7
Za skoro deceniju i po svoje vlasti, Srpska napredna stranka iznedrila je brojne afere, ali i sklapala sumnjive poslove sa stranim kompanijama, pravdajući takve saradnje navodnom ekonomskom dobiti. Poslednji primer je moguće iskopavanje litijjuma u dolini Jadra, od kojeg režim ne odustaje, bez obzira na desetine hiljada građana i velikog broja stručnjaka koji se tome protive.
Neposredno nakon junskih izbora, projekat „Jadar“ koji podrazumeva otvaranje rudnika litijuma, volšebno se vratio na velika vrata, iako je naša zemlja, prema uveravanju vrha vlasti, još pre dve godine na njega stavila tačku.
„Litijumsko usijanje“ podsetilo je i na druge sporne odluke aktuelne vlasti predvođene predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem. Reč je o poslovima i investicjama stranih kompanija u našoj zemlji, od kojih smo, ispostaviće se, imali više štete nego koristi. Reč je o takozvanim „prljavim tehnologijama“.
Izborna prašina se nije ni slegla kako treba, a javnost u Srbiji je ubrzo saznala da je vlast pogazila reč i odlučila da oživi projekat „Jadar“. To smo najpre čuli od predsednika Vučića koji je dao izjavu Fajnenšel tajmsu, da bi potom Ustavni sud oborio odluku Vlade Srbije iz 2022. godine kojom je na rudarenje litijuma stavljena tačka.
Kao posledicu toga, Vlada Srbije ponovo je oživelu ovu odluku, pravdajući se da postupa po odluci Ustavnog suda.
Nova – stara odluka Vlade Srbije dovela je do protesta koji su organizovani širom Srbije protiv rudarenja litijuma, dok stručna javnost upozorava na posledice otvaranja rudnika.
Veliko finale bio je avgsustovski protest protiv litijuma u Beogradu, koji je na prestoničke ulice izveo desetine hiljada građana. Usledio je i talas zastrašivanja i privođenja aktivsta, odnosno svojevrsni lov na one koji drugačije misle.
U susret najavljenom dolasku francuskog predsednika Emanuela Makrona u Srbiju, otvorila se tema ranije potpisanog memoranduma između dve zemlje i mogućeg skladištenja francuskog nukelarnog otpada kod nas. Inače, pomenuti Memorandum potpisan je 5. aprila.
Tada je ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović izjavila da je potpisivanje ovog memoranduma od istorijskog značaja za našu državu. Istakla je i da je njime predviđena mogućnost saradnje u razvoju rešenja za skladištenje energije, ali je negirala navode da će se u Srbiji skladištiti nuklearni otpad.
Istakla je da takva mogućnost postoji samo ako bi u Srbiji postojalo nuklearno postrojenje u okviru kojeg se gradi infrastruktura za skladištenje. Nedugo nakon toga poslanik SNS Zoran Dragišić podneo je Skupštini Srbije Predlog zakona o prestanku važenja Zakona o zabrani izgradnje nuklearnih elektrana.
Inače, francuska elektroprivreda je najveći proizvođač električne energije u Evropi, a oko 70 odsto električne energije crpi iz nuklearne energije.
Kompanija „Ziđin“ je 2018. godine postala vlasnik 63 odsto RTB-a Bor, a ostatak pripada državi. Sada Kinezi poseduju dve firme u tom delu Srbije – “Ziđin Koper” koji je većinski vlasnik nekadašnjeg RTB-a i “Ziđin Majning” koji je u stopostotnom vlasništvu “Ziđin grupe”.
Ove dve kompanije rade punom parom, a ova druga je u prvih sedam meseci prošle godine bila najveći izvoznik iz Srbije. I dok se borski rudnici “eksploatišu bez milosti”, dotle Ziđin širi svoju imovinu u tom delu Srbije.
Prema zvaničnim podacima iz katastra nepokretnosti, “Ziđin koper” je vlasnik više od 10.500 objekata i parcela u Gornjanu, Slatini, Oštrelju, Metovnici, Krivelju, Donjoj Beloj Reci, Vučju, Brestovcu, Šerbanovcu…Sa druge strane, “Ziđin Majning” ima više od 5.500 nekretnina u borskom okrugu.
Tu međutim ne staju. U toku je „proces“ o otkupa imanja u mestu Krivelj, gde planiraju da prošire svoj rudnik. Meštanima ovog borskog sela domovi su svakodnevno na udara „zemljotresa“ koji nastaju kao posledica miniranja, što na objektima prouzrokuje materijalnu štetu.
Od samog dolaska u Srbiju, koja joj je u znak dobrodošlice poklonila 130 hektara najplodnije vojvođanske oranice od 7, 5 miliona evra i još 76 miliona evra subvencije iz budžeta, kineska fabrika pneumatika Linglong funkcioniše po sopstvenim pravilima.
Pored toga što je otpočeo izgradnju bez ikakve prethodne studije o njenom uticaju na životnu sredinu, na gradilište fabrike ove firme niko nije smelo da uđe, a radnici dovedeni iz Kine, kako su pokazalo medijski izveštaji,rade u uslovima koji podsećaju na radne logore.
