0
Posle čitave decenije pitanje formiranja Zajednice srpskih opština očito je pomereno s mrtve tačke, ali se, uprkos potpisanom Briselskom sporazumu, i dalje ne zna kako će ZSO izgledati i koje će biti njene nadležnosti. Izvesno je da neće imati status kao Republika Srpska u BiH, a sve je verovatnije i da neće obuhvatiti sve opštine sa srpskom većinom, već samo one na severu Kosova.
Sad i Zapad insistira da Priština hitno formira Zajednicu srpskih opština, a Nemačka je zapretila kosovskim vlastima da ukoliko to ne urade neće imati većinu za članstvo Kosova u Savetu Evrope.
Iz izjava stranih zvaničnika jasno je da je pitanje formiranja ZSO na dnevnom redu, ali i dalje je mnogo toga nepoznatog.
Prema sporazumima koji su proistekli iz Briselskog, prvi korak ka formiranju Zajednice je izrada statuta, koji bi trebalo da napiše upravljački tim, sastavljen od predstavnika četiri opštine sa srpskom većinom na severu Kosova. Nije poznato da li taj tim u ovom trenutku radi na pisanju tog dokumenta. Međutim, spekuliše da je do sada (od 2015) napravio tri verzije statuta, ali je sve tri Priština navodno odbila.
Pročitajte još...
Pod znakom pitanja su i nadležnosti ZSO, ali i očito i broj opština koje će ući u njen sastav. Briselski sporazum predvideo je i jedno i drugo. Prema tom dokumentu, ZSO bi trebalo da ima nadležnosti u razvoju lokalne privrede, obrazovanja, primarne i sekundarne zdravstvene i socijalne zaštite, vršenje punog nadzora radi koordinisanja urbanog i ruralnog planiranja, zastupanje svojih članica pred centralnim vlastima, zaključivanje ugovora o saradnji sa drugim asocijacijama opština, domaćim i međunarodnim…
U Briselskom sporazumu piše i da ZSO čine opštine u kojima Srbi čine većinsko stanovništvo (ima ih 10), te da će članstvo biti otvoreno i za svaku drugu opštinu, pod uslovom da su sa tim članice saglasane.
Međutim, u poslednje vreme se u kontekstu ZSO pominjao samo sever Kosova. Tako je na primer Derek Šole, viši savetnik u američkom Stejt departmentu, izjavio da Kosovo mora Srbima (sa KiM) da dodeli veću autonomiju, naročito ZSO na severu Kosova.
“Dok će Srbi na kraju morati da prihvate određeni nivo suvereniteta, Kosovo mora svojim etničkim srpskim građanima dati veću autonomiju, posebno formalnu Zajednicu opština sa srpskom većinom na severu Kosova”, naveo je Šole i dodao da je kosovskom premijeru Aljbinu Kurtiju rekao da rekao da postoji „velika hitnost“ da se ovo telo uspostavi i da „oni razumeju važnost toga“.
Ovaj visoki zvaničnik SAD ni u nedavnoj izjavi za N1 nije želeo da govori o detaljima, ali je naveo da to nije aranžman koji bi ličio na Republiku Srpsku.
“Za Sjedinjene Američke Države je značajno da Zajednica srpskih opština bude formirana, mislimo da je to u skladu sa Ustavom Kosova, ali velika je razlika između Republike Srpske i buduće ZSO”, naveo je Šole.
Pročitajte još...
Aleksandar Popov, direktor Centra za regionalizam, smatra da Srbija neće pristati da ZSO bude nešto poput nevladinih organizacija. On navodi da je po briselskim sporazumima zamišljeno da ta asocijacija bude više od toga, neka vrsta samouprave za Srbe.
“Kad govorimo o ZSO, Šole je potpuno u pravu. Nije reč o svim srpskim opštinama. One srpske opštine južne od Ibra inkorporirane su u ustavno – pravni sistem Kosova. Upitan je status severa Kosova i isključivo se o tome celo vreme razgovara”, ističe Popov za list “Nova”.
On navodi da bi Priština pristala na formiranje ZSO, ali da ta organizacija bude u okviru kosovskog Ustava.
“Ako je to tako, onda to Srbiji ne odgovora i onda će opstruirati celu tu stvar. U svakom slučaju mislim da će biti velikog sporenja oko toga. To je početna tačka početka ili nastavka pregovora, a ja to smatram početkom ako je na stolu (francusko – nemački) predlog za koji niko ne zna tačno šta sadrži. Pregovori o tome mogu da budu odloženi ili stopirani, dok god se ne napravi dogovor oko formiranja ZSO”, zaključuje Popov.
“Bezvredni” predlozi nevladinih organizacija
Verziju nacrta statuta ZSO napisale su i nevladine organizacije – nemačka Fondacija Fridrih Ebert i Evropski institut za mir, a nije poznato ko im je taj posao dodelio. I Beograd i Priština odbacile su ovaj tekst. Aleksandar Vučić je rekao da je za pisanje statuta zadužen upravljački tim, dok je zamenik kosovskog premijera Besnik Bisljimi poručio da su svi dokumenti koje za ZSO sastavljaju nevladine organizacije bezvredni.
BONUS VIDEO Da li predlog statuta ZSO nemačke fondacije može biti tema razgovora Vučića i izaslanika EU i SAD?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
