Stadioni pusti, hiljade kvadrata bolnica zjape prazni, fabrike nisu otvorene: Vučić na megalomanske projekte ulupao milijarde naših para, a sad će ih prekriti korov i beton

Vučićeve „tri lepotice“, odnosno novoizgrađena stadiona, kako ih je sam krstio i predstavio građanima predstavljaju nastavak infrastrukturne politike u Srbiji koja se ogleda u milionskim vrednim poslovima o kojima nemamo previše informacija, niti analiza da li su isplativi.

Pomenute "tri lepotice“, u Zaječaru, Loznici i Leskovcu koštale su ukupno nešto više od devet milijardi dinara, dok je izbor izvođača radova bacio sumnju da su poslovi ponovo dodeljeni miljenicima vlasti i njenim dugogodišnjim partnerima.

U pitanju su firme koje za jedne prolaze "ispod radara", dok za poznavaoce prilika samo potvrđuju da država itekako „voli“ da sarađuje sa njima.

Osim pozadine oko gradnje i izbora ponuđača, stadioni u pomenuta tri grada bacili su veliku sumnju da li su oni uopšte ispunili svoju namenu. Nismo čuli da li je urađena analiza da li bi ikada mogli da se isplate ovi stadioni, jer se na njima igra nižerazredni fudbal koji posećuje u proseku od nekoliko desetina do nekoliko stotina ljudi.

Prvi stadion je otvoren u Leskovcu, na kome je jedan fudbalski meč odigrala i fudbalska reprezentacija Srbije protiv Bugarske. Kuriozitet je da je to jedini meč koji je reprezentacija odigrala u ovom gradu na jugu Srbije, ali posle kog se kvalifikovala na Evropsko prvenstvo u fudbalu.

Tribine su bile pune, utakmici su prisustvovali predsednik Srbije Aleksandar Vučić i lider Republike Srpske Milorad Dodik.

Od tog trenutka, stadion u Leskovcu više nikada doživeo huk prepunih tribina. Činjenica je da je odigrano nekoliko fudbalskih utakmica u grupnoj fazi klupskog takmičenja, ali gde je domaćin bila ekipa iz Beograda.

Više od 20 miliona evra uloženo je u gradnju stadiona čije su tribine prazne, a fudbal ispodprosečan, na šta treba dodati troškove održavanja terena, isplate zarada zaposlenih…

Slična sudbina zadesila je još dva stadiona - u Zaječaru i Loznici. Ugovor o izgradnji stadiona u Loznici procenjen je na 3,6 milijardi dinara, a posao je 2021. godine dobio konzorcijum okupljen oko Termomonta, firme koja je od dolaska SNS na vlast dobila brojne infrastrukturne državne poslove.

Šira javnost za ovu firmu čula i njenog direktora Dejana Burčula prvi put čula 2020. godine, kada se predsednik Srbije Aleksandar Vučić na svom instagram profilu „Buducnostsrbijeav“ pohvalio da je na poklon od te firme dobio tortu u obliku kovid bolnice.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić svečano je otvorio ovaj stadion u novembru, tokom kampanje za republičke i beogradske izbore. Uz žongliranje loptom i pravdanje da je stadion urađen posle mnogo godina čekanja, predsednik je poželeo sreću fudbalerima.

Prva utakmica na novom stadionu u Loznici odigrana je između domaćih fudbalskih klubova Loznica i Vrelo, što bi i trebalo da bude signal da će reflektori preskupog stadiona na zapadu Srbije svetleti samo za lokalne talente.

Osim preskupe gradnje, Nova.rs je ranije pisala da su se dogodili brojni propusti pre svečanog otvaranja.

Trava žuta, objekat nezavršen, loša drenaža i poplavljene suterenske prostorije posle jakih padavina, tribine nepodeljene na sektore, premale kućice za rezervne igrače, promašene boje stolica, pomoćni teren na drugom kraju ulice…

I konačno, predsednik je u društvu prvog čoveka UEFA otvorio stadion Kraljevica u Zaječaru. Vučić je helikopterom sleteo, a na ceremoniji je izjavio da će tek u narednim mesecima na njemu biti odigrane utakmice.

