"Samo da bude mira": Reporteri Nova.rs na Kosovu gde su održani prvi redovni parlamentarni izbori od 2008. godine

Tačno u sedam sati otvorena su birališta u Osnovnoj školi "Jovan Cvijić" u Zubinom Potoku, ispred koje smo se prvo zatekli. Zanimljiv detalj je da se izborni proces za sastav nove Skupštine Kosova odvijao pod zastavom Srbije koja se nekoliko sati vijorila na školskoj zgradi, sve dok to nisu spazili iz Prištine.

Brzo su pozvani policajci da uklone zastavu, pa je tako ova vitalna i retka institucija država Srbije na Kosovu, ostala bez glavnog obeležja.

Čini se, pomalo zbunjeni, građani su pristizali u manjim grupama na glasanje. Kada im postavite pitanje: „Čemu se nadate?“, uglavnom odmahuju rukom.

Nada (ne) umire

Tek retki, lokalnim medijima kažu „Nadamo se boljem. Od izbora očekujemo život dostojan čoveka u 21. veku“.

"Samo da bude dobro“, „samo da bude mira“, to su uglavnom izjave građana koji izlaze sa biračkih mesta. Nemaju puno poverenja u medije, što ni ne čudi. Toliko su puta do sada iznevereni...
Ovo su prvi kosovski izbori na koje Srbi izlaze posle veoma turbulentnog perioda. Pogašane su gotovo sve srpske institucije, ne rade pošte, ni banke. Prisustvo naoružanih kosovskih policacaja u bazama na severu Kosova i dalje je veliko. Iako mnogi ove izbore označavaju kao prekretnicu, drugi, pak, nade polažu u one lokalne na jesen, kako bi iz opštinskih fotelja smenili albanske gradonačelnike, koji su tu došli zbog bojkota ranijih izbora od strane Srba.

Srpska lista u organizovanim kolonama

I ove godine, najveća srpska politička partija na Kosovu - Srpska lista, organizovala je kolektivno glasanje.

Na čelu kolone u severnom delu Mitrovice bio je predsednik Srpske liste Zlatan Elek, a u Zubinom Potoku visoki funkcioner ove stranke Srđan Vulović.

U masi koju su predvodili bili su i zaposleni u javnim institucijama i njihovi direktori.

Autobusi stigli iz centralne Srbije

Među brojnim biračima sa severa Kosova, na glasačkim mestima našla su se interno raseljena lica, koja su, po svemu sudeći, masovno prihvatila pozive koji su ranije stizali, što sa malih ekrana, što iz Kancelarije za Kosovo i Metohiju.

Puni autobusi iz Kragujevca, Kraljeva, Vrnjačke Banje, Raške stigli su u opštine severno od Ibra. Građani sa kojima smo razgovarali uglavnom ne kriju da su svoju otvorenu podršku dali Srpskoj listi.

Međutim, na glasačkim mestima nije ih dočekala topla dobrodošlica. Oni su bili preusmeravani u centre za takozvano uslovno glasanje, u kojima je, bar kako smo uspeli da se uverimo u Zubinom Potoku, došlo do brojnih tehničkih problema.

U jednom trenutku ponestalo je glasačkih listića, pa su mnogi čekali i po nekoliko sati kako bi glasali.

"Problemi su bili u samom startu. Čekli smo ispred zgrade opštine jedan sat, pa još sat u holu, a onda još jedan sat ispred mesta gde se glasa, da bi nam rekli kako nemaju više listića i da moramo da sačekamo da donesu iz Prštine", rekla nam je jedna od građanki koja je u Zubin Potok došla iz Kragujevca.

Hapšenja uoči izbora, ali i na dan glasanja

Osnovno tužilaštvo u Mitrovici je, prema informacijama dobijenim od građana, pokrenulo dva različita predmeta u vezi sa krivičnim delima uticaja na biračko pravo u Zubinom Potoku i severnom delu Kosovske Mitrovice.

U prvom slučaju privedene su četiri osobe, i to zaposlene u Centru za socijalni rad, zbog osnovane sumnje da su svojim radnjama izvršile krivično delo „povreda slobodnog opredeljenja birača“.

U međuvremenu, u drugom slučaju je privedeno lice u Mitrovici, zbog osnovane sumnje da je svojim radnjama izvršilo krivično delo „povreda slobodnog opredeljenja birača“.ž

Ni dan izbora nije prošao bez privođenja, pa je tako u Zvečanu građanku privela policija, zbog sumnje da je fotografisala glasački listić. Do zaključenja naših novina nisu bili poznati rezultati izbora.

