13
Nedugo po objavljivanju informacije da je Ministarstvo finansija Sjedinjenih Američkih Država sankcionisalo direktora Bezbednosno-informativne agencije Aleksandra Vulina, srpska vlast i mediji koji je podržavaju zauzeli su stav da je uzrok sankcija Vulinova bliskost Rusiji, a ne navodi o njegovoj umešanosti u korupciju i kriminal. Ne postoji, međutim, nikakva osnova da se odluka o sankcijama svede na samo jedan element niti da se tako olako odbace navodi o ozbiljnim aferama za koje se vezuje Vulinovo ime.
Sama odluka o donošenju sankcija navela je da je, pored toga što je omogućavao širenje ruskog uticaja, Aleksandar Vulin umešan u „međunarodni organizovani kriminal, nelegalne operacije narkoticima i zloupotrebu javne funkcije“. Osim toga, SAD je slične sankcije u poslednje dve godine primenila na više političara iz regiona od kojih mnogi, uključujući bivšeg premijera Albanije Salija Berišu i niz političara iz Bosne i Hercegovine, nisu bliski Rusiji, prenosi portal European Western Balkans.
PROČITAJTE JOŠ...
Sankcije su, u skladu sa uredbom predsednika SAD iz 2021. godine koja je primenjena u slučaju Vulina, uvedene i bivšem premijeru Federacije Bosne i Hercegovine Fadilu Novaliću, kao i bivšem predsedniku ovog entiteta Marinku Čavari. Ista uredba primenjena je i na trenutnog predsednika Republike Srpske Milorada Dodika, dok je nešto drugačiji tip sankcija primenjen, između ostalog, na kontroverzne kosovke biznismene Zvonka Veselinovića i Milana Radoičića, kao i, u junu ove godine, gradonačelnika Struge u Severnoj Makedoniji i člana albanske partije DUI Ramiza Merka.
Bliskost ovih političara sa Rusijom, kao što se može videti, znatno varira, što za European Western Balkans potvrđuje i viši istraživač Beogradskog centra za bezbednosnu politiku Srđan Hercigonja.
„Moja sumnja je da predsednik Republike insistira na vezama sa Rusijom kako bi izbegao pravu istragu u odnosu na druge optužbe (protiv Vulina) koje se navode u obrazloženju sankcija“, kaže Hercigonja za EWB.
U svom prvom komentaru o uvođenju sankcija, predsednik Srbije Aleksandar Vučić bio je decidan: „Protiv njega nisu uvedene sankcije zbog bilo kakvog kriminala, korupcije, bilo čega, sankcije protiv njega su uvedene zbog njegovog odnosa prema Ruskoj Federaciji“. Ovu liniju odbrane Aleksandra Vulina potom su preuzeli provladini mediji poput Večernjih novosti, kao i provladini nalozi na društvenim mrežama.
Ipak, ovi izvori informacija vrlo brzo su otišli korak predaleko u prebacivanju celokupne odgovornosti na Vulinove veze sa Rusijom. Tviter nalog „Detektor laži“ je, deleći isečak iz intervjua Luka Kofija iz američkog Hadson instituta za televiziji Glas Amerika, napisao da je Kofi potvrdio „reči predsednika Vučića o razlozima sankcionisanja direktora BIA Aleksandra Vulina, a korupcija, kriminal i droga svakako nisu razlog“. Ovu objavu sa Tvitera preuzeli su potom, između ostalih, sajtovi Politike i Informera.
Međutim, Kofi je u intervjuu jasno rekao da je Vulinova bliskost Rusiji „jedan od razloga“ zbog kojeg je sankcionisan, što ne isključuje i druge elemente koji se navode u obrazloženju odluke.
I predstavnici vlasti su, po mišljenju Srđana Hercigonje, upali u kontradiktornost kada su naveli da će tražiti sve informacije od Sjedinjenih Američkih Država o navodima protiv Vulina i podržati sprovođenje istrage. To je, najpre, 12. jula izjavio predsednik Republike, a potom dan kasnije i predsednik Srpske napredne stranke i ministar odbrane Miloš Vučević.
„Zbog čega bismo mi tražili informacije ukoliko smo sigurni da su sankcije uvedene isključivo i samo zbog Rusije? Tu postoji mala logička greška u samom obrazloženju“, kaže Hercigonja za naš portal.
On kaže i da iz obrazloženja Ministarstva finansija SAD nije moguće doneti zaključak o svim razlozima za sankcionisanje Vulina, uključujući i onaj da su odgovorne samo veze sa Rusijom.
„Zašto je to nemoguće – iz prostog razloga što u obrazloženju te odluke ministarstvo nije navelo na šta konkretno misli. Imajući u vidu da direktor BIA-e Aleksandar Vulin je poznat u javnosti, i da postoje dokazi koje su brojni istraživački novinari, u našoj zemlji pre svega, doneli, koji povezuju Vulina sa brojnim aferama, tu bih pre svega povezao sa Jovanjicom, teško je poverovati da je ova odluka doneta isključivo zbog povezanosti Aleksandra Vulina sa Rusijom“, kaže Hercoginja.
