Savo Manojlović o izborima u Mađarskoj: Pet lekcija za političke promene

Manojlović ocenjuje da je i u Mađarskoj opozicija bila ideološki podeljena, ali da te podele „nisu nestale, ali su stavljene u drugi plan“. Kao ključno pitanje ističe vladavinu prava i borbu protiv korupcije, uprkos tome što je vlast, kako navodi, „pokušavala da nametne ideološke sukobe kao glavnu temu“.

Govoreći o ulozi međunarodnih aktera, Manojlović navodi da su Orbana „podržavali i sa Istoka i sa Zapada“, kao i da je imao „političku podršku i iz Sjedinjenih Američkih Država i iz Rusije“.

Ipak, dodaje da „velike sile imaju uticaj“, ali „ne mogu da odluče umesto građana“, jer „na kraju odlučuju ljudi na terenu – oni koji se organizuju, koji izlaze i glasaju“.

U tekstu se dalje navodi da su izbori „dominantno svedeni na jedno pitanje: za ili protiv vlasti“, dok „energija nije trošena na međusobne sukobe opozicije, na broj kolona ili raspodelu mandata“. Kako ističe, „nije bilo važno ko će dati pobednički koš, već da do pobede dođe“, a „ključni deo opozicionog biračkog tela stao je iza onoga ko može da pobedi“.

Dodaje i da „nije uspela ni prevara sa opcijom koja je tvrdila da nije ni za vlast ni protiv nje pokušavajući da razvodni energiju promene“.

Manojlović naglašava i ulogu građana, navodeći da je Peter Mađar „simbol promene, ali bez desetina hiljada ljudi ne bi bilo promene“, kao i da „snaga nije bila u jednom čoveku, već u organizovanim građanima“.

Govoreći o kampanji, navodi da „kada su mediji zatvoreni, kampanja se vodi među ljudima“, te da „Mađar i aktivisti Tise nisu vodili kampanju samo iz toplih studija u skupim odelima“, već su „obilazili celu zemlju, peške, ulazili u mesta gde opozicija godinama nije dolazila“, uz korišćenje društvenih mreža „da zaobiđu medijsku blokadu“.

„Lekcija je jasna: promena nije nemoguća. Ona je stvar odluke, organizacije i izlaznosti“, zaključio je Manojlović.