Novi Pazar ima oko 120 000 stanovnika, prema zvaničnim podacima Novi Pazar je najmlađi grad u Evropi, poltiička i ekonomska situacija su sve više glavni uzroci da mnogi od tih mladih ljudi ne vide svoju budućnost u ovom gradu i zemlji. Mnogi od njih uslove za bolji život traže u zemljama zapadne Evrope, posebno u Nemačkoj.
Minhen je samo jedan od gradova u kojima ljudi iz Novog Pazara odlaze da rade, jedan od njih je i tridesetogodišnji Anes Bihorac, on se u ovaj grad doselio pre par godina. Anes priča da ono što je dobio u Minhenu nije mogao da sanja da će imati u Novom Pazaru ili bilo kojem drugom gradu u Srbiji.
“Istina je da je kada kažu da je u Nemačkoj pidžama radna uniforma, da ne stižeš da se odmoriš kao čovek, ali isto tako istina je i da se džep napuni parama, da imam pare i za sebe i za moje koji su ostali u Pazaru” priča Anes. Anes kaže da preko fejsbuka prati situaciju u Novom Pazaru, da je vezan za ljude i grad, da jedva čeka da dođe i obiđe svoje drugove, ali nakon par dana vidi da u tom gradu nema perspektive.
“Ja nisam jedini, skoro celo moje odeljenje iz osnovne je po gradovima Nemačke, neke srećem, neke viđam preko Fejsbuka, ali uglavnom nisu dole. One koje viđam, ohladili su se, 80% stanovnika onih koji su došli iz naših krajeva je već poprimilo ovaj mentalitet ovde. Nedostaje mi samo taj duh naše čaršije, porodica i društvo, ali iskreno draže mi je da živim kao slobodan čovek ovamo, nego tamo kao rob, da radim mesec dana za platu od 250 evra”, zaključio je Anes.
Život je u Novom Pazaru „nebitan“
Ernad Šabotić ima 27 godina i za razliku od Anesa on je u Austriji, tamo je otišao da studira i zadržao se, ne planira da se vraća u Novi Pazar, ali ni u Srbiju. Ernad kaže da je čitava ova situacija sa koronavirusom samo pokazala koliko je zapravo ljudski život u Novom Pazaru nebitan i koliko se zapravo država malo brine o građanima iz tog dela Srbije.
”Razloga je mnogo, ali osnovni razlog je taj što ovamo imam mnogo više mogućnosti, evo npr ovaj moj hobi, vožnja bicikla- Postiji određena infrastrktura, postoje staze za bicikla, kada vozim kroz grad niko mi ne otvara bahato vrata od automobila itd…. znači da krenemo od tog primera, a da ne govorim o mogućnostima za razvijanje kako materijalno tako i duhovno” priča Ernad. On takođe kaže da je situacija u Novom Pazaru katastrofalna, da bez članske karte vladajuće stranke nema šanse doći do posla. Ono što ga posebno nervira a vezano je za Novi Pazar je i to što po njegovim rečima neko ko je pametan, ko želi da se obrazuje ili da bude kreativana automatski biva izdvojen iz društva i sredine.
“ Ovde sam pronašao prijatelje, zapravo ne prijatelje više društvo, ali hoću da kažem da ipak ovde imam neke ljude na koje mogu da se oslonim, u Pazar se neću vraćati, očekujem da mi se uskoro i porodica preseli ovamo tako da ću moći i sa te strane da budem miran. Dole mi jedino fale drugovi i porodica, grada, politike koja dole vlada i svega ostalog mi je preko glave.” rekao je Ernad za naš portal.
Prema podatcima koje smo dobili od turističkih agencija koje prevoze putnike za gradove Austrije, Švajarske i Nemačke u mesecima krajem 2019 i početkom 2020. godine iz Novog Pazara je više stotina uglavnom mladih ljudi odlazilo iz Novog Pazara skoro svakog dana. Agencija sanapres je objavila podatak da je samo 15 januara 2020. godine iz Novog Pazara sa autobuske stanice otišlo 15 prepunih autobusa građana koji su mahom otišli da rade u zemlje Zapadne Evrope. Koronavirus je mnogo uticao i smanjio broj onih koji napuštaju Novi Pazar, ali mladi nezadovoljni pre svega ekonomskom ali i političkom situacijom sve češće pričaju i planiraju svoje odlazke iz ovog grada.
Centralizacija i partokratija
Emir Bihorac je za razliku od mnogih ostao u Novom Pazaru, on je završio Fakultet Političkih Nauka i može se reći da trenutno radi u struci.
”Ja sam u više navrata razmišljao o svom odlasku, nažalost. Uglavnom zbog nedostatka šansi da se ostvarim u profesionalnom smislu. Poslednje vreme uspevam da sam sebi stvorim uslove za kakav takav napredak te više ne planiram odlazak.” kaže Emir, i kaže da perspektiva mladih u ovom gradu ne odudara puno od perspektive mladih u celom regionu. Mladi ne dobijaju dovoljno šanse da razviju svoje potencijale niti da upotrebe svoje stečeno znanje.
Emir tvrdi da perspektiva nažalost i dalje sve zavisi od centralnh vlasti u Beogradu, jer je država u poslednjih deset godina naročito centralizovana, te se većina odluka donesenih u Beogradu preslikava na celu Srbiju. Partokratija, korupcija, nepotizam i nedostatak meritokratije na centalnom nivou se prenosi na sve lokalne zajednice u državi, kaže Emir za naš portal.
Na pitanje koliko mladi imaju prostora u odlučivanju o svojim životima i životima svojih vršnjaka Emir kaže:
“ Nažalost, nedovoljno. Usled trajne ekonomske krize i nedostatka plaćenijih poslova na tržištu mladi se dosta ili nikada ne osamostaljuju te često do poznih godina mladosti zavise od roditelja. Nedostatak mogućnosti da rano započnu svoje samostalne živote stavlja ih u podređen položaj u odnosu na mlade u razvijenim zemljama. Prethodno se odnosi na lični nivo, dok je situacija i slična u javnom i političkom životu. Mladi imaju sporednu ulogu u procesu donošenja odluka i uglavnom služe za ispunjavanje uskih, partijskih odnosno političkih ciljeva. Ova situacija je takođe na nacionalnom nivou te se preslikava i na sve lokalne zajednice.“
Emir je na kraju našeg razogvora rekao da će mladi iz ovog grada ali i Srbije uskoro morati da preokrenu situaciju kako bi poboljšali svoj položaj. Pre svega, mladi moraju poboljšati svoj ekonomski položaj te u ranoj mladosti dobijati poslove koji su više plaćeni. Nakon rešavanja njihovog ekonomskog položaja rešiće se i sve ostale stvari vezane za njihov status i položaj u društvu. Meritokratski način odabira za poslove je jedan od načina. Borba protiv partokratije, nepotizma i korupcije na centralnom nivou vlasti može takođe značajno poboljšati položaj mladih u društvu smatra Emir.