"Vučićev Pokret za narod i državu zvuči kao pokret iz Alana Forda"

„Oni bi naravno želeli da preokrenu situaciju, da krenu u neku kontraofanzivu, nadajući se da će pobunjeno društvo da ustukne, da prosto opadne taj nivo mobilizacije, ali meni se čini po svemu što smo videli juče, videli smo i one slike iz Novog Pazara i, ja bih rekao, tužne slike iz Beograda, gde je malo ko došao svojom voljom. Uglavnom su ljudi došli ili zbog toga što su morali da dođu, ili zbog besplatne hrane i pića. I to je jedan skup na koji je došlo, po nekim nezgodnim procenama, oko 30.000 ljudi, što je, podsetiću, 10 puta manje nego broj ljudi koji je došao 15. marta. Tako da meni sve to liči na jedan dosta neuspeli pokušaj preokretanja stvari i najavu, ja se plašim, možda nekih represivnijih mera protiv pobunjenog društva“, ocenjuje Ejdus za N1.

Dodaje da bi vlast najviše želela da, zapravo, do tih represivnih mera i ne dođe, „da prosto to zastrašivanje urodi plodom“.

„Da li su spremni da u potpunosti zagaze u oguljenu represiju? Verovatno jesu spremni, ali to će onda na mnogo načina zapravo da ubrza ovu krizu i možda će da im se zapravo otvori kraj brže nego što bi se to desilo kao da bi išli nekim drugim metodama. S druge strane, pokušavaju da obnove neki veštački legitimitet koji su apsolutno izgubili. Oni su izgubili većinu građana Srbije, to pokazuju sva istraživanja javnog mnjenja. Oni vide da je Srpska napredna stranka i te kako nepopularna i svesni su da ne mogu da obnove poverenje u Srpsku naprednu stranku i pokušavaju kao zmija što skida kožu da sada po ne znam koji, verovatno drugi ili treći put od onih radikala, prvo su se presvukli u naprednjake, a sada se presvlače u nekakav Pokret za narod i državu koji zvuči kao neki pokret iz Alana Forda, Ministarstvo za istraživanje ruda i gubljenje vremena. To je prosto projekat koji je osuđen na neuspeh od starta“, smatra on.

Na pitanje kome su upućeni Vučićevi zahtevi, Ejdus kaže „preostalim tužiteljima, sudijama, ljudima na univerzitetu koji pre svega žele da možda pruže otpor ovom režimu“.

„I na univerzitetu ih ima dosta više, ja bih rekao, nego u pravosudnom sistemu i u RTS-u, ali i tamo ima ljudi koji i dalje imaju neki integritet. I ovo je poruka zapravo da oni svi polože oružje i da oni preostali džepovi države i pravosuđa koji još uvek nisu u potpunosti zarobljeni, da polože oružje i da se predaju i da prosto pomognu ovom posrnulom režimu da u potpunosti zarobi apsolutno društvo i državu“, navodi Ejdus.

Ukazuje da postoji mogućnost da će „ovaj režim iz jedne spin diktature u potpunosti da se pretvori u jednu diktaturu straha, koja će biti zasnovana ne više samo na propagandi, na zastrašivanju, već i na hapšenju, represiji i goloj sili“.

„Ja se iskreno nadam da još uvek možda postoji neka mrvica šanse da izađemo iz ove krize na jedan miran, demokratski i politički način“, navodi.

O „pedalanju“ biciklista do Strazbura, kaže da je ono važno zbog njegove simbolike.

„Protesti su od samog početka, naravno, bili pretežno prosrpski. Nije bilo nikakvih stranih zastava, zastava Evropske unije itd. Ali oni su bili implicitno proevropski zbog toga što su sve vrednosti za koje su se studenti zalagali, za koje se zalažu, svi njihovi zahtevi, zapravo zahtevi koji su suštinski vrednosti koje su utkane i u samu Evropsku uniju. Dakle, to su vladavina prava, demokratija, transparentnost, odgovornost i sve ostalo što su studenti zahtevali. Tako da ovu biciklističku turu vidim kao zapravo jedan moment u kome oni više nisu implicitno, već sada su i eksplicitno proevropski zbog toga što, tu ne mislim samo na Evropsku uniju, nego mislim na Evropu kao naše geopolitičko okruženje i za ove ture se jasno vidi gde naši studenti vide naše prijatelje. Oni nisu ni u Moskvi, ni u Kini, nego se nalaze u Strazburu, nalaze se u Briselu, nalaze se u Minhenu, nalaze se u drugim evropskim gradovima i državama kroz koje ovi studenti prolaze i od kojih zahtevaju podršku i solidarnost“, smatra Ejdus.

Nada se da će „EU preći Rubikon i pomoći otvorenije ovaj prodemokratski pokret koji je u Srbiji zaista inspirisao mnoge ljude i slične pokrete širom sveta“.

Kazao je i da ukoliko ostatak društva pokaže solidarnost sa studentima i njihovim zahtevima, onako kako su to uradili univerzitetski profesori, uspećemo u ovome za šta se borimo.

„Ovo je, da kažemo, poslednji čas da se svi probude i da svi pokažu totalnu solidarnost i jedinstvo oko ovog problema u kojem smo se svi našli“, ocenjuje.