„Visoki, kakav si sa Kinezima?“: Vučić ispričao kako je „neustrašivo“ odgovorio Trampu na pitanje, ali kao i kod svake njegove priče – ovo nikad niko neće potvrditi

Ukoliko bismo analizirali diplomatski rečnik i komunikaciju predsednika Srbije, isključivo na osnovu njegovih svedočenja, zaključak bi bio da se Vučić rukovodi izrekom – “Što na umu, to na drumu”.

Nije važno ko je s druge strane, predsednik "neustrašivo" odgovara i ne povija se pred moćnim i većim od sebe.

Tako smo čuli i da je predsednik spremno odgovorio bivšem predsedniku Sjedinjenih Američkih Država, Donaldu Trampu, kad ga je pitao o Kinezima tokom sastanaka u Beloj kući.

"Oni znaju da ja smem da govorim na svakom mestu. Oni znaju da ja smem da kažem i Makronu, ja sam smeo i Trampu da kažem... Pita me Tramp, ulazim u ono.... Ovalni kabinet, kako se to zove... I kaže meni Tramp: "Hej, gde si visoki?! Šta zna Tramp s kim priča, rekli mu tu... On ogromnu energiju ima i čudesnu harizmu... 'A ti si iz Srbije? Super izgledaš ovako... Ja ćutim, gledam, predsednik Amerike, šta će da bude pitanje", ispričao je Vučić.

Potom je usledio intenzivniji deo razgovora o Kinezima, koji nam je prepričao predsednik.

Napomena: Ne postoji potvrda da se ovaj razgovor zaista desio, s obzirom na to da je prepričan od strane samo jednog učesnika, u ovom slučaju predsednika Srbije Aleksandra Vučića.

Tramp: Kako ti sa Kinezima, jesi li video šta su uradili sa ovim kovidom?

Vučić: Ja dobro sa Kinezima....

Tramp: Molim?!

Vučić: Ja, gospodine predsedniče, odlično s Kinezima. Odličnu saradnju imam s njima...

Tramp: Kako je to moguće?

Vučić: Moguće...

Nakon što je prepričao razgovor sa Trampov, Vučić je ponudio javnosti i analizu zašto je na taj način odgovorio predsedniku najmoćnije države na svetu:

"Oni znaju da, kao što sam bio u stanju da kažem predsedniku Amerike, kao što sam i predsedniku Bajdenu govorio što mislim, Šolcu, Makronu, Angeli Mekrel i Putinu, čak i ono što mu se ponkad dopadne. Moj posao je da štitim Srbiju, a ne Ameriku, Rusiju ili neke druge", rekao je Vučić, dok se u pozadini iz Informerovog studija čulo podržavajuće "Tako je!".

A kako to izgleda u stvarnosti?

Ako usudimo da sagledamo širu sliku, mimo Vučićevih tumačenja, videćemo da "najpoštovaniji predsednik u novijoj istoriji Srbije", tokom posete Sjedinjenim Američkim Državama, u Beloj kući, deluje kao da je došao na propitivanje kod predsednika SAD. Slika koja je poslata iz Ovalne sobe izazvala je čak i podrugljivu reakciju njegovih ruskih prijatelja, koji Srbiju poštuju više nego ikad zahvaljujući čoveku koji se nalazi na njenom čelu.

U pItanju su prijatelji kod kojih, kad ode u posetu, prema rečima Marka Đurića, Vučić čeka i po sat i po na prijem. Bez da bilo šta progovori ili "saspe u lice".

Još dalje ako odemo, videćemo šefa srpske države kako tokom proslave 100 godina od pobede u Prvom svetskom ratu biva u potpunosti skrajnut u poslednji red, zlonamerni bi rekli - iza bubnjara.

„Nije to imalo veze ni s azbučnim redom, ne znam kako je i ko je poređao, a da pravim skandal tamo, složićete se da nije bilo ni vreme ni mesto“, rekao je Vučić novinarima i dodao da „sumnja šta se tamo desilo, ali o tome ne može da govori javno“.

Očito da je u pomenutim situacijama izostalo Vučićevo čuveno “sipanje svega u lice”, ukoliko je ono ikada i postojalo bilo gde drugde, izuzev na televizijama sa nacionalnim frekvencijama.

Sumnje onih koji tvrde da Vučić ima dva lica - jedno za strance, a drugo za domaću javnost, možda je najbolje opisao istoričar Milan St. Protić svojevremeno u izjavi za Nova.rs.

“Pred strancima pezi, kleči, klanja se, ljubi skute. Taj njegov kompleks inferiornosti je vidljiv u odnosu na veliki svet, svejedno da li je u pitanju Putin, Si Điping, Tramp, Bajden. Videli ste kad je dolazila Angela Merkel, bukvalno vam dođe da povraćate od one njegove snishodljivosti. Prema svetu on je manji od makovog zrna zato što zna da ne vredi ništa. On njih vidi kao ne znam kakve veličine i genijalce koji prosipaju mudrost koju god reč da kažu”, opisao Protić, dodajući da je u Srbiji potpuno druga priča:

“S druge strane, nama u zemlji svakodnevno dosađuje dramatičnim nastupima koji traju duže od sat vremena, tokom kojih ne kaže aposlutno ništa”, zaključio je on.

Iz serijala "Pogrešio sam, ponele su me emocije"

Javnost u Srbiji se još uvek živo seća situacije kad je Vučić prešao granicu diplomatskog izražavanja  nakon odluke vlasti u Prištini da imenuje Nenada Rašića za ministra i da Radu Trajković imenuje za njegovu savetnicu.

