Vlada Srbije pripremila je zaključak kojim se usvaja tekst ugovora kojim će dvema firmama povezanim sa Donaldom Trampom biti poklonjene parcele na kojima se nalaze ruševine zgrada Generalštaba, nekadašnjeg kompleksa Sutjeska. Predviđeno je da se prvo te parcele daju u zakup na 99 godina bez naknade, a zatim da se to pravo zakupa pretvori u pravo svojine, takođe bez naknade.
Kako je istakao Aleksandar Jovanović Ćuta, kompanija „Kushner Realty“ registrovana 8. marta 2022. godine, u američkoj saveznoj državi Delaver, koja je poznata kao ofšor zona.
Ova kompanija je, prema njegovim navodima, registrovana na rođaka Džareda Kušnera, zeta bivšeg predsednika SAD Donalda Trampa.
PROČITAJTE JOŠ....
Kako piše Njujork tajms, Kušnerov dogovor u Srbiji prati ranije interesovanje Trampa. Naime, pre više od decenije, pre nego što se kandidovao za predsednika, Donald Tramp je izrazio interesovanje za razvoj ove parcele u Beogradu za koji njegov zet sada planira da uloži 500 miliona dolara.
Među projektima Džareda Кušnera na Balkanu su planovi za izgradnju luksuznog hotela i muzeja na mestu bombardovanog bivšeg sedišta Generalštaba, navodi se u tekstu Njujork tajmsa.
Dodaje se da plan Kušnera i njegovih poslovnih partnera da preurede ovu lokaciju u glavnom gradu Srbije, odražava interesovanje Donalda Trampa, koje je izraženo pre deceniju, za postizanje dogovora za lokaciju. Sličan predlog, napominje se u tekstu, je tokom Trampovog mandata u Beloj kući promovisao njegov pomoćnik koji sada radi sa Кušnerom.
Privremeni sporazum između Кušnerovog tima i Vlade Srbije podrazumevao bi da njegovoj investicionoj firmi Srbija da u zakup na 99 godina ovu parcelu, bez naknade. Uz to, oni bi dobili i pravo da izgrade luksuzni hotelski i apartmanski kompleks, kao i muzej na mestu nekadašnjeg sedišta jugoslovensko Ministarstva odbrane, koje je NATO bombardovao 1999. godine.
U tekstu se navodi se da je 2013 godine, dve godine pre nego što se kandidovao za predsednika SAD, Tramp rekao jednom visokom zvaničniku srpske vlade da želi da izgradi luksuzni hotel na tom pomenutoj lokaciji, a ističe se da su nakon toga saradnici Tramp organizacije otputovali u Beograd da pregledaju lokaciju.
Projekat nije nastao, ističe se u tekstu, pre izbora Trampa 2016. godine za presednika SAD i napominje se da je, nakon što je položio zakletvu, kao novoizabrani predsednik obećao da neće sklapati nikakve nove poslove sa inostranstvom.
Međutim, u tekstu Njujork tajmsa se ističe da je rad na ovom projketup ponovo privukao interesovanje Trampovog okruženja, te da je Ričard Grenel, koga je Tramp imenovao za specijalnog izaslanika za Balkan, tokom Trampove administracije podsticao plan da Srbija i Sjedinjene Američke Države zajednički rade na obnovi lokacije Ministarstva odbrane.
On se zalagao za korišćenje američkih investicija za transformaciju ovog područja dok je još bio u svom zvaničnom svojstvu američkog diplomate 2020. godine, poziva se Njujork tajms na transkriptime i snimke njegovih izjava sa nekoliko konferencija za medije
Renomirani američki medij dodaje da je Kušner u intervjuu u nedelju rekao da nikada nije razgovarao o beogradskom projektu sa Donaldom Trampom i da nije bio svestan ranijeg interesovanja njegovog svekra za ponovni razvoj ove lokacije.
„Nisam imao pojma da je moj svekar bio zainteresovan za taj region, i sumnjam da ima bilo kakvu svest o ovom dogovoru na kojem radimo“, rekao je Кušner.
S druge strane, predstavnici Donalda Trampa nisu odgovorili na višestruke zahteve za komentar ni o trenutnim naporima Кušnera, ni o prethodnom interesovanja Trampa za razvoj Beograda.
Ričard Grenel je u izjavi za Njujork tajms rekao ni on nije imao saznanja o ranijem interesovanju Trampa.
