju i rade na izvodljivom rešenju… Neophodan je sveobuhvatan i stabilan sporazum između dve strane, koji će otključati evropsku perspektivu za obe države i doprineti regionalnoj bezbednosti“, saopšteno je nedavno iz Ambasade.
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
