Od kad je ponovo uspostavljena Patrijaršija 1920. godine, svaka vlast je imala ambiciju da nametne svog čoveka kao prvi izbor za poglavara Srpske pravoslavne crkve. Činio je to kralj Aleksandar Karađorđević, to su radili i komunisti, vlast predvođena Demokratskom strankom je takođe imala svog favorita, pa zato i ne čudi što to danas radi i Srpska napredna stranka, odnosno njen lider Aleksandar Vučić.
Međutim, ono što izbor 46. poglavara SPC čini značajno drugačijim u odnosu na prethodne, jeste to što sada u kampanji za naslednika patrijarha Irineja direktno učestvuje čovek koji je personifikacija vlasti u Srbiji – Aleksandar Vučić.
Pročitajte još...
Predsednik ne krije da mu je pitanje izbora patrijarha od suštinske važnosti u ovom trenutku i da će eventualnim izborom “svog pika” na mesto prvog čoveka SPC uspeti da amortizuje ozbiljno nezadovoljstvo unutar ove institucije.
To nezadovoljstvo se najpre oslikava u tome što nemali deo episkopa smatra da je aktuelna kosovska politika vlasti pogubna za interese Srpske pravoslavne crkve i tamošnjeg naroda, te da je, kako oni smatraju, neprihvatljivo da Srbija na bilo koji način tretira Kosovo, osim kao sopstvenu teritoriju.
Pitanje statusa Kosova nije jedini razlog zbog čega jedan deo Crkve ne gleda blagonaklono prema politici Aleksandra Vučića.
Vučićevo pojavljivanje na Saboru 2019. godine, kao i činjenica da pre njega na saborskim sednicama nisu prisustovali najviši državni službenici, za deo vladika je predstavljao grub upliv države u crkvena pitanja i potez koji najbolje oslikava odnos vlasti prema ovoj instituciji. Ako se uzme u obzir da se Vučić tada povišenim tonom obraćao pojedinim episkopima i da je neke od njih okarakterisao kao “kolovođe” i “inspiratore” sukoba sa državom, onda je i jasno zbog čega sada posvećeno radi na predupređivanju eventualnog bunta, koji bi mogao da proistekne nakon izbora novog poglavara.
Pročitajte još...
Vlast je svesna da bi ustoličenje episkopa, koji ne bi po svaku cenu držao njihovu stranu, moglo da utiče i na njihovo biračko telo i da bi se u tom slučaju javnost neretko susretala sa pitanjem: Kome više verujemo? Predsedniku ili Crkvi?
Imajući u vidu da takmičenje sa institucijom u koju ovdašnji narod ima najviše poverenja može da ima ozbiljne političke posledice, poput onih koje danas trpi Đukanovićev DPS u Crnoj Gori, vlast u Srbiji je odlučila da učini sve što je do nje kako bi se i najmanje naznake takvog scenarija izbegle.
U tu svrhu su organizovani javni i tajni sastanci sa vladikama na čiji se glas računa, plasiraju se vesti u prorežimskim medijima o “neviđenoj hajci na SPC”, priprema teren za izbor patrijarha u kripti Hrama, ali i najavljuju protesti na Vračaru, za čiju se organizaciju već optužuju nepodobni episkopi.
Sve to čini predstojeći Izborni sabor daleko zanimljivijim od svih dosadašanjih i baš zbog toga je medijski ispraćen kao nijedan do sada. Razlog nije to što se deo vladika otvoreno suprotstavlja državnom aparatu(toga je uvek bilo i biće), već to što taj državni aparat, kao nijedan pre njega, aktivno učestvuje u donošenju najvažnije odluke unutar SPC.
Za vlast je trenutno najvažnije da na čelo Crkve dođe osoba koja će aminovati njenu kosovsku politiku, prihvatiti Vučića kao čoveka “datog od Boga”, ali i osoba koja će ostati nema na gaženje i gušenje svake vrste slobode u društvu.
Ukoliko ne dođe takav, onda postoji i objektivni strah da će ih neki novi patrijarh u jednom trenutku podsetiti da su sloboda volje i izbora među osnovnim postulatima vere njihovih sledbenika i da im to niko ne može oduzimati. A takav stav nije dobrodošao u današnjoj Srbiji.
Izborni sabor Srpske pravoslavne crkve biće održan sutra u kripti Hrama Svetog Save, a prethodno će episkoopi služiti liturgiju, koja će početi u 09 sati.
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare