Podeli
Foto: Goran Srdanov/Nova.rs

Pobuna sa balkona i prozora može da utiče na buđenje energije građana, jer se kod njih frustracija ubrzano akumulira od uvođenja zabrane kretanja, smatraju sagovornici Nova.rs.

Prethodnih večeri građani su sa svojih balkona i prozora, u okviru protesta “Bukom protiv diktature”, iskazivali svoje nezadovoljstvo zbog zabrane kretanja i činjenice da je Srbija među zemljama sa najrigoroznijim merama namenjenim suzbijanju koronavirusa.

Za politikoga Vuka Velebita, od velike je važnosti što su građani svoj bunt iskazali na ovakav način, jer se, kako ističe, time od straha oslobađaju i glasači Srpske napredne stranke.

“Buka koju slušamo prethodnih večeri nije samo protest zbog najdužeg policijskog časa u Evropi, već i izraz akumuliranog nezadovoljstva građana zbog režima, koji karakteriše bezakonje, bahatost i odsustvo poimanja reči ‘sramota’. Ova spontana pobuna je važna, zato što može da oslobodi straha građane koji baš zbog toga glasaju za SNS”, napominje Velebit, dodajući da će se veći deo pristalica vladajuće stranke okrenuti drugim opcijama onog momenta kad oseti nestabilnost u svojim redovima.

“Podrška SNS se bazira na davanju privida stabilnosti o kojoj Vučić stalno govori. Onog trenutka kad njihovi glasači osete veću nestabilnost, oni će se okrenuti onim opcijama za koje procene da mogu da je obezbede”, ocenjuje on.

Za psihologa i profesora Filozofskog fakulteta u Beogradu Olivera Toškovića, nezadovoljstvo građana aktuelnom vlašću predstavlja primarni razlog protesta koji se organizuju u 20.05 časova. On smatra da se nervoza kod ljudi samo dodatno pojačala ponašanjem i postupcima režima u vreme epidemije.

“Mi imamo stalno utisak da nas neko laže i da se nešto krije od nas. Na delu je jedan opšti haos za koji vlast okrivljuje građane. To je način na koji se ona ponašala i pre ove situacije, samo što se to sad direktnije vidi, kao i u svakoj kriznoj situaciji”, objašnjava Tošković.

Prema njegovoj oceni, građane, koji znaju da su u okolnim zemaljama blaže mere, izuzetno frustrira činjenica da su one u Srbiji storže.

“Posle nekog vremena kad shvatite da su zabrane kod nas rigoroznije, a vidite da efekti nisu bolji, onda je logično da se zapitate zbog čega se ljudi zatvaraju na četiri dana, ako se time praktično ništa ne dobija. Imam utisak da to kod ljudi budi sumnju i dodatni revolt. A naročito zbog toga što se stiče utisak da vlast poptuno zanemaruje ideju da bi možda moglo i drugačije da se postupa. Čak i ako biste nešto rekli javno povodom toga, odmah biste bili obeleženi kao izdajnik ili kao neko ko želi da svi umru”, ističe on.

Protesti imaju potencijal

Tošković smatra da je teško proceniti da li najanoviji protesti mogu da ugroze vlast, jer, kako kaže, ona reaguje burno i na minimalnu opasnost.

“Vlast se prema bilo kakvoj kritici ponaša kao najgori tirani u Rimskom carstvu, koji u krvi uguše svaku bunu. Naravno, ovde se ne radi o ubijanju ljudi, ali se radi o ubijanju svakog otpora. Čim neko pokuša da kaže nešto suprotno, odmah kreće medijsko-javni linč. Oni se veoma dobro štite, imaju reakciju na sve, a imaju moć da to urade zato što sve i kontrolišu. Ipak, mislim da su ih ovi protesti ‘prodrmali’ i da je ovo premišljanje šta će da se desi za predstojeće praznike posledica bunta građana”, rekao je Tošković.

Po mišljenju Vuka Velebita, protesti sa terasa i prozora imaju potencijal da prerastu u masovnije demontracije, ali je ipak pitanje na koji način će opozicija usmeriti to nezadovoljstvo i da li će uspeti da iskoristi energiju koja postoji.

“Ako pogledamo neke prethodne proteste, iskustvo je pokazalo da se opzocija nije najbolje snašla u kapitalizaciji nezadovoljstva građana. Danas je najvažnije pitanje da li će ona sutra izaći na izbore i da li će iskoristiti ovu energiju”, istakao je Velebit.

Jedan deo populacije će imati psihološke probleme zbog korona krize

Na pitanje koliko će prisutna frustracija u delu građanstva uticati na mentalno zdravlje nacije, profesor Tošković ističe da da će deo populacije osećati posledice po njenom završetku.

“Većini nas verovatno neće biti ništa, neki su ovo vreme doživeli kao momenat da malo ‘uspore’ i da se presaberu. Međutim, onaj osetljiviji deo populacije, koji preterano reaguje na stres, će biti ugrožen. Posledice će biti blaže u odnosu na period posle bombardovanja 1999. godine, jer je ta kriza bila opasnija po živote ljudi. Nažalost, poruke vlasti da ovo liči na rat su podigle nivo panike i problematizovale dodatno situaciju za građane”, zaključuje on.

Komentari

Vaš komentar