Za šta se sve u javnosti sumnjiči Aleksandar Vulin?
U odluci o sankcionisanju Aleksandra Vulina navodi se da je on održavao veze sa trgovcem oružjem Slobodanom Tešićem, koji je takođe pod sankcijama SAD, i pomagao mu da neleganlno prenosi oružje van granica Srbije.
Tešić, trgovac oružjem blizak Srpskoj naprednoj stranci, od 2017. godine je na „crnoj listi“ SAD i firmama povezanim sa njim zabranjeno je da u tu zemlju izvoze oružje. Međutim, kako je prošle godine izvestio BIRN, Tešić je uspešno zaobilizao ove sankcije preko povezanih firmi još 2019. Vulin je tada bio na položaju ministra odbrane.
Osim saradnje sa Tešićem, SAD su Vulina optužile za širenje korupcije u vladajućim institucijama Srbije i korišćenje položaja za lično bogaćenje. Vulina, koji je od 2012. obavljao šest različitih državnih funkcija, godinama su i u domaćoj javnosti pratile optužbe za korupciju i saradnju sa organizvanim kriminalom.
Možda i najpoznatija afera vezana za Vulina jeste neobjašnjeno poreklo 205.000 evra kojim je kupio stan u Beogradu. Vulin je, u vreme otkrivanja ove afere 2017. godine, izjavio da je novac pozajmica tetke njegove supruge koja živi u Kanadi. Afera „tetka iz Kanade“ dobila je bizaran obrt kada je utvrđeno da carini nije prijavljen unos novca u zemlju, na šta je Vulin odgovorio da je više puta unosio maksimalnu dozvoljenu sumu od 9.000 evra, što bi značilo da je u Kanadu odlazio i vraćao se bar 23 puta.
Prema portalu KRIK, tadašnja Agencija za borbu protiv korupcije je izveštaj u kojem je izrazila sumnju da je Vulin počinio neko krivično delo u decembru 2015. poslala Tužilaštvu za organizovani kriminal. U vezi sa ovim okolnostima, Agencija je podsetila Tužilaštvo na pisanja medija o poslu koji je Vulin sklopio kao direktor Kancelarije za Kosovo i Metohiju. On je 2012. odobrio nabavku i postavljanje kamera u Kosovskoj Mitrovici u vrednosti od skoro milion evra. „Posao je dodeljen po hitnom postupku bez tendera privrednom društvu ‘DBS Konsel security service’ čiji je vlasnik prijatelj Aleksandra Vulina“, napisala je tada Agencija.
Tužilaštvo za organizovani kriminal i Prvo osnovno tužilaštvo ubrzo su okončali postupak protiv Vulina, a javnost nikada nije saznala tačno poreklo novca kojim je kupio stan.
Nekoliko meseci pre afere „tetka iz Kanade“, Vulin je posredno bio uključen u još jedan skandal, kada je utvrđeno da je rođeni brat državnog sekretara u Ministarstvu za rad Aleksandra Jablanovića, Marko, uhapšen je zbog sumnje da diluje drogu. U trenutku privođenja on je bio u službenom automobilu ministarstva koje je u tom trenutku vodio Aleksandar Vulin, kako je tada preneo Blic. Ministarstvo negiralo da je u automobilu pronađena droga.
Osim ovih slučajeva, Vulinovo ime je u javnosti povezano sa aferom „Jovanjica“. Nakon što je vlasnik ove plantaže Predrag Koluvija uhapšen 2019. a potom zajedno sa saradnicima i zvanično optužen 2021. godine za neovlašćenu proizvodnju i puštanje u promet 1,6 tona opojne droge kanabis na imanju Jovanjica, u javnosti se pojavio snimak iz 2015. godine u kojem Vulin, kao ministar za rad, posećuje Jovanjicu i na njoj bere povrće u svrhu promocije zapošljavanja u poljoprivredi.
Kasnije je utvrđeno da je Koluvija u proizvodnji i prometu droge imao pomoć pripadnika bezbednosnih službi Republike Srbije, protiv kojih je takođe pokrenut sudski postupak. Među njima su bili pripadnici Vojnoobaveštajne agencije koja se nalazi u sastavu Ministarstva odbrane na čijem čelu je tada bio Vulin, koji je negirao umešanost u ovaj slučaj. On je 2021. godine izjavio da slučaj Jovanjica nema nikakve veze sa Predragom Koluvijom, već da je cilj tog slučaja bio da se uhapsi brat predsednika Srbije Aleksandra Vučića, Andrej Vučić, čije je ime dovođeno u vezu sa Kolujvijom – da bi predsednik podneo ostavku.
Sve afere za koje se vezuje Vulinovo ime, kao i afere drugih visokih funkcionera vlasti na koje tokom godina ukazuju istraživački novinari, ali i međunarodne institucije poput Evropskog parlamenta, nisu dobile pravosudni epilog koji bi rasvetlio sve njihove problematične aspekte.
