2
Ukoliko se proevropska opozicija dogovori oko zajedničkog nastupa na predstojećim izborima, koji još uvek nisu raspisani, široka koalicija partija. prema našim saznanjima, poneće naziv „Srbija protiv nasilja“. Na sastancima koje proevropska opozicija održava gotovo svakodnevno, a na kojima se priča i o mandatima, bilo je reči i o imenima koja bi moga da budu nosioci zajedničke liste.
Pregovori oko nastupa proevropske opozicije na predstojećim izborima nalaze se u poodmakloj fazi, a prema tvrdnjama direktnih učesnika sastanaka, očekuje se da će dogovor biti postignut do kraja nedelje.
Za sada najizvesnija opcija je da proevropska opozicija nastupi na jednoj listi. Deo opozicionih političara demantovao je da se razgovara o nastupu u dve ili tri kolone, te da su takvi medijski natpisi netačni.
Ipak, za sada nije doneta zvanična odluka već se o jednoj koloni i dalje razgovara.
Razgovara se i o tome ko bi mogli da budu nosioci liste i pod kojim imenom bi ona mogla da nastupu na sledećim izborima.
Prema našim saznanjima lista bi imala najverovatnije naziv „Srbija protiv nasilja“.
O tome se već spekulisalo u javnosti, a takav predlog pominjao je i tokom protesta jedan od tehničkih organizatora protesta „Srbija protiv nasilja“ Aleksandar Jovanović Ćuta.
Tokom cele nedelje opozicija održava sastanke kako bi konačno donela odluku u kakvom formatu će izaći na izbore. Prema saznanjima Nove na jednom od sastanaka bilo je reči i o nosiocima liste.
Prema našim informacijama govorilo se predsedniku Narodnog pokreta Srbije (NPS) Miroslavu Aleksiću, potpredsednici Stranke slobode i pravde (SSP) Mariniki Tepić i predsedniku stranke Srbija centar (SRCE) Zdravku Ponošu.
Ova imana su samo spomenuta ali se o tome nije raspravljalo.
Osim toga, razgovaralo se i o raspodeli mandata, odnosno formuli prema kojoj bi partije bile zastupljene u parlamentu nakon izbora. Sve naravno pod uslovom da se ide na jednu listu.
Sve stranke koje pregovaraju u okviru proevropske opozicije javno su se izjasnile da se zalažu na nastup na jednoj listi.
Radomir Lazović, iz Zeleno-levog fronta rekao je za Novu da nakon uvida u više istraživanja jasno da postoji veliki sinergetski efekat organizatora protesta “Srbija protiv nasilja”.
“Na nama je da taj sinergetski efekat iskoristimo i da pošaljemo građanima poruke zašto je važno da dođe do smene vlasti. Tu, pre svega, muslim na ogroman rast cena, pogotovu hrane, enormno zagađenje koje nas ubija, eskalaciju nasilja na svim nivoima i ogroman nivo korupcije i kriminala. Mi ćemo konačnu odluku doneti na organima stranke, ali deluje da je najbolje izaći na jednoj listi”, navodi Lazović.
Sličnog je mišljenja i lider Narodnog pokreta Srbije Miroslav Aleksić.
“Intenzivno razgovaramo, do kraja nedelje očekujem da te razgovore privedemo kraju. Sagledali smo rezultate istraživanja, moramo doneti odgovornu odluku u skladu s očekivanjima građana Srbije. Ta odluka, naravno, u fokusu mora da ima šta donosi najbolji rezultat kako bi se pobedio režim koji razara Srbiju već 11 godina. Moj lični stav od početka je bio da je nastup u jednoj koloni “Srbija protiv nasilja” nešto što će doneti rezultat“, rekao je Aleksić.
Prema rezultatima istraživanja koje je radila CRTA, na republičkim izborima bi za koaliciju koju čine stranke okupljene oko organizacije protesta „Srbija protiv nasilja“ glasalo 41 odsto građana, 49 odsto njih bi podržalo koaliciju koju bi predvodio Aleksandar Vučić, a 10 odsto blok desne opozicije (Dveri, Zavetnici, Novi DSS i POKS).
Ukoliko bi, međutim, stranke organizatori protesta „Srbija protiv nasilja“ nastupale na ovim izborima samostalno, osvojile bi čak 20 odsto manje, oko 21 odsto. Listu koju predvodi Vučić bi u tom slučaju podržalo 56 odsto građana.
Slična je situacija i u Beogradu. Ukoliko bi organizatori protesta “Srbija protiv nasilja” na beogradske izbore izašli u jednoj koloni mogli bi da osvoje oko 51 odsto. U suprotnom, podrška im pada na oko 35 odsto.
Podsećamo, predsednik Srbije Aleksandar Vučić nedavno je potvrdio da će raspisati izbore za 17. decembar i dodao da to mora da učini najkasnije do 2. novembra. On je tada rekao da će biti beogradskih, parlamentarnih i pokrajinskih izbora.
“Izbori su za građane važni kada postoji lažna predstava o krizi legitimiteta“, dodao je Vučić.
O izborima je prethodno govorio i lider SNS Miloš Vučević. On je izjavio da veruje da ćemo imati izbore u decembru ove godine i istakao da misli na izbore za Narodnu skupštinu, Pokrajinsku skupštinu, Skupštinu grada Beograda i 70-tak lokalnih samouprava.
BONUS VIDEO: Izborne kolone: Ko sa kim može, a ko sa kim ne želi da deli ljubav?
