“Za predizbore je potreban apsolutni konsenzus unutar opozicije, jer je u pitanju ideja koja može da napravi iskorak u borbi protiv ovog režima. Oni kojima se ne sviđa ovaj predlog ne treba da ga ogađuju drugima, nego da otvoreno kažu da ne žele da učestvuju u predizborima”, navode sagovornici Nova.rs.
Izbori u Srbiji su odavno okarakterisani kao neravnopravni, a rešanja koja su do sada nuđena, kako od strane vlasti, tako i opozicije, nisu donela željeni efekat, te se tako iz ciklusa u ciklus viđaju isti prizori – kontrolisano glasanje, kolektivni izlazak na birališta, bugarski vozovi, višak izbornih listića u kutijama i brojne druge nepravnilnosti koje su uticale na pad poverenja građana u izborni proces. Jedno od rešenja koje se navodi kao mogućnost da birači poveruju da njihov glas ipak vredi, jesu izbori unutar opozicije – predizbori.
Pročitajte još...
Komentarišući mogućnost da opozicija organizuje izbore pre izbora, Bakić za Nova.rs kaže da je u pitanju odlična ideja, ali da je potreban apsolutni konsenzus opozicije kako bi se sprovela.
“To jedan od dobrih načina da opozicija napravi iskorak u borbi protiv ovog režima. Mađarska opozicija je bila i u lošijoj situaciji od naše, ali su uspeli da sprovedu ovaj model i oni koji su učestvovali na tamošnjim predizborima su to veoma dobro organizovali”, kaže Bakić.
On navodi da predizbori u Budimpešti nisu trajali dugo, što ukazuje da nije potrebna ozbiljna logistika kako bi se oni organizovali.
“Ja nisam za to da se na njima biraju kandidat za gradonačelnika ili predsednički kandidat, ali sam se zalažem da se oni sprovode kako bi se birala gradska vlada ili nešto nalik tome. Ukoliko bismo na predizborima istakli ličnosti koji bi figurirale za mesto gradonačelnika ili predsedničku funkciju, prorežimski mediji bi odmah pokrenuli hajku”, napominje Bakić.
Bakićevo mišljenje o predizborima deli i istoričarka Dubravka Stojanović, koja za naš portal ističe da bi eventualno organizovanje predizbora unelo neophodnu živost u redove opozicije.
„Time bi i građani dobili priliku da osete da igraju ključnu ulogu u izbornom procesu, što se potpuno izgubilo u prethodnim iskustvima. Bilo bi važno da budu predizbori za sva gradaska „ministarstva“ i da se tako čuju svi važni programi, od urbanističkih i infrastrukturnih ideja do zdravlja, obrazovanja, kulture, koji nikad ne dođu na red od tobože važnih političkih pitanja. To je odličan način da se konačno postave pitanja važna za život građana i da se opozicija razmagnetiše od fiksacije na Aleksandra Vučića i okrene ključnim problemima“, rekla je ona.
“Oni koji neće predizbore – ne moraju da učestvuju na njima”
Bakić navodi da je primetio da su se već pojavili negativni komentari pojedinih političkih aktera na ideju predizbora, ističući da bi bilo mnogo bolje da oni kojima se ne sviđa ova ideja otvoreno kažu da ne bi da učestvuju na predizborima.
“Umesto što pokušavaju drugima da ogade ovu ideju, neka kažu da se njima ne sviđa i da ne žele da budu deo predizbora. Pojedini političari su pogrešno razumeli ovaj koncept – ne glasa članstvo partija, već građani, odnosno svi koji su upisani u birački spisak. Ovo je i smišljeno zato da bi se motivisali oni koji odbijaju da glasaju i da im se da mogućnost da biraju nekog ko im se dopada. To bi bio i prvi put da glasaju slobodno, bez da neko utiče na njih ili da pravi nekakve svinjarije”, naglašava on.
Na pitanje kako da se opozicija odbrani od “ubačenih” glasača vlasti , Bakić kaže da to ne predstavlja problem, ponavljajući da se glasanje pozivaju svi građani Srbije.
Pročitajte još...
“Predizbori bi bili organizovani veoma transparentno. Čitav proces bi bio veoma otvoren i ovde bi se organizovalo veoma ozbiljno glasanje, gde bi ljudi prethodno morali da prilože ličnu kartu na uvid – dakle, pod punim imenom i prezimenom. S druge strane, ja predizbore posmatram kao glasanje unutar opozicije i ne vidim kako bi se vlast u to umešala. Oni neka organizuju glasanje unutar pozicije, pošto ionako sve kopiraju”, zaključuje čuveni arhitekta.
Šta su predizbori?
Podsetimo, nedavno je o temi predizbora za Nova.rs govorio politikolog Vujo Ilić, koji je prethodno i na tekstu objavljenom na sajtu Peščanika.
Odgovarajući na pitanje Nova.rs da li je moguće u Srbiji održati predizbore po modelu standardnih izbora, Ilić kaže da je to izvodljivo, iako partije nemaju resurse koje ima država kada organizuje izbore.
“Zato bi trebalo biti ekonomičan i smanjiti broj biračkih mesta, odnosno povećati broj dana za glasanje. Pored toga, bilo bi potrebno da se angažuje veći broj volontera i aktivista, nekoliko stotina, a izborna komisija mogla bi da bude sastavljena od predstavnika učesnika i organizacija civilnog društva”, rekao je on za Nova.rs.
Ilić je ranije objasnio da se predizbori uglavnom vezuju za praksu američkih partija (primaries), koje se organizuju još od 19. veka, ali su se poslednjih decenija ustalili i u većini demokratija.
“Obično su partije počinjale sa predizborima na lokalnom nivou, da bi ih kasnije podigle i na nacionalni. Evropska zelena partija je 2014. organizovala predizbore za kandidate na evropskom nivou, dobrim delom zaslužne za “zeleni talas“ koji je usledio. Šta bi u Srbiji moglo da se postigne predizborima i kako bi se organizovali?
Predizbori bi predstavljali radikalan raskid sa dosadašnjom strategijom deinstitucionalizacije političke borbe. Dugotrajno poistovećivanje izbora sa krađama i nepravilnostima urušavalo je poverenje građana u demokratske mehanizme. Bojkot izbora je pasivizirao birače i dodatno ih udaljio od ideje da se glasom može bilo šta promeniti. Predizbori bi bili mogućnost da se biračima povrati poverenje u smisao izbora i da se oni, u okvirima koje opozicija sama oblikuje, predizbornim glasanjem vežu za listu i kandidate. To je i prilika da se vodi pozitivna, afirmativna kampanja, jer ovde nije cilj da se porazi protivnik (sa kojim bi već sutra trebalo da se bude na istoj listi), već da se biračima predstavlja u dobrom svetlu i obraća putem konkretnih lokalnih politika.
Održavanje predizbora bilo bi vežbanje demokratije. Oni bi trebalo da se organizuju u skladu sa visokim standardima, na takav način da se članstvo partija obučava i navikava na izborne procedure. Uspešnim održavanjem predizbora, politički akteri bi podigli, ali i demonstrirali administrativnu sposobnost da organizuju kompleksne političke procese. To bi bila prilika da se direktno odgovori i na stalne zahteve za „novim licima“, jer bi kandidati i kandidatkinje bili pojedinci iz stranaka za koje bi se građani odlučivali. Demokratija bi se praktikovala unutar i između stranka, ne bi se završavala izjavama lidera”, objašnjava Ilić.
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar