Sankcije Rusiji i Kosovo više nisu jedini uslovi za ulazak Srbije u Evropsku uniju

U Rezoluciji EP, čiji je autor predsednik komiteta za spoljne poslove EP David Mekalister, pre svega se navodi da se Srbija kao zemlja koja teži evropskoj integraciji "mora pridržavati zajedničkih vrednosti i prava EU”.Naglašava se da je potrebno da zemlje kandidati sa Zapadnog Balkana u potpunosti usklade svoje politike sa spoljnom poltikom EU, a posebno s politikom sankcija protiv trećih zemalja.U rezoluciji se, kako se moglo čuti tokom debate u EP, pozivaju Evropska komisija i države članice da se koriste ovom politikom kao alatom za poboljšanje saradnje sa zemljama Zapadnog Balkana.Tokom rasprave o rezoluciji istaknuto je, međutim, i da EU mora da pojača verodostojnost procesa proširenja na način da se očuva njegova utemeljenost na zaslugama. A te zasluge su poštovanje demokratije, osnovnih prava i vladavine prava u okviru poglavlja 23. i 24.S tim u vezi, izražava se zabrinutost i zbog rada komesara za proširenje Olivera Varheljija. Navodi se upravo to da je “namerno nastojao da zaobiđe i potkopa ulogu demokratskih reformi i reformi vladavine prava u zemljama koje hoće da se pridruže Uniji''.A fokus s toga ni u jednom trenutku, očigledno, nije trebalo da bude sklonjen.To u razgovoru za Nova.rs potvrđuje i predsednica Evropskog pokreta u Srbiji Jelica Minić.

“Fokus sa demokratije i vladavine prava nije izgubljen, čak se u Rezoluciji EP vrlo eksplicitno kaže da će se dalje otvarati poglavlja samo ako se pojača posvećenost reformama u oblasti vladavine prava i ako se demonstrira praćenje spoljne i bezbednosne politike EU. Podseća se da Srbija kao zemlja koja teži članstvu u EU mora da se posveti primeni zajedničkih vrednosti Evropske unije. To je osnovni preduslov za dalji proces pridruživanja”, kaže Minić.U svakom slučaju, smatra da je nova Rezolucija EP na neki način promenila redosled prioriteta.“Spoljna politika i geopolitička pitanja su prioritet u celoj Evropskoj uniji, ali to ne znači da je vladavina prava stavljena na stranu. Insistira se i na slobodi medija, govora, političkog pluralizma. Nema ni govora da se od toga odustalo”, kaže Minić, a to potvrđuju upravo kritike na račun komesara za proširenje Olivera Varheljija.Govoreći o njemu, Minić kaže da je on već izvesno vreme tema u EU."Ovo nije prvi put da se proziva i da se traži ispitivanje njegovog angažana i da li je ispunio svoje obaveze iz ugovora EU, time što je praktično izbegavao i zanemarivao centralnu ulogu demokratskih reformi i vladavine prava u zemljama koje pristupaju EU, ne samo u Srbiji. Komisija mora da sprovede jednu nezavisnu istragu i utvrdi u kojoj je meri to štetilo procesu pristupanja”.Nije novost da su u Srbiji demokratija i vladavina prava u ozbiljnom problemu i samim tim najveća prepreka na putu ka EU. Našoj zemlji se to godinama spočitava, ali se potpuni zastoj u procesu evrointegracija od početka rata u Ukrajini “pravda” odbijanjem naše države da uvede sankcije Rusiji, a tu je i zahtev za priznanjem Kosova.

Način na koji se razgovara u Srbiji udaljava je od EU

To, međutim, nisu početak i kraj ove priče. Postoji mnogo stvari između velikog slova i tačke u rečenici, o čemu je u intervjuu za Nova.rs govorio i specijalni izaslanik nemačke vlade za Zapadni Balkan Manuel Saracin.

“Očekujemo od Srbije da učini više po pitanju određenih tema, i tu ne govorim samo o Kosovu i usklađivanju sa spoljnom politikom EU, već i o domaćim pitanjima kao što su stanje demokratije i vladavine prava. To su veoma važne teme koje se odnose na razvoj političke kulture. To, naravno, nije zadatak samo predsednika Vučića, već cele političke scene, ali u čemu, pre svega, vidim njegovu odgovornost. Način na koji se razgovara u Srbiji udaljava je od EU i mislim da je neophodno razmisliti kako to promeniti. To nije samo njegov zadatak, jer uvek postoje dve strane, ali smatram da je ovo važan deo njegovog posla i voleli bismo da radimo zajedno na tome”, rekao je Saracin i dodao da Srbija ne može da bude deo EU bez slobodnih medija i demokratije.“S jedne strane, veoma je teško iz inostranstva govoriti o tim temama, ali moram da kažem da imam osećaj da postoje problemi u delu koji se odnosi na slobodu izražavanja mišljenja koje je drugačije od većinskog, da postoje problemi sa pluralizmom mišljenja na političkoj sceni i da postoje posebni problemi u oblasti slobode medija. Ne samo u Srbiji, već i u regionu. Što se tiče Srbije, voleo bih da Vlada bude više angažovana na tome da stvori atmosferu gde će kritičko novinarstvo i kritički aktivizam biti nešto što se podrazumeva u javnom diskursu, a ne nešto što će lako ugroziti pojedince. To je moj osećaj i to govorim kao prijatelj Srbije. A kad govorimo o budućnosti Srbije kao članice EU, moram da naglasim da se naši kriterijumi ne odnose samo na ekonomiju, spoljnu politiku ili Kosovo. Važna je i politička kultura, vladavina prava i demokratija u Srbiji i stoga očekujemo da Skupština i Vlada naprave pozitivne korake u tom pravcu”, zaključio je Saracin.BONUS VIDEO: Da li je predlog Kosovo u UN, a Srbija u EU prihvatljiv građanima

video-cdn src="https://best-vod.umn.cdn.united.cloud/stream?asset=dalijepredlogkosovouunasrbijaueuprihvatljivgraanima-novas-worldwide&stream=hp3500&t=0&player=m3u8v&sp=novas&u=novas&p=n0v43!23t001" video-id="4605444"]