0
U početku su se signali bojažljivo pojavljivali, ali sve je izvesnije da će se kosovski čvor razmrstiti u 2023. godini. Diplomate, analitičari, a konačno i agencija Rojters, nedvosmisleno su rekli da će sledeća godina biti ta kad će se konačno postići sporazum Beograda i Prištine. Naravno, uvek postoji opcija da do rešenja i ne dođe, ali u svakom slučaju sat otkucava za Beograd i Prištinu, a vreme mere SAD i EU.
Agencija Rojters, pozivajući se na neimenovane izvore iz EU, saopštila je u novoj verziji predloga za normalizaciju odnosa između Beograda i Prištine, koji je izradila EU da postoji jasan vremenski okvir i da se očekuje postizanje konačnog sporazuma za manje od godinu dana.
Rojters dalje prenosi da je visoki diplomata EU na marginama Samita EU-ZB u Tirani rekao da je nacrt novog predloga poslat u ponedeljak obema stranama.
„Postoji mnogo stvari koje predlog čini velikim iskorakom u odnosu na trenutnu situaciju. To nije potpuno priznanje, ali je potpuna normalizacija odnosa“, rekao je neimenovani diplomata EU.
Tekst Rojtersa, ali i izjava visokog predstavnika za spoljnu i bezbednosnu politiku EU Žozepa Borelja da je poslat novi predlog dvema stranama samo je potvrdila da je Zapad visoko na agendi postavio rešavanje pitanja Kosova.
U prilog tome ide i činjenica da je svih 27 država članica EU stalo iza francusko-nemačkog predloga, što znači da ga podržava i pet zemalja koje nisu priznale Kosovo.
I zamenik pomoćnika državnog sekretara SAD Gabrijel Eskobar rekao je da je potrebno postići održivo rešenje u kontekstu regionalne situacije, te poručio da je poslednju krizu potrebno pretvoriti u priliku za Srbiju i Kosovo, ali i za ceo region.
Spoljnopolitički analitičar i novinar Boško Jakšić kaže za „Novu“ da itekako ima naznaka da je kosovsko pitanje oročeno, te da je moguće da u 2023. godine dođe do rešenja.
„Ima nekoliko pokazatelja koji nagoveštaju da je kosovski konflikt oročen. Gabrijel Eskobar je izjaljivao da je pitanje nedelja kada će biti rešen, Miroslav Lajčak je pominjao maksimum do 2024. godine. Iz EU stižu neke naznake da bi konflikt mogao biti rešen u narednih nekoliko meseci, što nam sve govori da je dogovor moguć u narednih godinu dana jer rat u Ukrajini očigledno ubrzava postizanje dogovora. Strpljenje Zapada očigledno se gubi“, objašnjava naš sagovornik.
Specijalni izaslanik SAD za Zapadni Balkan Gabrijel Eskobar nedavno je nedvosmisleno rekao da se zahteva od obe strane da ubrzaju napredak u dijalogu, koji je bio usporen zbog krize oko preregistracije vozila. Dao je punu podršku francusko-nemačkom predlogu, koji je očigledno prvi izbor kao okvir za pregovore kako SAD, tako i EU.
O rokovima je govorio i specijalni izaslanik EU za dijalog Kosova i Srbije Miroslav Lajčak koji je rekao da bi rano proleće 2023. godine mogao da bude rok kada će biti postignut sporazum. Lajčak je rekao da je cilj da se potpuna normalizacija odnosa između Kosova i Srbije postigne do početka 2024. godine, a ono što se ne uradi do ovog perioda, rekao je, možda uopšte neće biti učinjeno.
Signali su jasni stigli iz od Borelja – pitanje tablica je gotovo, vreme je za dijalog.
Pročitajte još...
“Spor oko tablica je završen. Sada strane moraju da se angažuju oko dijaloga uz predlog koji je na stolu, a kojem su značajan doprinos dale Nemačka i Francuska. Sada imamo trenutak koji je velika prilika”, kazao je Borelj.