Preskupe "igračke" plaćene više od tri milijarde dinara većinom su otvorene u kampanji, a da li će se ikada isplatiti - to pitanje predsedniku niko ne postavio dok je leteo helikopterom u sa stadiona na stadion i hvalio se da je sve po UEFA standardima.

Zlatko Minić iz Transparentnosti Srbija (TS) objašnjava da se mnogi projekti rade isključivo iz populističko-marketinških razloga, bez jasnog plana i analize da li će se investicija ikada isplatiti.

“Vlast se zaleće u odluke za koje se čini da ih donosi iz hira predsednik, koji se o svemu pita. Ne sećam kada sam pročitao studiju koja bi s jedne strane obrazložila zašto se određeni model primenjuje prilikom odabira načina na koji će se nešto finansirati, a sa druge strane vrlo retko viđamo studije opravdanosti da se nešto uradi”, priča Minić i dodaje:

“Zbog toga uglavnom imamo velika infrastrukturna ulaganja jer su to veliki iznosi koji se lako prepumpavaju. Često vidimo da za nešto nedostaje novac poput obrazovanja, a mnogo se lakše ulaže u infrastrukturu koja na prvi pogled deluje grandiozno, a potom nakon  izvesnog perioda se postavi pitanje svrhe”, objašnjava Minić za Novu.

Komentarišući gradnju tri stadiona, naš sagovornik napominje da ne može da se desi nekog ozbiljnog obrazloženja zbog čega se grade pomenuti objekti.

"U pitanju su tereni na kojima neki od timova ne igraju čak ni drugi rang takmičenja, pri tome u sportu gde se ne sećam da smo ostvarili značajan rezultat u poslednjim decenijama. Ti stadioni su navodno bili planove nekakvog nepostojećeg plana 'Srbija 2025', a kod takvih ulaganja redovno se dešava da nedostaju osnovni antikorupcijski mehanizmi - transparentnost i konkurencija”, ističe Minić.

Fabrika vakcina koja ne služi ničemu, kovid bolnice prazne

Za fabriku kineskih Sinofarm vakcina koja već gotovo dve godine čeka na otvaranje i početak proizvodnje, i u koju je do sada uloženo gotovo 50 miliona evra, grad Beograd je u decembru 2023. odobrio još 423.000 evra za “tehničku dokumentaciju”.

Sredstva se izdvajaju za neupotrebljivo postrojenje, za koje se ne zna kada će i da li uopšte početi sa radom, a za prvobitno najavljene milionske količine kineskih kovid vakcina, nema više nikakve potrebe, dok se o prenameni pogona ne govori.

Epidemiolog Zoran Radovanović rekao je da fabrika Sinofarm vakcina potpuno je besmislenai promašena investicija države.

“Tada je na tržištu već bilo dovoljno vakcina i svakako ne bi bilo nestašice, a ni prilike da se kasnije prodaju. Kad se naprave pogoni za proizvodnju vakcina i počne se sa radom, posle ne možete tek tako ni da uništite taj medicinski otpad, ako odustanu od proizvodnje, već morate da platite uništavanje”, izjavio je ranije Radovanović.

U isto vreme, kovid bolnice građene za vreme pandemije koronavirusa su prazne.

Iako je poslednjeg pacijent otpušten u junu ove godine kovid bolnica u Batajnici od tada ne radi. Isti slučaj je sa kovid bolnicom u Kruševcu, dok je samo novosadska promenila namenu i radi. U bolnice je uloženo 130 miliona evra.

Zlatko Minić napominje da ispod radara prolaze milionski poslovi, a da je infrastrukturu idealna za to.

"Nama se povremeno zamazuju oči sa nekim podacima da će se izgraditi gondola za 10 miliona, a gradi nam se kilometar auto-puta po ceni od 20 miliona evra. Ovde nam je kocka da se glođemo i to košta milion ili dva, a sa druge strane bez konkurentskih postupaka prolaze ogromni poslovi. Infrastruktura je idealna za to”, zaključuje Minić.

BONUS VIDEO: Stadioni niču širom Srbije