Ljutiti predsednik, tokom telefonskog uključenja na TV Pink, nije štedeo reči komentarišući izjavu portparola EU Pitera Stana, koji je rekao da je od vitalnog značaja da Priština poštuje sve neophodne korake prilikom imenovanja ministara koji predstavljaju nevećinsku zajednicu.

“Dakle, sramna izjava je jedna blaga reč za jedan bedni antisrpki odnos koji su pokazali kroz ovu izjavu, jer ovo što je uradio teroristički ološ Aljbin Kurti to nije … a ja sam ovo smanjio sve ono što je trebalo o njemu da kažem. I ćutim mesecima, ćutim godinama, trpim gluposti od svih i u regionu i u Evropi na sve moguće načine… Taj teroristički ološ što je uradio danas trebalo je da dobije zasluženu osudu EU, naravno nije je dobio, dobio je nešto što mogu da razumem možda ja, a možda niko. I tako se ponašaju svaki put”, rekao je Vučić, da bi potom najavio konkretne korake zbog, kako je rekao, sramnog odnosa prema Srbiji.

“Nema problema. Možete da uništite predsednika Srbije, možete da organizujete ponovo proteste po Srbiji, možete da me ubijete, možete štagod hoćete… I zato niko iz Srbije neće biti u Tirani 6. decembra, po prvi put, a vi dođite lepo, uzite dnevnice, naputujte se avionima pričajte gluposti, lupetajte štagod hoćete, kako vam se hoće. Svi vi iz Evrope, svi vi sa Zapadnog Balkana baljezgajte o tome kako je Srbija kriva za nešto, a ne možete da pronađete ništa za šta je Srbija kriva. Nema nikakvih problema, sve je to u najboljem redu, samo to radite bez Srbije”, najavio je Vučić.

Epilog je, međutim, bio drugačiji od najavljenog.

Pokazivanje mišića, naravno, nije dugo trajalo. Već sutradan, predsednik je na sastanku sa Oliverom Varheljijem, evropskim komesarom, nastupio znatno blaže i nije ponovio ono što je rekao veče pre. Nekoliko dana kasnije “priznao grešku” i rešio da ode u Tiranu.

“Ponekad vas emocije prosto obuzmu i ne znate kako da reagujete i šta da učinite…. Naš zaključak je da nisam siguran da će biti koristi od mog odlaska u Tiranu, ali bi svakako bilo velike štete ako ne odem. Možda bih ja pokazao da je moja sujeta jača i veća, ali bi sasvim sigurno bila velika šteta za zemlju, u smislu privlačenja investicija i svega drugog.

"Da čujete samo kako sam mu rek'o"

U jednoj od svojih brojnih priča, gde prepričava detalje sa sastanaka i najzanimljivije delove razgovora sa predstavnicima Zapada, Vučić je otkrio kako je prošao ambasador jedne od najmoćnijih svetskih zemalja kad ga je pitao za vojsku i njeno kretanje po Srbiji.

“Hoćeš ti da mi odlučuješ gde će da se kreću na teritoriji centralne Srbije naše jedinice, jesi li ti normalan bre čoveče?! Jesi li ti normalan bre, da li si normalan?! Možete da zamislite u kakvom sam emocionalnom stanju bio kad sam to govorio ambasadoru jedne od najmoćnijih zemalja sveta“, ispričao je Vučić.

Kao što to uglavnom biva, tako i tokom citiranja ovog razgovora sa “tamo nekim ambasadorom iz jedne moćne zemlje”, predsednik je uskratio javnost za informaciju o kome je reč, odnosno iz koje moćne zemlje dolazi pomenuti diplomata.

A umeli su ambasadori da ga svašta pitaju. Jednom je palo na pamet, kako to tvrdi Vučić, da ga pita ko će biti gradonačelnik Beograda. I naravno, Vučićeva priča je da se zbog toga proveo kao "bos po trnju".

“Danas više niko ne pita ništa i bolje da ne pitaju… Jedan me pitao, pre neki dan, nešto usput, možemo li da saznamo ko će biti gradonačelnik. Šta te briga ko će da bude gradonačelnik”, opisao nam je predsednik kako je odbrusio nekom tamo ambasadoru.

https://youtu.be/0r7gCrPQygE?t=72

Šta se dogodi kad kaže ime onoga kom je "sasuo sve u lice"?

Od proverene taktike da ne otkriva ime diplomata i predstavnika drugih zemalja, s kojima vodi žustre razgovore, predsednik je samo jednom odstupio i tad se ispostavilo da ne govori istinu.

Gostujući u novembru 2019. na televiziji Hepi, Vučić je između ostalog rekao:

"Špan, vrlo sposoban ministar zdravlja, kaže: ’E, dolazim ja u Srbiju da vam pokupim medicinske sestre’. E nećeš majci da dolaziš ovde! Rekao sam mu u lice: ’Nemoj da dolaziš, bre’.“

Ubrzo se oglasilo Ministarstvo zdravlja u Nemačkoj, koje je u kratkom saopštenju navelo da Špan nikada nije aktivno radio na dovođenju negovatelja iz Srbije, da bi kasnije i ministar lično negirao da je vodio ovakav razgovor sa Vučićem.

“Čitam danas o razgovorima sa njim koje nikada nisam tako vodio. Ne sa njim i ne u toj formi“ rekao Špan krajem februara ove godine.

Pomenuta izjava ujedno je i razlog zbog čega predsednik radije govori o neimenovanim ambasadorima kojima “sipa sve u lice”, jer bez imena čoveka, nema ni demantija, a samim tim se ne dovodi u pitanje ni istinitost onoga što je Vučić ispričao.

BONUS VIDEO: