0
Srbija je među retkim državama u Evropi koje još nisu donele odluku o pridruživanju sankcijama EU protiv Belorusije, a premijerka Ana Brnabić izjavila je da će o tome biti doneta odluka kada takav zahtev bude zvanično stigao. Sagovornici portala Nova.rs navode da bi Srbija morala da se pridruži sankcijama Evropske unije, kao i da otmica aviona i brutalan odnos prema sopstvenom građaninu ne smeju da ostanu bez reakcije.
Evropska unija odlučila je da uvede nove sankcije Belorusiji i zatvori evropski vazdušni prostor za avione te zemlje nakon što je zvanični Minsk prisilio avion “Rajanera” da sleti kako bi uhapsio opozicionog novinara Romana Protaševiča. Kako su pisali mediji, beloruski predsednik Aleksandar Lukašenko je poslao borbeni avion MIG da presretne putnički avion u kojem se nalazio Protaševič.
Da će se pridružiti sankcijama EU najavilo je sedam zemalja koje nisu članice EU, među kojima su Crna Gora, Albanija, Severna Makedonija i Ukrajina, kao i Island i Norveška, a kako će Srbija postupiti još nije poznato. Premijerka Ana Brnabić rekla je da će odluku o tome doneti kada takav zahtev bude zvanično stigao i da je još uvek bespredmetno komentarisati da li će se Srbija priključiti sankcijama Brisela.
“Nismo u Srbiji još ništa (zvanično) videli, tako da je bespredmetno da komentarišem šta bi bilo kad bi bilo, hajde da vidimo o čemu se radi, pa će onda Srbija da odluči u odnosu na te stvari, u odnosu na naše evropske integracije i aspiracije, ali i naš državni interes“, izjavila je Brnabić.
Srećko Đukić navodi za Nova.rs da odluku o pridruživanju evropskim sankcijama osim Srbije u Evropi nisu još donele samo BiH i Moldavija, kao i neutralna Švajcarska, koja se o takvim pitanjima uglavnom ne oglašava.
“Srbija je u obavezi da sledi spoljnu politiku EU. Što se tiče Belorusije, desio se presedan prošle godine, kada se Vlada pridružila Rezoluciji o Belorusiji zbog žestoke akcije vlasti prema demonstrantima(nakon čega su prekinute vojne vežbe, prim.aut). Sa našeg najvišeg nivoa (Vučić) je rečeno u Briselu da će Srbija u većoj meri usklađivati spoljnu politiku sa EU. To bi trebalo da znači da ćemo se pridružiti sankcijama Belorusiji”, kaže Đukić.
Upitan kakva je procedura o zahtevu za uvođenje sankcija, on kaže da Spoljno politička služba EU šalje obaveštenje Vladi i molbu da se sankcijama pridruži.
“Brnabić je rekla da ćemo odluku doneti u odnosu na naše evropske integracije i aspiracije, naš državni interes, da još ne znamo šta se tačno desilo. To je sve teško pomiriti. Mora da se opredeli – ili evropske integracije ili Belorusija”, ističe Đukić.
Jelica Minić, predsednica Evropskog pokreta, kaže da ima ambivalentan odnos prema sankcijama, jer je pitanje koliko one pomažu građanima, ali da je prizemljivanje aviona i hapšenje opozicionog novinara bezočna intervencija u međunarodnom saobraćaju i brutalan odnos prema sopstvenom građaninu, kao i u slučaju Navaljnog.
“To su ipak zastrašujući primeri koji ne mogu da ostanu bez reakcije. Da li će Srbija uvesti te sankcije, zavisi od konkretne procene i vaganja odnosa Srbije sa vrlo različitim partnerima. To trenutno vaganje će verovatno presuditi. Ali, Evropska komisija, Evropski parlament i Evropski savet su u dokumentima koji se odnose na Srbiju tražili mnogo veće usklađivanje sa odlukama, rezolucijama, sankcijama EU….“, navodi Minić za Nova.rs.
Ona ističe da se od Srbije eksplicitno očekuje da tu bude mnogo kooperativnija sa Evropskom unijom.
„To će biti jedan od elemanta u donošenju odluka. Pošto su ti zahtevi sve izričitije i stavljaju se sve više u ravan zahteva da se izvrše reforme u oblasti vladavine prava”, dodaje ona.
Igor Novaković iz Isak fonda kaže da je stepen usklađenosti srpske sa spoljnom politikom EU ove godine oko 50 odsto, a da je prošle bio oko 56 procenata. On navodi da je Unija sankcije Belorusiji uvela još 2004, da su proširene 2012, kao i da se Srbija sa tim usaglašavala sve do aprila 2019.
“Sve to vreme nije bilo prepreka u državnim odnosima. Restriktivne mere bile su usmerene protiv entiteta i pojedinaca za koje je EU ocenila da su odgovorni za kršenje ljudskih prava i zloupotreba na izborima”, navodi Novaković za Nova.rs i dodaje da da je Srbija sa tim prestala da se usaglašava 2019, te da pretpostavlja da je razlog donacija migova.
On smatra da je moguće da se i mi pridružimo sankcijama Belorusiji, jer ni one prethodne nisu ostavile traga na odnose sa Minskom.
“Ako Srbija smatra da je naš proces evrointegracija ključan i naša budućnost u EU, onda bi trebalo to da uradi. Ovde se ne govori samo o otmici aviona, već i o pitanju ljudskih prava”, zaključuje Novaković.
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
