Proces promene Ustava je nedemokratski, a rešenja su licemerna, smatra profesorka prava Vesna Rakić Vodinelić, dok je za Miodraga Jovanovića profesora na Pravnom fakultetu problem proceduralnog legitimiteta i ko zagovara i donosi ove ustavne promene. Za razliku od njih, pravnik Milan Antonijević ukazuje da je ovim promenama učinjen korak napred, nadajući se da će pravosuđe kroz ove izmene imati nezavisne sudije.

Gosti Olje Bećković u „Utisku nedelje“ obrazložili su svoje stavove o ustavnim promenama, kao i odluke kako će glasati na referendumu 16. januara.

Redovni profesor Pravnog fakuletat u Beogradu Miodrag Jovanović je rekao da će izaći na referednudm, ali će sa žaljenjem glasati – ne.

„Sa žaljenjem ću izaći zato što verujem da sudije i tužioci, kojih se ove promene zaista tiču jednim delom veruju da određena rešenja u ovim promenama mogu bar na papiru da poprave njihov položaj. Međutim, problem leži na drugom mestu, a to je delom u političkom procesu koji vodi promeni Ustava“, rekao je on.

Prema njegovom mišljenju, stvar je u onom segmentu legitimnosti samog procesa promena Ustava i to je ključni problem.

„Ne može se preći preko činjenice da ova vlast koja se siledžijski ponaša prema pravosuđu sada treba da upiše plus na njegovoj promeni. Ne može ova skupština i ta većina koja je figurativno šamarala sudije i komentarisala presude sada da upiše sebi poen promenom Ustava tvrdeći da je pravosuđe učinila boljim i to tri meseca pre izbora. Ja ne mogu da pređem preko toga, da to tretiram kao način kako se menja najviši pravni akt ove države“, istakao je Jovanović.

On je zatim pročitao presudu Vrhovnog suda Hrvatske protiv bivšeg hrvatskog premijera Ive Sanadera i HDZ koji je na vlasti i upitao koliko gledalaca veruje da je takva presuda moguća i u Srbiji.

„Da li će se promenama Ustava nešto dramatično promeniti pa da ovo bude moguće?. Ne verujem, naši problemi nisu u tekstu Ustava već na drugom mestu“.

On je ukazao da je problem u tome što imate jedan model gde predstavnici pravosuđa, odnosno sudije nikada sebe nisu doživljavali kao vlast, a istovremeno se prema njima tako i postupalo.

Komentarišući izbor četiri člana pravosudnih saveta u Skupštini koji će se zvati “istaknuti pravnici”, a kako je predloženo ustavnim promenama, uz uslov od najmanje deset godina iskustva u pravnoj struci, Jovanović je upitao šta je to što nekoga čini istaknutim pravnikom – radno iskustvo ili bliskost nekoj vladajućoj strukturi.

„Ja i Vesna (Rakić Vodinelić) nećemo biti istaknuti pravnici za sadašnju vladajuću strukturu“, rekao je on.

I profesorka prava u penziji Vesna Rakić Vodinelić je rekla da će izaći na referendum i glasati – ne, obrazlažući da njena odluka leži u samom tekstu amandmana.

„Pokušaj da se parlament udalji od izbora sudija i tužilaca je jedan neuspeo pokušaj“, rekla je ona.

Vodinelić je skrenula pažnju i na neka jezička pogoršanja koja su se desila, navodeći primer da je svaki uticaj na sudiju zabranjen po Ustavu, a sada je zabranjen neprimeren uticaj na sudiju.

Ona je objasnila da se uticanje na sudije nije ni do sada poštovalo, a da se stvar sada komplikuje jer je ukazuje da nije zabranjen svaki nego samo neprimereni uticaj, upitavši koliko bi problema imali da odvojimo primeren od neprimerenog uticaja.

„Na primer, kada bi neki sudija prošao pored Marjana Rističevića i on mu udari šamar, to nije neprimeren uticaj jer nema veze sa sudstvom“, objasnila je ona nelogičnost tog amandmana.

Takođe, sada je sudijama zabranjeno da se bave politikom, a ranije nije bilo dozvoljeno da budu članovi stranke, dodala je Rakić Vodinelić.

„Šta znači baviti se politikom – da li to znči sedeti u nekim radnim grupama, pisati kritičke članke, da li je to bavljenje politikom“, upitala je ona.

Ona je ukazala i na problem procedure i na činjenicu da su građani, a ne samo stručnjaci morali biti uključeni u čitav proces.

Rakić Vodinelić ukazuje da se niko iz vlasti previše ne bavi ustavnim referendumom, dok je jedini način na koji su građani uključeni bilo „parče papira koje su dobili u poštanskom sandučetu i koje su najverovatnije bacali i ne pročitavši ga“.

„Vlast to radi zato što tu promenu smatraju popuno nebitnom za vršenje njihove vlasti, sudstvo od toga neće postati treća grana vlasti, a da ih ugrožava bavili bi se tim pitanjem. Mislim da su ga ostavili potpuno po strani“, smatra profesorka prava u penziji.

Pravnik Milan Antonijević je izneo kontra-argumente za prihvatanje ustavnih promena, dodajući da će glasati za njih.

On je ukazao da će predloženim promenama iz Narodne skupštine biti izmešteno odlučivanje o izboru i napredovanju sudija i tužioca i da je velika promena što će se ubuduće oni birati između sebe, a zatim se mogu kontrolisati u javnosti i analizom sudskih presuda.

„To je promena koja može kvalitativno da pravosuđe izmesti iz politike. Druga značajna stvar je da sudije više neće morati da se tri godine dokazuju kako bi bile reizabrane. Oni se više ne biraju u skupštini već na predlog Visokog saveta sudstva“, dodao je Antonijević.

On je naglasio da je Venecijanska komisija rekla da ovaj Ustav ima mnogo mana, a da je pravosuđe samo jedna od njih.

„Izmenom pravosuđa načinićemo prvi korak ka promenama, a ima ih još“, naveo je Antonijević.

****

BONUS VIDEO: Referendum sve bliži, nedoumice sve veće