Srbija postala raj za međunarodne kriminalce i diktatore

Podeli:
Abdel Fatah al Sisi, Aleksandar Lukašenko, Jingiluk Šinivatra, Nikola Gruevski, Aleksandar Vučić
Foto: EPA-EFE/MICHEL EULER/MAXIM GUCHEK/GEORGI LICOVSKI/EPA/NARONG SANGNAK/Nova.rs

Vest da je Univerzitet u Beogradu dodelio počasni doktorat egipatskom predsedniku Abdelu Fatahu al Sisiju, poznatom po hapšenju i progonu aktivista za ljudska prava, novinara i profesora fakulteta, ali i po pogubljenju mladih opozicionara, još jedna je potvrda da je naša zemlja, u godinama za nama, postala "raj" za diktatore i međunarodne kriminalce. Da primer al Sisija nije usamljen, pokazuje i to što je upravo Srbija bila ta koja je udomila bivšu premijerku Tajlanda, Jingluk Šinavatru, za kojom je raspisana Interpolova poternica, kao i to što se u našoj državi beloruski diktator, Aleksandar Lukašenko, ima ubedljivo najbolji tretman u Evropi.

Abdel Fatah al Sisi važio je za omiljenog diktatora bivšeg predsednika SAD Donalda Trampa, a u isto vreme organizacije i aktivisti za ljudska prava, kao i opozicioni lideri, upozoravali su da vlada zahvaljujući nasilju i strahu.

Brojni su medijiski izveštaji o protestima protiv njegove vladavine, posle kojih su sledila hapšenja političkih aktivista, novinara, pa čak i profesora. Kako je pisao B92, pre dve godine je posle protesta u roku od pet dana uhapšeno više od hiljadu ljudi.

Foto: EPA-EFE/MICHEL EULER

AP je preneo da je jedan od uhapšenih profesora Hazem Hosni proveo je u zatvoru godinu dana. Pušten je u februaru ove godine uslovno, dok traje istraga o navodima da je širio lažne vesti i pridružio se “zabranjenoj grupi”.

Pročitajte još...

U oktobru prošle godine, prema pisanju Politike, u roku od 24 sata izvršena je egzekucija 15 mladih opozicionara koji su prethodno prošli žestoku torturu i suđenje bez ikakvog poštovanja međunarodnog prava. Bili su optuženi za terorizam i nasilje – što je bio Sisijev odgovor na demonstracije koje su se od 19. septembra 2019. proširile zemljom.

Uprkos svemu tome, Beogradski univerzitet 9. juna doneo je odluku da dodeli počasni doktorat Abdelu Fatahu al Sisiju.

Šinavatri državljanstvo uprkos Interpolovoj poternici

Kako je pisao Nedeljnik, u junu 2019. godine, Vlada Srbije donela je odluku da srpsko državljanstvo dodeli bivšoj premijerki Tajlanda Jingiluk Šinivatri, međutim, nikada nije dato adekvatno obrazloženje zašto je to učinjeno.

Jingiluk Šinivatra
Foto: EPA/NARONG SANGNAK

Bivša predsednica Vlade Tajlanda, osuđena je u svojoj zemlji na pet godina zatvora zbog korupcije, ali je uprkos tome paraf na njeno novo državljanstvo dala premijerka Srbije, Ana Brnabić.

U odluci se navodi da je Šinavatra postala Srpkinja „na osnovu člana 19, stav 1 i 3, Zakona o državljanstvu“, odnosno da joj je državljanstvo dodeljeno jer bi to „predstavljalo interes za Republiku Srbiju“, otkrio je Nedeljnik.

Šinavatra je sa mesta predsednice vlade smenjena vojnim udarom, a nakon toga je osuđena zbog zloupotrebe moći. Nakon pada sa vlasti, ona se suočila sa optužbama za korupciju zbog politike za subvencionisanje pirinča iza koje je stajala.

Tokom suđenja, Šinivatra je isticala da nije kriva, odbacujući sve optužbe koje su joj se stavljale na teret, ali nije sačekala kraj suđenja, već je mesec dana pre konačne presude pobegla iz zemlje.

Vrhovni sud Tajlanda je u septembru 2017. godine je osudio Jangiluk Šinavatru na pet godina zatvora zbog nepojavljivanja pred sudom, a za njom je u međuvremenu raspisana i međunarodna Interpolova poternica. Ipak, to nije uticalo na odluku vlasti u Srbiji da joj dve godine kasnije pruži zaštitu, odnosno da joj da srpsko državljanstvo. Sa srpskim pasošem, bivša tajlandska premijerka može da putuje bez vize u preko 100 zemalja, među kojima su i članice Evropske unije.

Lukašenka niko ne dočekuje kao srpska vlast

“Poslednji evropski diktator”, kako brojni mediji nazivaju predsednika Belorusije, Aleksandra Lukašenka, retko gde na Starom kontinentu ima tretman kakav ima u našoj zemlji.

Iako deklarativno na putu ka Evropskoj uniji , Srbija godinama izbegava da se jasno odredi prema torturi koju Lukašenko sprovodi nad opozicijom, medijima i aktivistima za ljudska prava. Umesto toga, naša država je jedna od retkih evropskih zemalja gde beloruski predsednik može da računa na doček na najvišem mogućem nivou.

Foto: EPA-EFE/ANDREJ CUKIC

Od kad je SNS na vlasti, Lukašenko je boravio u našoj zemlji u dva navrata, prvi put tokom 2014. godine, za vreme mandata predsednika Tomislava Nikolića, a poslednji put krajem 2019. godine, kad mu je tokom dvodnevne posete domaćin bio Aleksandar Vučić.

“Nikada se nije dogodilo, od kada je Lukašenko predsednik Belorusije, a to je od 1994. godine, da ta zemlja glasa protiv Srbije. Nikada se to nije dogodilo. Prošli smo kroz užasno težak period, a Belorusija je uvek bila uz nas. Na svakom mestu u svetu“, rekao je Vučić na zajedničkoj konferenciji za novinare, napominjući da “Srbi nikad neće zaboraviti podršku tokom bomobardovanja 1999. godine.

Poseta beloruskog diktatora realizovana je nekoliko meseci po okončanju parlamentarnih izbora u toj zemlji na kojima opozicija nije osvojila nijedan mandat.
Lukašenko, međutim, nije video problem u tome, pa je tako poslanicima u Skupštini Srbije, objasnio kako funkcioniše demokratija u Belorusiji.

„Ne mogu se bolje organizovati izbori. Mnogo smo se trudili da zadovoljimo i svoje sponzore i navijače na istoku i EU. Jedni su bili oduševljeni razultatima, a drugi su rekli da je to što opozicija nije ušla nesreća, da je to loše. Da to znači da se radi o diktaturi i da nema slobode“, rekao je Lukašenko.

On je navode o nedemokratičnosti izbora odbacio kao „glupost, jer tada nije ni bio u zemlji“.

„Želeo sam da u parlamentu bude tri ili pet predstavnika opozicije, ali kako da ih dovedem ako su dobili samo dva ili tri odsto? Kako da ih demokratki dovedem u parlament? Nisam mogao da ih povedem za ruku“, rekao je beloruski predsednik.

Govor beloruskog diktatora, poslanici vladajuće većine, kao i pristuni predstavnici Vlade Srbije, ispratili su gromoglasnim aplauzom.

“Lukašenko nigde u Evropi nije imao prijem poput ovog u Srbiji. On i ne ide u zvanične posete evropskim zemljama, zato što se godinama nalazi na ‘crnoj listi. Ja se ne sećam ni da je imao zvaničnu posetu Rusiji, iako se sa Putinom mnogo puta viđao. Jedino je u Turkmenistanu, Azerbejdžanu i Kirgistanu, odnosno u centraloazijskim zemljama, imao ovakvu vrstu poseta kao u Srbiji”, objašnjava bivši ambasador Srbije u Belorusiji, Srećko Đukić.

Naš sagovornik dodaje da je Lukašenko od demokratskih promena nije boravio u zvaničnoj poseti Srbiji, te da je samo jednom bio na Kopaoniku, 2009. Godine.

“I tad je došao u privatnom aranžmanu. On je veliki ljubitelj skijanja, međutim, nigde u Evropi nije mogao da skija, pa je nas molio da ga pustimo da dođe. Tada se sreo sa tadašnjim premijerom, Mirkom Cvetkovićem, dok je bivši predsednik Srbije, Boris Tadić, izbegao da se vidi sa njim”, kaže sagovornik Nova.rs.

Srbija napravila niz diplomatskih promašaja

Pročitajte još...

Komentarišući blagonaklon odnos srpske vlasti prema diktatorima i međunarodnim kriminalcima, Đukić ističe da to govori koliko je promašaja napravila naša diplomatija.

“Pre svakog važnog čina, kao što je dodela počasnog doktorata ili državljanstva, mora da se uradi procena ličnosti i režima koji ta ličnost predstvlja kako ne bi ostao negativan trag u istoriji Srbije. Mi imamo iskustvo iz nama prethodne Jugoslavije, gde se to radilo temeljno i svestrano. Mi zaista nemamo problema sa prethodnim režimima i državnicima koje smo ovde ugošćavali”, navodi Đukić i dodaje da se danas odluke donose bez prethodne procene o posledicama.
“Izgleda da su neki drugi interesi iznad interesa države. Drugim rečima, Srbija tim problematičnim ljudima poručuje da su dobrodošli kod nas”, smatra on.

Gruevski pobegao preko Srbije u Mađarsku

Bivšem premijeru Severne Makedonije, Nikoli Gruevskom, koji je osuđen na dve godine zatvora zbog korupcije, Srbija je svojevremeno poslužila kao tranzitna zemlja pri begu ka Mađarskoj. Međutim, nikada do kraja nije rasvetljeno kako je došlo do njegovog bega, jer je Srbija odbila da se izjašnjava po ovom pitanju.

Prema pisanju N1, Gruevski je u novembru 2018. godine pobegao iz Severne Makedonije, prošao kroz Srbiju i na graničnom prelazu Horgoš pokazao diplomatski pasoš. Bivšem makedonskom premijeru, osuđenom za korupciju, bila je to četvrta granica za dva dana. Ubrzo je postao VIP azilant mađarskog autokrate Viktora Orbana.

“Nama je jasno da je Srbija gijala naklonost prema Gruevskom i da se sve to desilo. Da on nije tranzitirao preko Srbije, mi bismo znali svaki detalj njegovog bega. Pošto demokratija stanuje daleko iz Srbije, mi navodno ništa ne znamo”, zaključuje Đukić.

Pratite nas i na društvenim mrežama:

Facebook

Twitter

Instagram

Komentari

Vaš komentar