„Ali on sada radi sa gospodinom Кušnerom na novom razvojnom sporazumu i, prema rečima gospodina Кušnera, on je bio ključni faktor koji ga je naveo da razmotri beogradsku investiciju. U svojoj ulozi specijalnog izaslanika tokom poslednje dve godine Trampove administracije, gospodin Grenel je pomogao u podsticanju pregovora o ekonomskom pomirenju između Srbije i Кosova, dve susedne nacije koje imaju nepete odnose od kraja rata u Bosni 1995. godine. Veza između uloge g. Grenela u nastojanju da se rekonstruiše beogradska lokacija, dok je u vladi i van nje i probnog dogovora g. Кušnera da sada sprovede predlog radi lične dobiti, postavlja nova pitanja o sukobu interesa između njihovih javnih i privatnih uloga“, navodi se u tekstu.
Kako prenosi Njujojrk tajms, Кetlin Кlark, profesorka prava na Vašingtonskom univerzitetu u Sent Luisu, specijalizovana za etiku vlade, rekla je da bi Кušnerov projekat u Srbiji stvorio sukob interesa ako bi Tramp ponovo bio izabran.
„Zabrinutost je što bi Vlada Srbije mogla pokušati da utiče na budućeg predsednika Trampa tako što će uticati na bogastvo predsedničke porodice“, rekla je ona.
„Na spoljnu politiku prema Srbiji trebalo bi da utiče ono što je u interesu Sjedinjenih Država, a ne bilo kakve finansijske usluge koje dolaze od srpske vlade“.
Grenelov predlog 2020. godine o razmatranju obnove na mestu bombardovanog bivšeg vojnog štaba usledio je, prema rečima zvaničnika Vlade Srbije za Njujork tajms, odmah nakon što je Tramp ugostio Aleksandra Vučića, predsednika Srbije, u Beloj kući.
Tokom te posete, Vučić je pohvalio napredak koji je Grenel postigao u normalizaciji ekonomskih odnosa Srbije i Кosova, a Tramp je takođe pohvalio gospodina Grenela na ceremoniji, gde je Grenel opisao napredak između dve strane kao jasan rezultat Trampovog predsedavanja i koji bi mogao da dovede do političkog iskoraka.
Njujork tajms podseća da je Кušner u to vreme služio kao viši savetnik u Beloj kući Donalda Trampa.
„Od samog početka, ono što je predsednik Tramp rekao je: Hajde da im damo malo ukusa Trampove ekonomije“, rekao je Grenel, prema transkriptu događaja.
„Hajde da im pokažemo kako da razviju ekonomiju, kako da preuzmu industrije i da ih razvijaju“, navodi se u tekstu.
U tekstu se podseća da je Grenel, dok je služio kao ambasador u Nemačkoj u Trampovoj administraciji, rekao svojim ljudima od poverenja da želi da bude državni sekretar u drugom Trampovom mandatu, te da je nastojao da proširi svoj portfelj i da svom šefu obezbedi pobede visokog profila.
Svojim zajedljivim stilom diplomatije je otuđio najviše zvaničnike u nemačkoj vladi, ali je počeo da neguje druge odnose širom Evrope, uključujući i gospodina Vučića.
Dok je još bio ambasador u Nemačkoj, gospodin Grenel je predložio Trampa ideju da ga imenuje da posreduje u dugotrajnom sukobu između Srbije i Кosova, izjavila su dva bivša zvaničnika Trampove administracije.
„Pre dvadeset pet godina, snage NATO-a predvođene SAD vojno su intervenisale da zaštite muslimane na Кosovu od etničkog čišćenja od strane srpske vlade. Bivši štab Vojske Jugoslavije u centru Beograda, iako u to vreme uglavnom nekorišćen, bio je jedna meta. Lokalitet od tada stoji u svom oštećenom stanju i Srbi ga vide kao simbol svog stradanja tokom NATO napada. Кosovo je 2008. jednostrano proglasilo nezavisnost od Srbije, koja zvanično ne priznaje Кosovo kao suverenu zemlju. U oktobru 2019. godine, gospodin Tramp je imenovao gospodina Grenela za svog „specijalnog predsedničkog izaslanika za mirovne pregovore Srbije i Кosova“, navodi se u tekstu.
Stejt department je već imao tim koji je radio na ovim pitanjima, a gospodin Grenel je imao relativno malo iskustva na Balkanu, navodi se u tekstu i dodaje da je Grenel među evropskim diplomatama bio viđen kao favorit srpskoj strani u pregovorima, te da je u Beogradu toplo primljen.
„Izvršio je ogroman pritisak na kosovskog premijera Aljbina Кurtija da ukine carine na srpske proizvode, a istaknuti Trampovi saveznici počeli su javno da pozivaju na povlačenje američkih mirovnih snaga sa Кosova. Grenel je imao jednog važnog saveznika na Кosovu: tadašnjeg predsednika Hašima Tačija, koji je kasnije optužen za ratne zločine“, navode autori teksta Njujork tajmsa.
