Svi Vučićevi stranci... Malo zakleti neprijatelji, malo odani prijatelji, tu su da podmažu kad zaškripi i sakriju sve što treba

Nakon odlaska Angele Merkel s mesta nemačkog kancelara, Aleksandar Vučić najviše voli da se pohvali prijateljstvom sa francuskim predsednikom Emanuelom Makronom.

Ostaće upamćena njegova izjava o Makronovim odajama.

“Makron me odveo u odaje koje samo on koristi, pokazao je ogromnu pažnju prema Srbiji, setio se više puta svog boravka u Srbiji. To je pokazatelj koliko mu je bilo stalo da pokaže svoje gostoprimstvo”, rekao je Vučić jednom prilikom nakon susreta s francuskim predsednikom, a sličnih situacija bilo je i naknadno.

“Doživeo sam stvari koje nisam ni sanjao, predsednik me je vodio u vinski podrum Jelisejske palate. Takođe smo u dva navrata obavili razgovore u četiri oka“, ispričao je, takođe, Vučić.

Orban, Varhelji, Bilčik….

Među Vučićevim velikim prijateljima već dugo je i mađarski premijer Viktor Orban, a poslednjih godina na ovoj listi našao se i izvestilac Evropskog parlamenta za Srbiju Vladimir Bilčik.

Tako je, nakon što je u srpskoj javnosti poslovanje Telekoma bila glavna tema, Bilčik tražio da se ova kompanija ne spominje u izveštaju Evropskog parlamenta o napretku Srbije. Ova informacija isplivala je u javnost samo dan nakon što je Bilčik održao zvanični sastanak sa predstavnicima Telekoma.

To nije bio prvi put da je Bilčik pokušavao da „sakrije“ u izveštajima ono što se ne dopada vlastima u zemlji.

Na primer, u nacrtu Rezolucije o našoj zemlji koji je predstavio evroposlanicima, nije uvrstio najveće afere koje su obeležile vlast Srpske napredne stranke, Jovanjicu, Krušik, Savamalu, slučaj Belivuk….

Protivio se i raspravi o decembarskim izborima u Srbiji i donošenju Rezolucije Evropskog parlamenta.

I evropski komesar za proširenje Oliver Varhelji bio je izložen kritikama, zbog toga što je u izveštajima prikrivao pravo stanje demokratije u Srbiji.

Tako je Politico, pozivajući se na interni dokument i svedočenje više EU diplomata, pisao da je Varhelji pod kritikama Brisela zbog pokušaja da favorizuje proširenje Srbije u odnosu na druge države, ali i da umanji zabrinutost zbog pogoršanja demokratije u našoj zemlji. U pokušajima da ubrza proces pristupanja Srbije u EU, Varhelji i njegov lično odabrani tim, prema navodima ovog lista, nisu prezali ni od brisanja delova izveštaja zvaničnih dokumenata o stanju demokratije u Srbiji.

Pro bono Toni Bler

Kad je reč o strancima koji su direktno sarađivali sa Vučićem i SNS, najveće iznenađenje svakako je bio bivši britanski premijer Toni Bler i njegov Institut za globalne promene.

On je i lično došao u Srbiju 2015. godine, što je bilo veoma neobično, imajući u vidu da je Vučić kao radikal bio njegov veliki kritičar, jer se Bler zalagao za NATO bombardovanje Srbije. Ipak, držao je predavanja ministrima u Vladi, dok je na njenom čelu bio Aleksandar Vučić. Savetovanje je nastavljeno i nakon što je premijersku funkciju preuzela Ana Brnabić. Niko osim vrha vlasti ne zna ko je plaćao njegove usluge, a Brnabić je svojevremeno izjavila da je Bler radio pro bono.

Pre Blera, bivšeg premijera Ivicu Dačića, tadašnjeg prvog potpredsednika Aleksandra Vučića i još neke zvaničnike, savetovao je bivši direktor Međunarodnog monetarnog fonda Dominik Stros Kan.

On je angažovan 2013, a dobio je posao savetnika za restrukturiranje javnih finansija i javnog duga. Stros Kan je ostavku na mesto direktora MMF-a podneo pošto je optužen za seksualni napad na sobaricu u njujorškom hotelu, a Vučić je tim povodom rekao:

“Primer, veliki Pikaso veoma je loše tretirao žene i decu, a neki drugi ljudi poput Hitlera voleli su žene. Ako ćete po tome da sudite, onda možete loše da sudite o Stros Kanu“.

“Ja ga zovem moj Švaba”

Za njim su stigli i nekadašnji austrijski kancelar Alfred Guzenbauer i bivši italijanski šef diplomatije Franko Fratini, koji su srpsku vladu savetovali u oblasti evropskih integracija. Tu je i Gerhard Šreder, bivši nemački kancelar, koji je baš poput Blera od “zločinca” postao prijatelj Aleksandra Vučića.

Poznato je da je reč o prijatelju Vladimira Putina, a radio je i za ruske energetske kompanije. Neretko je dolazio u Srbiju, bio gost Aleksandra Vučića i držao govore na stranačkim konvencijama SNS, a prisustvovao je i završnom mitingu naprednjaka 2016. pred izbore u Srbiji.

Jedan od Vučićevih savetnika je i Nemac Jorg Heskens. Kako su pisali mediji, on je u Vučićev kabinet došao još 2015, na preporuku zvaničnog Berlina i to kao savetnik za privredu.

“Ja ga zovem ‘moj Švaba’, on mene zove „moj divlji Srbin’. Tako mi razmenjujemo komplimente, on stvarno jeste Švaba. Švaba iz Baden-Virtenberga. Dakle, oni imaju s dve obale reke, tamo u okolini Ulma. Dakle, 10 godina radimo zajedno. Jutros mi je poslao poruku, kaže: ‘Aleksandre, 10 godina kako radimo’“, ispričao je Vučić pre nekoliko godina.

Svaki stranac ima svoju ulogu

Direktor Centra za praktičnu politiku Dragan Popović kaže da Vučuć oko sebe ima puno različitih stranaca i da svaki ima svoju ulogu. 

“I u vezi svakog od njih postoji određeni interes. S nekim ljudima koji pripadaju desnici, Vučić jednostavno deli iste političke stavove. U toj grupi su mađarski premijer Viktor Orban, Oliver Varhelji ili italijanska premijerka Đorđa Melonii… Njih vezuje slična ideologija i taj autoritarni tip vlasti””, kaže Popović i dalje navodi: 

“S nekim strancima vezuju ga poslovni dogovori. O detaljima tih poslova mi ne znamo mnogo, ali je jasno da ih ima. Na posletku tu su i političari kojima voli da se hvali. Nekada je to bila Angela Merkel, a sad pošto je u potpunosti pokvario odnos s Nemačkom, nju je zamenio  Emanuel Makron. Priče o Makronu, medijski naslovi o njihovom prijateljstvu, imaju za cilj da pokažu domaćoj javnosti kako je on vrlo važan, jak političar. Međutim, činjenica je da i to ima svoju cenu. A on trguje našim resursima kako bi kupio njihovu naklonost”.  

BONUS VIDEO: Vlast malo s Šrederom, malo s Klintonom