Boško Jakšić napominje da bi u svakom slučaju bilo dobro da se posle toliko godina napravi dogovor Beograda i Prištine, ali da ubrzanje nosi opasnost jer se potencijalno stvara sporazum za koji je pitanje koliko će biti održiv i dugoročan.
“Mislim da je bolje naći i loš sporazum, pa ga posle dorađivati nego nastaviti sa ovako nerešenim statusom koji ništa dobro ne donosi ni Srbiji, ni Kosovu. Ponavljam, očigledno je da se oko Kosova nešto radi i da se ubrzava tempo”, objašnjava Jakšić za „Novu“.
Direktor Centra za regionalizam Aleksandar Popov naglašava da je rat u Ukrajini dodatno ubrzao rešavanje pitanja Kosova i dodaje da se u 2023. godini može svašta očekivati kako u svetu, tako i u Srbiji.
“Nezahvalno je na Balkanu biti prorok, najviše zbog toga što se širom regiona dešava niz stvari, uključujući i na Kosovu gde je usmerena velika pažnja Zapada. Ta pažnja je fokusirana najviše u kontekstu ukrajinske krize. Sa druge strane, uočljivo je da stižu zbunjujuće poruke kako od zapadnih, tako i od naših i kosovskih zvaničnika”, ističe naš sagovornik i dodaje:
“Dešavaće se mnoge stvari, kako na globalnom tako i regionalnom planu jer je ovo tek početak velike igre. Mi smo samo deo svetskog prekomponovanja, zbog čega mogu da kažem da će biti velikih turbulencija u 2023. godini, ali izuzetno je teško, pomalo i neodgovorno tvrditi kada će se nešto dešavati”, zaključuje Popov.
Dragan Popović iz Centra za praktičnu politiku ističe za Nova.rs da je moguće da će „nešto“ biti potpisano 2023. godine, ali da to ne znači da taj sporazum staviti tačku na probleme Srbije i Kosova.
„To može da bude odlučujuća godina jer je u pitanju dugoročni problem, ali naravno niko sa sigurnošću ne može da vam kaže da će se baš sledeće godine rešiti problem. Postoje indicije da će zapadne zemlje insistirati da se iduće godine potpiše neki papir, ali lično smatram da i ukoliko se potpiše, to neče rešiti probleme Srba i Albanaca. Njihovi problemi mnogo su dublji, a na tome je potrebno intenzivno raditi, uz mnogo odgovornije vlasti nego što ih sada imaju Beograd i Priština“, podvlači Popović.
Naš sagovornik napominje da pritisak međunarodne zajednice dolazi i zbog toga što je krajnje vreme da se vide određeni rezultati.
„Predugo već nemamo nikakve rezultate. Podsećam vas da je Briselski sporazum potpisan još 2013. godine. Sledeće godine će biti 10 godina kako je potpisan, a za to vreme su vođeni pregovori o raznim pitanjima za koje ja verujem da će rezultirati nekakvim papirom. Ovakvo stanje ne vodi ničemu – ukočeni su i Srbija i Kosovo, ukočene su i evropske integracije, otvara se prostor Rusiji i Putinu da ‘buše’ EU preko Balkana“, zaključuje Popović.
O datumima se izjasnio i predsednik Srbije Aleksandar Vučić koji je rekao da ne treba licitirati sa rokovima, jer je neozbiljno terati strane da za nekoliko meseci naprave sporazum, a to nije učinjeno prethodnih decenija.
Sa druge strane, Kurti strpljivo čeka vreme kada će konačno dobiti ono što traži – međunarodno priznanje Kosova od strane Srbije, ili barem nesmetan ulazak u UN. Za sada, na kompromise pristaje minimalno, ali dokle će to trajati veliko je pitanje kako za međunarodnu zajednicu, tako i za unutrašnje aktere na Kosovu.
Bonus video: (Ne)poverenje u rešenje za Kosovo
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
