Ako su tačni navodi potpredsednice Stranke slobode i pravde Marinike Tepić da su zaposleni u Banci Poštanska štedionica primorani da prikupljaju kapilarne glasove za Srpsku naprednu stranku i pokret socijalista Aleksandra Vulina, onda se pod istim pritiskom može naći još oko 600.000 građana, koliko ih ima na spisku zaposlenih u javnoj upravi. Sagovornici lista “Nova” ocenjuju da su ovakva “nedela” nešto o čemu se prethodnih godina mnogo priča, ali se ništa ne radi. Iako je reč o zakonom kažnjivom delu, za koje je zaprećena kazna do tri godine zatvora.
Potpredsednica Stranke slobode i pravde Marinika Tepić rekla je za novine “Nova” da zaposleni u Banci Poštanska štedionica prikupljaju kapilarne glasove za Srpsku naprednu stranku i Pokret socijalista, Aleksandra Vulina, te da su primorani da obezbede vladajućoj stranci po 40 sigurnih glasova, a svako ko odbije da to učini rizikuje svoje radno mesto.
Ovako funkcioniše prikupljanje glasova
“Na vrhu piramide se nalazi predsednik Izvršnog odbora banke, Bojan Kekić. On dobija od Zvonka Veselinovića i Andreja Vućića instrukcije o tome šta je potrebno raditi. Kekić dalje angažuje članove Izvršnog odbora da skupljaju kapilarne glasove – Natašu Marković, suprugu Draška Markovića, jednog od direktora Telekoma, Nenada Ralevića, inače prijatelja Darka Šarića, i Aleksandru Čortanu. Oni zatim daju mrežu Gojku Radisavljeviću, direktoru filijale, Milošu Raleviću, pomoćniku direktora poslovne mreže, Dejanu Popoviću, direktoru Regionalno centra Beograd. Njih trojica obilaze filijale koje pripadaju gradu Beogradu i ostalim direktorima i šefovima ekspozitura dele liste. Po istom principu se vraćaju ti kapilarni glasovi, Dejan Popović i Nenad Ralević daju sekretaricama da ubaciju elektronski u Exel tabele, koje kasnije šalju Bojanu Kekiću. Kekić zatim organizuje pozivni centar i proverava da li su osobe koje su našle na spisku zaista potpisale i pružile podršku vladajućoj stranci. Kad utvrde da su podaci autentični, Kekić spiskove nosi Andreju Vučiću”, stoji u izjavi jednog od zaposlenih koju je Tepić predstavila “Novoj”.
Tepić je navela i da su joj zaposleni prijavili kako se Nataša Marković, inače članica Izvršnog odbora u Poštanskoj štedionici, hvalila kako je spisak sa sigurnim glasovima nosila bratu predsednika Srbije, Andreju Vučiću.
Potpredsednica SSP je u međuvremenu dobila svedočenje zaposlenih, koji su joj, kako kaže, opisali kako funkcioniše šema prikupljanja kapilarnih glasova u državnoj banci, a žalili su se i da su dužni da donesu od 20 do 40 sigurnih glasova. Ukoliko to ne urade, trpeće određene sankcije.
Ovo nije prvi put da se priča o prikupljanju kapilarnih glasova i da vladajuća stranka na ovaj način dolazi do sigurne pobede na izborima. Ukoliko su navodi Marinike Tepić tačni, interesantno bi bilo napomenuti da prema podacima Republičkog zavoda za statistiku u radnom i van radnog odnosa u javnom sektoru ima 600.553 zaposlenih. To bi, praktično, činilo četvrtinu ukupnog broja zaposlenih u Srbiji. I svi oni mogli bi biti izloženi ovakvim pritiscima.
Advokat Rodoljub Šabić za list “Nova” kaže da građani uvek mogu dobrovoljno dati svoje ime i prezime u funkciji simpatizera stranke i da će sasvim sigurno to biti i zvanično objašnjenje ovog slučaja.
Obični ljudi u milosti lokalnih moćnika
Manojlović kaže da je u celoj priči najugroženiji “običan” čovek.
“Skupljanje glasova je praksa koja pokazuje da ključ pregovora o izbornim uslovima mora biti običan čovek koji je izdan i prepušten ucenama i pritiscima. Dok ne oslobodimo običnog čoveka, u Srbiji neće postojati demokratije, a ni opozicije. Obični ljudi naročito u manjim sredinama prepušteni su na milost i nemilost lokalnih moćnika koji moć crpe iz javnih institucija koje su preko stranaka uzurpirali”.
“Međutim, mi naravno znamo ceo mehanizam javnog sektora i da je tu mnogo rukovodilaca u vd stanju, kao i veliki broj zaposlenih na određeno vreme. Ti ljudi imaju nesiguran status i podložni su ovakvim manipulacijama, Kad vi znate da sutra može da vam bude prekinut ugovor, ukoliko ne ispunite ono što se od vas traži”, kaže Šabić i dodaje.
“Ukoliko se u celoj priči na bilo koji način nalazi pritisak ili ucena onda je to kršenje elementarnih ljudskih prava i sve je na granici krivičnog dela. A ako je u to involviran i rukovodilac onda je to sasvim sigurno krivično delo”.
Predsednik Udruženja za zaštitu ustavnosti i zakonitosti Savo Manojlović kaže da se prikupljanjem kapilarnih glasova krše osnovne pretpostavke demokratije, ali i Ustav i čitav niz zakona.
“Odredba Ustava (čl. 5 st. 4) kaže da političke stranke ne mogu neposredno vršiti vlast, niti je podrediti sebi. Ucenama u javnim preduzećima, javno dobro se uzurpira i zloupotrebljava u korist jedne političke stranke. I Članom 70. Zakona o javnim preduzećima jasno se propisuje da je zabranjeno korišćenje imovine, aktivnosti, imena i vizuelnog identiteta javnog preduzeća u svim aktivnostima vezanim za političke stranke i izborne kampanje, kao i svaka druga upotreba javnih preduzeća u političke svrhe, a članom 49. istog Zakona je predviđena zloupotreba javnih preduzeća kao jedan od osnova za razrešenje direktora”, navodi Manojlović za list “Nova”.
Sam zakon, dodaje on, inače propisuje da direktori javnih preduzeća ne smeju biti funkcioneri političke stranke, upravo kako bi se preduzeća odvojila od zloupotrebe u partijske svrhe.
“Ali je jasno da su u praksi javna preduzeća koja treba da služe na korist opšteg dobra i svih građana, zapravo partijski plen. Jasno je da se navedenom praksom čini sticaj više krivičnih dela, a očigledno je na prvi pogled da bi se mogla primeniti kaznene odredbe iz glave XIII Krivičnog zakonika kojima se regulišu krivična dela protiv izbornih prava i za koja je predviđena kazna zatvora do tri godine.
BONUS VIDEO : Nesvakidašnja kontrola izbora u Srbiji
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare