0
Profesor Pravnog fakulteta u Novom Sadu Bojan Pajtić izjavio je da je nemački kancelar Olaf Šolc, porukom da je "nezamislivo" da Srbija i Kosovo uđu u Evropsku uniju bez prethodnog međusobnog priznanja, parafrazirao Briselski sporazum, u kome je eksplicitno navedeno da nijedna strana neće drugoj blokirati put ka Evropskoj uniji.
Pajtić je kazao da je Vlada Srbije 2013. godine potpisala Briselski sporazum, kojim je priznata državnost Kosova.
„U Evropsku uniju ne mogu da uđu regije ili zajednice opština, već samo međunarodno priznate države. Vlada Srbije je Briselskim sporazumom dala međunarodni subjektivitet Kosovu i očekivano je bilo da će u uslovima ovako zaoštrenih sukoba u Evropi neko od predstavnika EU tražiti od Srbije da se opredeli da li zaista želi da postane deo unije“, rekao je Pajtić.
Po njegovim rečima, Evropskoj uniji je do sada odgovaralo da na Zapadnom Balkanu imaju model stabilokratije, odnosno autokrate koje će upravljati državama.
„Evropskoj uniji nije smetalo što pojedinim zemljama Zapadnog Balkana, kao što je Srbija, upravljaju autokrate bez poštovanja demokratskih principa, političkih prava i medijskih sloboda. Međutim, kao posledica rata u Ukrajini situacija se promenila i Zapad, kao i Rusija, danas posmatraju međunarodnu politiku crno-belo, ’da li si s nama ili si protiv nas’. U tom smislu, nastaviće se pritisci da Srbija uvede ili ne uvede sankcije Rusiji, ali i da se konačno odredi da li želi da postane deo Evropske unije“, ocenio je profesor.
Na pitanje da li bi Srbija sada trebalo da se konačno odredi da li će zvanično priznati nezavisnost Kosova ili će značajnije krenuti putem evrointegracija, Pajtić je kazao da su evropski zvaničnici i do sada govorili da Srbija i Kosovo moraju negovati dobrosusedske odnose da bi postali deo EU.
„Pred Srbijom jeste konačna odluka da li će postati deo evropske zajednice naroda. Da se Srbija do sada pridružila nekom od paketa mera sankcija Rusiji, verovatno pritiska ove vrste ne bi bilo. Srbija će se sada suočavati sa sve većim pritiscima, s obzirom da je uz Belorusiju jedina evropska zemlja koja nije uvela sankcije Rusiji i zauzela solidaran status prema ukrajinskom narodu“, istakao je on.
Upitan da prokomentariše izjavu predsednika Srbije Aleksandra Vučića da je „Olaf Šolc doneo izvanrednu poruku i novu energiju u pogledu zajedničke evropske budućnosti“, Pajtić je kazao da se Vučić i njegovo okruženje više ne snalaze unutar nove međunarodne političke realnosti u svetu.
„Vučić je do sada mogao da sedi na četri stolice – ruskoj, kineskoj, evropskoj i američkoj, ali to više nije moguće. Vučić se sada nalazi pred dilemom da li da učini korak ka Evropi, tako što će ugroziti svoju poziciju u biračkom telu ili da se drži stava da Srbija bude neutralna, čime bi izgubio podršku ekonomski najmoćnijih zemalja sveta. Vučić je do sada imao podršku evropskih zvaničnika, iako nije bilo ničeg u evropskom putu Srbije u proteklih deset godina. Srbija je usvajala zakone iz evropske agende, ali je vlast sve činila da Srbija ne postane formatirana kao moderno evropsko društvo“, objasnio je Pajtić.
Naglasio je da je u protekloj deceniji u Srbiji mafija ovladala privredom, da je bilo političkih ubistava, kao i desetine nerasvetljenih kriminalnih afera, od „Helikoptera“, preko „Savamale“, „Jovanjice“, „Krušika“, „Beograda na vodi“…
„Svedočili smo nepotizmu, uzurpaciji svih institucija i brisanju podele vlasti, što je sve suprotno onome zašta se Evropa zalaže. Evropski zvaničnici su žmurili na sve to i kada su dolazili u Srbiju davali su čak i afirmativne izjave o stanju u Srbiji, iako su građani znali da te izjave nisu tačne“, rekao je profesor.
Pajtić je zaključio da je jedan od razloga zbog čega je kod građana Srbije danas opao entuzijazam za pridruživanje Evropskoj uniji „upravo to što su nas evropski zvaničnici godinama ubeđivali da Vučić radi dobro svoj posao i da od Srbije pravi modernu evropsku državu, iako su i oni znali da to nije istina“.
BONUS VIDEO – Poruke nemačkog kancelara
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