Ko je od srpskih stranki u trci za kosovski parlament?

Ove godine čak šest srpskih stranaka učestvovalo je na redovnim parlamentarnim izborima. Kampanju su obeležile uglavnom međusobne optužbe opozicionih stranaka za saradnju za Srpskom listom, kao i za ucenjivanje birača i kupovinu glasova.

Osim Srpske liste, u pohod na kosovski parlament krenula je opoziciona Srpska demokratija, koju predvodi Aleksandar Arsenijević. On je u fokus ovdašnje javnost došao nakon što je u prethodnom periodu više puta privođen zbog akcija i performansa na terenu, uglavnom negodovanja zbog učestalih poseta prištinskih zvaničnika severu Kosova.

Na listi je bio i Srpski narodni pokret koji su formirali Milija Biševac iz Zubinog Potoka i Branimir Stojanović iz Gračanice koji je nekada bio deo Srpske liste.

Svoje učešće uzela je i Partija kosovskih Srba koju predvodi Aleksandar Jablanović, inače takođe, nekada iz redova Srpske liste.

Posle ministarskog mesta u kosovskoj Vladi, Nenad Rašić, zadužen za zajednice i povratak, ušao je u trku i za poslanička mesta.

Poslednja, šesta stranka, bila je Građanska inicijativa Narodna pravda koju predvodi Radoica Radomirović, nekada deo Rašićeve stranke.

Više od dva miliona glasača biraju 120 poslanika Skupštine Кosova, od kojih će deset mandata garantovano pripasti srpskoj zajednici, a deset manjinama. Pravo da odabere neku od 28 lista sa 1.280 kandidata ima i oko sto hiljada ljudi koji žive van Кosova.

Posle niza vanrednih izbora, Samoopredeljenje, stranka premijera Aljbina Кurtija u koaliciji sa manjinskim strankama, uspela je da zadrži vlast četiri godine, jer je na prethodnim izborima osvojila više od 50 odsto glasova i sada se bori za novi mandat.

Tradicionalne partije proistekle iz ratnih sukoba 1990-ih našle su se u opoziciji, ali će i sada Demokratski savez (LDK) i Demokratska partija Кosova (PDK) biti najozbiljniji takmaci. Izbori se održavaju u trenutku neizvesnosti oko američke politike na Zapadom Balkanu, a Kosovo smatra Vašington najvažnijim saveznikom i partnerom.

Rezultati izbora mogli bi da odrede i budući tok dijaloga Beograda i Prištine, koji se duže od decenije vodi pod okriljem Evropske unije, jer Srbija ne priznaje kosovsku nezavisnost.

Iako je poslednjih dana više puta bio na meti kritika Ričarda Grenela, izaslanika za specijalne misije američkog predsednika Donalda Trampa, Kurti se tokom kampanje predstavljao kao branitelj kosovskog suvereniteta dok je kritiku Zapada predstavljao kao umirivanje Srbije.

Međutim, taj stav konfrotacije ga je izolovao na međunarodnom planu i tokom četiri godine na vlasti pogoršali su se njegovi odnosi sa zapadnim saveznicima koji garantuju bezbednost Kosova, uključujuči regionalne partnere poput Albanije, navodi se u analizi tink-tenka Evropski savet za spoljne odnose.

Kurtijevi ključni protivnici su stranke PDK, čiji je osnivač Hašim Tači, nekadašnji portparol Oslobodilačke vojske Кosova, premijer i predsednik Кosova i LDK, koju je osnovao Ibrahim Rugova, politički lider Albanaca sa Кosova krajem 20. veka.

"Njegovi glavni rivali PDK i LDK, koji su bili na vlasti najveći deo vremena u periodu posle sticanja nezavisnosti, predstavljaju tradicionalniji i pragmatičniji prozapadni pristup.

"Te dve partije su za kandidate za premijera stavile kompetentne tehnokrate čistih biografija i obe su usredsređene na obezbeđenje međunarodnog priznanja, ekonomski razvoj i bezbednosne garancije", piše u analizi. Po prvi put ove godine, izborna tišina skraćena je samo na vreme dok su birališta otvorena, a ne i dan ranije, kao do sada. ( BBC na srpskom)

BONUS VIDEO: Kosovo uoči izbora: Strah od Trampovih odluka i nada u mir i zajednički razvoj

n