Smenjen si, po nalogu predsednika: Vučić čisti vojsku, policiju, pravosuđe, prosvetu, zdravstvo...

Veliku pažnju javnosti privukla je vest da je dugogodišnji komandant Specijalne antiterorističke jedinice (SAJ) Spasoje Vulević razrešen dužnosti i od ponedeljka je formalno u penziji.

Vulević je agenciji Beta kazao da je u četvrtak doneta nova sistematizacija radnih mesta i da mu je u petak saopšteno da se na njega kao komandanta više ne računa, jer nije pod kontrolom Aleksandra Vučića.

"Posle završene vojne gimnazije i vojne akademije proveo sam 33 godine u SAJ-u. Počeo sam kao običan pripadnik jedinice, prošao sve linije komandovanja, a od 2005. godine sam komandant jedinice. U petak 5. septembra su me smenili i ponudili mesto savetnika ministra. Ja sam tu ponudu odbio i na moj zahtev odlazim u penziju", rekao je Vulević.

On je naveo da su ga o smeni obavestili ministar Ivica Dačić i direktor policije Dragan Vasiljević.

"U četvrtak je doneta nova sistematizacija, a kada se donese nova sistematizacija moraju da se urade nova rešenja za sve pripadnike u Direkciji policije. Prvo se donose rešenja za komandante i načelnike. Dačić i Vasiljević su me pozvali i kazali da na mene ne računaju jer, kako su rekli, predsednik (Aleksandar Vučić) ne želi da ima oružanu formaciju koja nije pod njegovom apsolutnom kontrolom, i da zbog toga ja više ne mogu da budem komandant", rekao je Vulević.

Oglasio se i ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić, tvrdeći da je Spalević penzionisan na sopstveni zahtev.

Ubrzo je dilemu šta se zapravo desilo, praktično rešio predsednik Srbije Aleksandar Vučić, koji je ovaj slučaj komentarisao na protestu protiv blokada u Borči.

On je izjavio da iako nije bio za smenu komandanta SAJ-a Spasoja Vulevića, da je ipak dobro što će on uskoro biti penzionisan.

"Dovoljno je da pogledate (njihovu) reakciju i da vidite da li u njemu ima časti ili ne", rekao je on.

Ubrzo je u svojoj izjavi pobrojao sve smene za koje ga, kako kažu, optužuju da on stoji iza njih.

"Prošle nedelje su kukali za šeficom poreske policije, pre toga za šefom tužilaštva, tužiocem za organizovani kriminal, (policijskim funkcionerima) u Senti i Somboru... Sve su njihovi ljudi, to samo govori o razmerama državnog udara, jer to je sve iz državne uprave poteklo, samo što niko o tome ne razmišlja. Stalno govore kako je (u Srbiji) diktatura, izgleda da smo dobro pogađali (sa smenama), samo smo trebali to ranije da radimo", naveo je Vučić u šetnji.

Poslednjih meseci svakodnevno stižu vesti o smenama rukovodioca sektora u različitim oblastima.

Tako je na sednici Vlade Srbije od 4. septembra 2025. razrešena dužnosti Nada Novosel, pomoćnica direktora i glavni inspektor Poreske policije. Kako piše Radar, zanimljivo je da je ona kao pomoćnica direktora odredila inspektore Poreske policije u članove Udarne grupe za istragu korupcije u slučaju pada nadstrešnice u Novom Sadu i pogibije 16 ljudi.

Do javnosti je stigla vest i da je smenjen i komandant 63. padobranske brigade jer je rekao da ta jedinica ne može biti upotrebljena protiv sopstvenog naroda

Smene i potresi nisu zaobišli ni zadravstveni sektor.

Prof. dr Arsen Ristić smenjen je sa mesta načelnika Odeljenja za srčanu insuficijenciju i pomoćnika direktora Klinike za kardiologiju Kliničkog centra Srbije.

Profesorka Medicinskog fakulteta u Beogradu, prof. dr Tatjana Adžić Vukičević, smenjena je sa mesta načelnika drugog kliničkog odeljenja Klinike za pulmologiju UKCS, zbog podrške studentima.

Doktorka je prebačena na ponižavajuću poziciju, gde uglavnom rade specijalizanti i mladi lekari, a ne redovni profesori našeg fakulteta, stoji u saopštenju Plenuma studenata MFUB.

Dugogodišnji direktor Instituta BioSens Vladimir Crnojević smenjen je sa te funkcije na hitnoj elektronskoj sednici Upravnog odbora, nakon što je odbio da šalje naučnike instituta na miting SNS-a.

Jedan od najvećih udarca u prethodnom periodu doživeo je prosvetni sistem Srbije. Više direktora različitih škola, kao i nastavnika smenjeno je zbog ranije podrške blokadama i protestima.

Slavko Bogavac, dugogodišnji direktor OŠ „Aca Milosavljević“ u Rušnju, smenjen je sa te funkcije rešenjem ministra prosvete. Bogavac je na čelu ove osmoletke bio 11 godina, a u toku mu je bio treći mandat.

Istu sudbinu doživela jeTijana Kovačević, direktorka Muzičke škole “Josip Slavenski” u Beogradu.

Komentarišući talas smena, bivši načelnik VBA Momir Stojanović kaže za Novu da je očigledno da je vlast odlučila da primeni represvine mere.

"Česta pojavljivanja predsednika Srbije u čijoj ingerenciji nije, na primer, Ministarstvo unutrašnjih poslova, govori da on lično rukovodi merama i akcijama usmerenim protiv građana i studenata. Čini mi se da vlasti najteže polazi za rukom da u sektoru pravosuđa dovodi lojalne ljude i to je očigledno i zbog toga je najveća nervoza vlast", kaže naš sagovornik.

Dodaje da su službe bezbednosti oblikovane kadrovima koje slepu slušaju naređenja vlasti.

"Podsetio bih da, što se tiče Bezbednosno informativne agencije, opšte je poznato da se u njoj najmanje pita aktuelni direktor i da ljudi koji operativno rukovode BIA I koji usmeno referišu Aleksandru Vučiću su zamenik direktora BIA, koji je doveden još u vreme Bratislava Gašića i koji je čovek iz javne bezbednost. Pita se i gospodin Parezanović, koji je bio načelnik prvo centra BIA u Beogradu. To dokazuje da pored ministara i aktulenih čelnih ljudi u ovoj državi, Vučiić ima svoje ljude koji mu služe za kontrolu institucija iako nisu na najvišim pozicijama", naveo je Stojanović.

Podvlači da je reč o paralelnom sistemu u odnosu na zvanični.

Na pitanje da li očekuje da se talas smena nastavi u narednom periodu, sagovonik Nove odgovara:

"Apsolutno. Spadam u one ljude koji smatraju da Aleksandar Vučić neće dati vlast ni po koju cenu. Svestan je da istraživanja poslednjih meseci pokazuju da on ne može nikako da pobedi na mogućim izbirima, zbog čega on i odbija da ih raspiše. Odlučio je da dobije na vremenu i da represvinim merama suzbije pobunu, računajući da će ta pobuna da splasne", kaže Stojanović dodajući da je Vučićev cilj EXPO.

Napominje i da je Vučić spreman da preduzme ekstremne i radiklane mere.