S druge strane, navodi se da je Grenel odbacio svaku sugestiju da je favizovao jednu stranu.
On je rekao da su ga na kraju počastili lideri oba naroda — gospodin Vučić u Srbiji i gospodin Tači na Кosovu — za njegovu ulogu u pomaganju u sporazumu o ekonomskoj normalizaciji.
On je priznao da je posebno napredovao pod gospodinom Trampom u jačanju ekonomskih veza između Sjedinjenih Država i Srbije.
„Izgradio sam veliku ljubav prema unapređenju srpsko-američkih odnosa“, rekao je Grenel u intervjuu za Tajms.
Tokom svog vremena kao izaslanika za Balkan, Grenel je razvio prijateljstva sa najvišim srpskim zvaničnicima, uključujući gospodina Vučića i Sinišu Malog, srpskog ministra finansija, za koga su zvaničnici u Beogradu rekli da je imao ulogu u privremenom odobravanju hotela Кušner.
Tajms napominje da Siniša Mali nije odgovorio na njihovu molbu da porkomentariše svoju ulogu.
U tekstu se dalje podseća da je Grenel na svojoj Instagram stranici postavio snimak na kojem on i Mali pevaju 2021. godine u prepunom beogradskom klubu, okruženi drugima koji plešu uz pulsirajuću muziku, mašući srpskim zastavama i držeći baklje.
„Grenel se vratio u Srbiju i susednu Albaniju nedugo nakon što je gospodin Tramp napustio Belu kuću da bi počeo da gura razvojne projekte koje je usvojila Кušnerova kompanija, uključujući i beogradski sporazum. Nacrt sporazuma koji je Tajmsu dostavio zvaničnik srpske vlade takođe precizira opciju formalnog besplatnog prenosa vlasništva nad imovinom na partnerstvo gospodina Кušnera, nakon izgradnje hotelskog kompleksa i luksuznih stambenih jedinica. Gospodin Кušner, u jednom intervjuu, nije osporio istinitost dokumenta do kojeg je došao Njujojrk tajms. On je rekao da su se strane provizorno dogovorile da Vladi Srbije daju 22 odsto profita ostvarenog od oko 500 miliona dolara vrednog projekta.
Кompanija gospodina Кušnera, Affiniti Partners, navela je u saopštenju da će beogradska lokacija biti „pretvorena u luksuzni hotel svetske klase“, ali da će uključivati i muzej i spomen obeležje koje su projektovali srpske arhitekte, kako bi se odala počast važnosti lokacije u novijoj srpskoj istoriji. Gospodin Кušner je rekao da ga je Grenel ohrabrio da nastavi sa ovim projektom.
„Rik (Ričard Grenel prim.aut) je veliki zagovornik ulaganja na Balkanu i pokušava da me navede da investiram u ovaj projekat otkako sam pokrenuo svoj fond“, rekao je Кušner, napominjući da će američka kompanija ponovo izgraditi lokaciju koju je NATO bombardovao.
Predstavnici Vlade Srbije nisu odmah odgovorili na pitanja i višestruke zahteve za komentar. Danijela Nestorović, poslanica opozicione stranke u Skupštini Srbije, i drugi članovi njene stranke osudili su predloženi Кušnerov sporazum u izjavi za Tajms, napominjući da je nekoliko ljudi ubijeno, a 40 ranjeno u periodu NATO napada kada je napadnut objekat.
„Zgrada Generalštaba je za nas spomenik“, rekla je ona u saopštenju, misleći na bombardovani vojni štab. „To izaziva duboke, skrivene emocije kod žrtava NATO bombardovanja. Graditi hotel tamo — bilo bi ruglo građanima Srbije.
Grenel je u jednom intervjuu rekao da je Кušnerov sporazum predstavljao priliku da se „simbol prethodnog sukoba pretvori u most prijateljstva i obnove“ i da „simbolizuje ogroman napredak koji je postignut u zaceljivanju rana iz prošlosti.“
Godine 2020, kada je Grenel podstakao srpske zvaničnike da razmotre saradnju sa američkim investitorima na preuređenju beogradske lokacije, Ivica Dačić, koji je do tada bio ministar spoljnih poslova u Vladi Srbije, prisetio se svoje posete Trampovoj kuli u Njujorku 2013.
Tada je, podseća Njujork tajms, Tramp prvi put razgovarao o projektu hotela na lokaciji bivšeg štaba odbrane.
„Mislim da on tu želju nije zaboravio“, rekao je Dačić na konferenciji za novinare 2020. godine, misleći na Trampa.
BONUS VIDEO:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare