Podeli
Foto: Ivan Dinić/Nova S

U ovonedeljnom "Utisku nedelje", gosti Olje Bećković su istoričar Milan St. Protić, pravnica Sofija Mandić i politikolog Dušan Milenković. Tokom emisije gosti su govorili o tome kako smo došli do toga da ljude nije briga, da li imamo uzore danas i ko su oni, te šta sve narod treba da rizikuje da bi se stanje u Srbiji promenilo.

Na samom početku emisije, politikolog Dušan Milenković osvrnuo se na problem apatije i nezainteresovanosti građana kada je u pitanju stanje u kom se zemlja nalazi.

Milenković je ocenio da se “vrti ista priča koju kupuju gledaoci ovakvih emisija”, i da tim nastupima “ne možemo da privučemo pažnju onih koji ne slušaju”.

Kako kaže, zbog toga što ljude više nije briga, zbog toga ne žele da gledaju ovakve emisije.

Ističe i da ljude ne privlači kada se priča o stvarima koje su neuhvatljive, neinteresantne i apstraktne poput demokratije ili vladavine prava.

“Mislim da treba da promenimo rečnik i način na koji promišljamo ovo što živimo danas”, istakao je politikolog i dodao da se građanima treba obraćati na drugačiji način “da bi počeli da nas slušaju”.

Foto: Ivan Dinić/Nova S

S druge strane, pravnica Sofija Mandić smatra da nije problem u emisijama i rečniku već u tome što “svi koji su apatični i nezadovoljni konstatuju da je tako, a nisu spremni da rizikuju”.

“Mislim da bi trebalo da se trgnemo i da svako od nas treba da bude spreman na rizik kako bi se sve ovo promenilo”, ocenila je pravnica.

Foto: Ivan Dinić/Nova S

Za istoričara Milana St. Protića njihov optimizam deluje ohrabrujuće.

“Nisam očekivao da ću ovo večeras čuti. Imao sam pogrešan utisak da mladi ljudi nose ironičnu gorčinu u odnosu na stvarnost koja ih okružuje i da gledaju iz tog ugla”, ističe istoričar.

Protić takođe smatra da svako mora da rizikuje da bi se nešto promenilo, te da danas “nedostaje onaj entuzijazam koji nas je vodio 90ih”.

“Kakvi god da smo bili tada, nismo odustajali od tog susreta sa građanima i u direktnom kontaktu pokušavali nešto da ih ubedimo. Vozili smo svoja kola, odlazili u farmerkama i patikama jer u to doba niko od nas nije bio toliko imućan da ide nekako drugačije. To je imalo više efekta nego ono što smo govorili”, smatra istoričar i ističe da su ih građani “prepoznavali kao sebi ravne, koji imaju iste teškoće i probleme kao i oni”.

Foto: Ivan Dinić/Nova S

Milenković je pak istakao da danas ko god želi da uđe u politiku “značajno rizikuje svoj život, misleći na kvalitet života, život svoje porodice i prijatelja”.

“Isto je bilo 90tih, ali je režim Aleksandra Vučića neuporedivo efikasniji od režima Slobodana Miloševića i neuporedivo pametnije radi stvari”, smatra politikolog i dodaje da “ne bi trebalo da potcenjujemo njegovu tehniku ako želimo da ga srušimo u nekom narednom periodu”.

Ističe i da se zamerka opoziciji što ne ide od vrata do vrata graniči sa licemerjem zato što ljudi ne razumeju u kakvim uslovima opozicija funkcioniše i u kakvom je stanju opozicija.

“S jedne strane govore da je opozicija u rasulu, tj. da nema novca, da nema ljude i tako dalje. A s druge strane im zameraju što ne idu od vrata do vrata. Vi svi znate da da biste sišli u Srbiju potrebni su vam ozbiljni resursi, potrebni su vam ljudi”, objašnjava on i dodaje da opozicija takve ljude nema.

Kako kaže, ljudi se ne usuđuju da se aktiviraju opoziciono pogotovu na lokalu.

“Srbija nije Beograd. Tamo ako vi štrčite protiv režima, vi ste u ozbiljnom problemu”, ukazuje politikolog i dodaje da je taj rizik neuporediv “u odnosu na rizike koji su imali ljudi na terenu u vreme Miloševića”.

S druge strane, Mandić smatra da je i tada bilo opasno, te da iako se vreme promenilo, ne vidi veliku razliku između njihovih vladavima, jer su “izašli iz istog gnezda”.

Ona ističe da je potrebno da izađemo iz matrice i zone komfora, te da se pomirimo sa tim da moramo da rizikujemo.

“Svakodnevno se usprotiviti nepotizmu, korupciji i nepravdi. Da vežbamo svaki dan na svakom mestu. Da vežbamo da rizikujemo komfor”, objašnjava, te dodaje da treba da se okrenemo, ne samo riziku nego i tome “šta sve imamo”.

“Imamo i dalje ljude u životu koji su mnogo toga prošli i naučili i mogu da nam kažu gde da se ne spotaknemo, a taj trenutak će neminovno doći”, istakla je Mandić.

Istoričar Milan St. Protić ukazao je na problem odlaska mladih, te da iako mladi imaju ubeđenja, energiju i želju, suviše ih je malo. “Previše njih je otišlo”, rekao je.

Istakao je i da nam nedostaje drugačiji sistem vrednosti, te da je on devedesetih učestvovao jer je postojao motiv.

“To je bio izazov da učestvujem u nečemu što će zemlji da donese neophodnu, fundamentalnu promenu. To daje neki smisao mladom čoveku”, istakao je istoričar.

Na pitanje voditeljke da li nam je potreban neko da nas povede, pravnica Mandić ističe da nam fali međugeneracijsko povezivanje, a ne vođa.

“Ne treba vođa mnogo da štrči jer smo probali sve vođe, a drugo ako imamo nekoga da štrči na drugoj ideološkoj strani, kao što je bio Zoran Đinđić, znamo kako se te priče ovde završavaju”, objašnjava ona i dodaje da “treba zajedno da se okupimo i nekako vučemo napred”.

“Mali rizici udruženi zajedno su bolji nego taj jedan veliki koji će da izleti”, istakla je Mandić.

***

Pratite nas i na društvenim mrežama:

Facebook

Twitter

Instagram