Izbori u Srbiji su odavno okarakterisani kao neravnopravni, a rešanja koja su do sada nuđena, kako od strane vlasti, tako i opozicije, nisu donela željeni efekat, te se tako iz ciklusa u ciklus viđaju isti prizori - kontrolisano glasanje, kolektivni izlazak na birališta, bugarski vozovi, višak izbornih listića u kutijama i brojne druge nepravnilnosti koje su uticale na pad poverenja građana u izborni proces. Jedno od rešenja koje se navodi kao mogućnost da birači poveruju da njihov glas ipak vredi, jesu izbori unutar opozicije - predizbori. Govoreći o ideji da opozicija sama organizuje izbornu trku, politikolog Vujo Ilić za Nova.rs kaže da bi to kod glasača stvorilo utisak da ipak ima smisla izaći na birališta, te da bi na taj način i protivnici režima imali jasniji uvid kako njihovi lideri stoje među biračima.
Pročitajte još...
Ilić je nedavno objavio tekst na sajtu Peščanika, gde je istakao da bi upravo organizacija predizbora mogla da pomogne opoziciji da ostvari bolji rezultat u trci za prvog čoveka prestonice, te da je u pitanju model koji je već dao rezultate u drugim zemljama.
Šta su predizbori?
Ilić je u tekstu objavljenom na sajtu Peščanika, objasnio da se predizbori uglavnom vezuju za praksu američkih partija (primaries), koje ih organizuju još od 19. veka, ali su se poslednjih decenija ustalili u većini demokratija.
“Obično su partije počinjale sa predizborima na lokalnom nivou, da bi ih kasnije podigle i na nacionalni. Evropska zelena partija je 2014. organizovala predizbore za kandidate na evropskom nivou, dobrim delom zaslužne za „zeleni talas“ koji je usledio. Šta bi u Srbiji moglo da se postigne predizborima i kako bi se organizovali?
Predizbori bi predstavljali radikalan raskid sa dosadašnjom strategijom deinstitucionalizacije političke borbe. Dugotrajno poistovećivanje izbora sa krađama i nepravilnostima urušavalo je poverenje građana u demokratske mehanizme. Bojkot izbora je pasivizirao birače i dodatno ih udaljio od ideje da se glasom može bilo šta promeniti. Predizbori bi bili mogućnost da se biračima povrati poverenje u smisao izbora i da se oni, u okvirima koje opozicija sama oblikuje, predizbornim glasanjem vežu za listu i kandidate. To je i prilika da se vodi pozitivna, afirmativna kampanja, jer ovde nije cilj da se porazi protivnik (sa kojim bi već sutra trebalo da se bude na istoj listi), već da se biračima predstavlja u dobrom svetlu i obraća putem konkretnih lokalnih politika.
Održavanje predizbora bilo bi vežbanje demokratije. Oni bi trebalo da se organizuju u skladu sa visokim standardima, na takav način da se članstvo partija obučava i navikava na izborne procedure. Uspešnim održavanjem predizbora, politički akteri bi podigli, ali i demonstrirali administrativnu sposobnost da organizuju kompleksne političke procese. To bi bila prilika da se direktno odgovori i na stalne zahteve za „novim licima“, jer bi kandidati i kandidatkinje bili pojedinci iz stranaka za koje bi se građani odlučivali. Demokratija bi se praktikovala unutar i između stranka, ne bi se završavala izjavama lidera”, naveo je, između ostalog, Ilić.
Odgovarajući na pitanje Nova.rs da li je moguće u Srbiji održati predizbore po modelu standardnih izbora, Ilić kaže da je to izvodljivo, iako partije nemaju resurse koje ima država kada organizuje izbore.
“Zato bi trebalo biti ekonomičan i smanjiti broj biračkih mesta, odnosno povećati broj dana za glasanje. Pored toga, bilo bi potrebno da se angažuje veći broj volontera i aktivista, nekoliko stotina, a izborna komisija mogla bi da bude sastavljena od predstavnika učesnika i organizacija civilnog društva”, navodi on.
Ilić napominje da bi za Beogradske predizbore najpre treba izabrati kandidate za listu, te da bi bilo dovoljno ukoliko bi izašlo 20 do 30 hiljada glasača.
Pročitajte još...
“To je broj glasova sa kojim bi lista prešla cenzus na izborima, i to bi bio dovoljan prag legitimiteta. Za republičke izbore bi bilo potrebno da učestvuje više ljudi”, smatra naš sagovornik i ponavlja da je to način na koji bi građani mogli da vrate poverenje u izborni proces.
“Ljudi su u Srbiji otuđeni od izbora, ne vide svrhu učestvovanja i nepoverljivi su prema izbornom procesu. Predizbori bi bili prilika da zaista biraju kandidate i politike, a stranke koje godinama pričaju o izbornim uslovima mogle bi da pokažu biračima kako bi izbori trebalo da se organizuju. Ta prilika je sve vreme u njihovim rukama i trebalo bi da je iskoriste.Predizborni bi najviše odgovarali onima koji umeju da vode pozitivnu kampanju, imaju osećaj za neposrednu komunikaciju sa biračima, koji su sposobni da formulišu konkretne lokalne politike, i obrnuto”, kaže naš sagovornik.
Prema njegovim rečima unutar političkih organizacija, koje su nasuprot vlastima, ima više kandidata za lidere i liderke opozicije.
“U ovom trenutku ističu se političari koji ličnim primerom pokazuju biračima kako se bori za vrednosti do kojih im je stalo. U pitanju su ljudi koji ne beže od sučeljavanja u javnom prostoru sa predstavnicima stranaka koje čine režim”, napominje Ilić i dodaje da ne isključuje mogućnost da autoritarna vlast u Srbiji pokuša da utiče na ishod predizbora.
“Možda bi ometali lokalne predizbore, pre svega tako što bi obeshrabrivala birače da glasaju. Ali, možda se njima uopšte ne bi bavila, već bi prošli ispod radara. Ne bih isključio ni tu mogućnost”, zaključuje naš sagovornik.
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare