Vučić napada predstavnike EU, a stigao novac: Da li je prva isplata iz Plana rasta packa ili nagrada za Srbiju

Najambiciozniji finansijski paket Evropske unije za region predstavlja upravo Plan rasta za Zapadni Balkan. Ukupna vrednost paketa iznosi šest milijardi evra. Četiri milijarde u obliku povoljnih kredita, dok su dve milijarde bespovratna sredstva. U prošloj godini, Srbija je dobila samo „pretfinansiranje“, odnosno oko 111 miliona evra, što je sedam odsto ukupnih sredstava izdvojenih za našu zemlju.

Za isplatu punog iznosa, Srbija je trebalo da ispuni sedam reformskih koraka, međutim, do sada je u potpunosti ispunila samo tri.

Evropska komisija je zbog toga odlučila da iznos prve isplate umanji, a preostali iznos biće isplaćen tek nakon što Srbija ispuni i ostale predviđene reformske obaveze. Odobrena sredstva se odnose na reforme sprovedene u drugoj polovini 2024. godine.

Kako je naveo RTS, EK je ocenila da Srbija u predviđenom roku nije sprovela korake vezane za izmenu medijskih zakona, reviziju biračkog spiska u skladu sa preporukama ODIHR-a, izbor novog saveta REM-a i druge, a iznos će verovatno biti uvećan kada bude završena procena reformi iz prve polovine 2025. godine.

Inače, među preduslovima za korišćenje fondova je poštovanje demokratskih mehanizama i princip vladavine prava, baš ono u čemu je Srbija "najtanja".

Nameće se pitanje, zbog čega novac, iako umanjen, stiže baš u trenutku kada predsednik Aleksandar Vučić izjavljuje da delegaciju Evropskog parlamenta niko nije pozvao u posetu, te da su to "mrzitelji Srbije" i da mu ne pada ma na pamet da gubi vreme i ne želi da vidi, niti da razgovara ni sa kim iz delegacije Evropkog parlamenta.

Da li se ovaj potez Evropske komisije može shvatiti kao nagrada ili "packa" i upozorenje za Srbju?

"Za novac potrebne reforme, a Srbija za to pokazuje mali interes"

Duško Lopandić, potpedsednik Srbija centra (SRCE) i potpredsednik Evropskog pokreta u Srbiji, u razgovoru za Novu naglašava da je u pitanju novac koji je Srbija trebalo da dobije još pre godinu dana, ali da se na njega ne može gledati kao na nagradu.

"U pitanju su sredstva za 2024. godinu i nije dobijeno 100 odsto sredstava, a Evropska komisija još uvek kasni sa sredstvima za 2025. godinu. Tako da, ovo se ne može tumačiti kao neka vrsta nagrade. Prosto, Srbija je korisnik fonda Plana rasta", kaže Lopandić i dodaje:

"Nekoliko puta je to odlagano. Evropska unija nije formalno uvela nikakve sankcije prema Srbiji, ali ovim načinom isplate sredstava to je kao neka vrsta sankcija, jer sredstva kasne i dobije se manje nego što je predviđeno".

Sagovornik Nove mišljenja je da je upitno da li će Srbija u potpunosti iskoristiti sredstva koja su joj namenjena.

"Potrebno je da se ispune uslovi da bi se dobio novac. Pošto Srbija generalno kasni, pokazuje mali interes i kapacitet da pravi neke reforme, ne može se ni očekivati da će u potpunosti iskoristi ta sredstva", ističe Lopandić i podseća da svi projekti finansirani iz Plana rasta moraju biti završeni do kraja 2027. godine.

"Produženja rokova neće biti, a za Srbiju je predviđeno milijardu i skoro 587 miliona evra. Ali pitanje je koliko će Srbija da dobije od toga. Pa i ove najnovije kvazipromene u pravosuđu suprotne su od refromske agende koju EU traži od Srbije", zaključuje Lopandić.

Zbog čega je Evropska komisija procenila da je sad pravi trenutak da Srbiji uplati sredstva, ako se u obzir uzme negativna retorika Aleksandra Vučića i najviših državnih zvaničnika prema predstavnicima Evropske unije, upitali smo i Delegaciju EU u Srbiji, odnosno šefa Delegacije Evropske unije u Srbiji, ambasadora Andreasa fon Bekerata, ali do objavljivanja teksta odgovore nismo dobili.

Inače, predsednik Aleksandar Vučić juče se sastao sa Bekeratom, a kako je kasnije rekao teme razgovora su bile evropski put Srbije, sprovođenje reformske agende i pristupni proces.

On je na svom Instagram profili napisao da „prioritet Srbije ostaje rad na vladavini prava, ekonomskim reformama i jačanju institucija, što donosi konkretne rezultate u korist naših građana".

Da bi dobila ceo iznos Srbija mora da sprovede 98 mera

Podsetimo, Evropska komisija ocenila je da je Srbija sprovela korake u oblasti energetike i digitalizacije, usvajanjem mera za jačanje sigurnosti 5G mreže u skladu sa evropskim standardima, kao i da se Beograd uskladio sa viznom politikom EU, uvođenjem viznog režima za četiri zemlje.

Da bi povukla opredeljeni novac od ukupno milijardu i 588 miliona evra, Srbija će morati da sprovede 98 mera navedenih u Reformskoj agendi u četiri ključne oblasti: poslovno okruženje i razvoj privatnog sektora, zelena i digitalna tranzicija, ljudski kapital i vladavina prava, objavio je RTS.

U slučaju Beograda i Prištine, dodaje RTS, dodatni preduslov je i „konstruktivni angažman“ u dijalogu o normalizaciji odnosa.

Inače, naša zemlja je poslednja u nizu država za koje se smatra da su ispunile uslove i preduzele značajne reforme kako bi se uskladile sa standardima Evropske unije. Prvu isplatu iz ovog paketa u oktobru prošle godine dobile su Crna Gora, Alabnija i Severna Makedonija.

Bez sredstava, za sada, ostale su Bosna i Hercegovina, i Kosovo.

Prema preliminarnim planovima, Albaniji je namenjeno 922,1 milion evra, Bosni i Hercegovini 1 milijarda i 85 miliona evra, Kosovu 882,6 miliona evra, Crnoj Gori 383,5 miliona evra, Severnoj Makedoniji 750,4 miliona evra, dok je za Srbiju predviđeno 1 milijarda i 586,4 miliona evra.

***