Poslovanje kineskog proizvođača guma je praćeno kontraverzama već godinama, a zbog zagađenja koje njihovi pogoni prouzrokuju praktično su nepoželjni svuda u svetu sem na Tajlandu, Uzbekinstanu i Srbiji. Kinesko ministarstvo za ekologiju i zaštitu životne sredine je 2018. godine optužilo kompaniju da krši mere kontrole zagađenja životne sredine.
Pored ovih prekršaja „Linglong“ je optuživan i da je svesno zagađivao životnu sredinu, jer je fabrička kanalizacija bila tretirana samo u septičkoj jami, nakon čega bi se mešala sa vodom za hlađenje iz proizvodnih pogona i ispuštala u reku Luoshan.
Takođe, kompanija Linglong se 2010. godine našla i u aferi krađe patenta konkurentske kompanije.
PROČITAJTE JOŠ
7
9
3
4
Prema pisanju “Texas tribune”, američki izumitelj Jordan Fishman koji je dizajnirao rudarske gume, otkrio je da su njegovi patentirani dizajni ukradeni, da bi se ispostavilo da su završila kod dva međunarodna distributera guma, od kojih je jedan upravo i “Shandong Linglong” iz Kine. Ova afera je na kraju završila pred američkim sudom, gde su Linglong i drugi distributer morali da plate čak 26 miliona dolara zbog krađe tuđeg patenta.
Poslednja vest je i da ova kompanija u blizini svoje fabrike u Zrenjaninu gradi stambeno-poslovni kompleks.
U pogonu kineske fabrike Mei Ta u Obrenovcu, jedan radnik (43) je poginuo kada je u oktobru prošle godine na mašini „Tocilo“ došlo do pucanja kamena, dok je njegov kolega (22) teško povređen.
A da bi se uopšte zaposlili u „Mei ti“, građanima se ne traži stručnost. Kako je za „Novu“ ranije rekao Obrenovčanin i sekretar udruženja građana „Socijalistički pokret Srbije“ iz ove beogradske opštine, Dragoslav Mršević, zapošljavanje u ovoj kineskoj fabrici počinje prijavljivanjem u opštinskim kancelarijama preko spiskova lokalnih članova SNS-a.
On je govorio i tome da radnici rade u atmosferi straha. Takođe još jedan u nizu problema koje pravi ova fabrika je činjenica da se ne poštuje nijedan ekološki standard. Studija uticaja na životnu sredinu, prema Pavličićevim informacijama, još uvek ne postoji, jer Ministarstvo zaštite životne sredine nije dalo saglasnost.
Ulje na vatru doliva i činjenica da su država Srbija i opština Obrenovac mnogo toga dali ovom kineskom investitoru.
Konkretno, u pitanju su subvencije za 770 radnih mesta koje je Mei Ta trebalo da popuni do 2021. godine, u iznosu od čak 21 milion evra.
Potom, kineski investitor dobio je još jedan velikodušni poklon – čak 14 hektara zemljišta, za koje nisu platili ni dinar.
Dodatnih 16 hektara platili su manje od tržišne cene. Uz to su dobili besplatno infrastrukturno opremanje zemljišta, ojačanje vodoutvrde na Savi i finansiranje učenika na praksi.
Pored toga, u Okvirnom sporazumu o investiranju između Srbije i kineskih partnera iz 2015. godine, navodi se da će fabrika tri godine imati pravo na besplatnu vodu i odnođenje smeća. Prošlo je više od tri godine, a oni i dalje ne plaćaju ove usluge.
Nekadašnja Železara Smederevo, danas kompanija HBIS GROUP Serbia Iron&Steel proizvodi gvožđe koje konvertuje u sirovi čelik koji se dalje obrađuje. Kako je pisao Istinoemer, movija istorija SARTID-a počinje u septembru 2003. godine, kada železaru kupuje američki US Steel.
Međutim, devet godina kasnije, 2012. Vlada Srbije sa premijerom Mirkom Cvetkovićem na čelu otkupila je železaru od američke kompanije po ceni od jednog dolara, a odmah je krenula potraga za strateškim partnerom.
Nakon neuspeha sa Esmarkom, početkom 2015. godine, potpisan je ugovor sa novim profesionalnim menadžmentom, kompanijom HPK inženjering, kada je rečeno da je time osigurana budućnost. Iako je tadašnji ministar privrede Željko Sertić obećao da će ovaj ugovor biti objavljen to se nikada nije dogodilo, a ugovor je ostao tajna čak i za Poverenika za informacije od javnog značaja. Nije ispunjeno ni obećanje da će Železara postati profitabilna u roku od četiri meseca.
Iste godine počinju najave o dolasku kineskih investitora, a jedan od argumenata tadašnjeg premijera Aleksandra Vučića bio je da će ovaj partner sačuvati postojeća radna mesta, baš kao što su to radili u Africi. HBIS je na kraju preuzeo železaru na leto 2016, kao što je Vučić i obećao, a Železara ja prodata za 46 miliona evra.
Kako je Nova već pisala, Železara se prošla godine našala na samom vrhu dužnika EPS-u.
Takođe, nedavno je ova kompanija proglašena krivom zbog kršenja Zakona o zaštiti vazduha i osuđena da plati novčanu kaznu od milion dinara.
BONUS VIDEO:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare